Izvor: Glas javnosti, Beta, 02.Nov.2009, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj optužbe bez prisustva Karadžića
HAG - Tužioci na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske dr Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid nad nesrbima u BiH, danas će pred Haškim tribunalom okončati uvodnu reč u odsustvu Karadžića, koji se brani sam.
Karadžić bojkotuje početak suđenja zato što mu, kako tvrdi, sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi za proces.
Prošlog utorka, sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona protumačilo je da se nepojavljivanjem u sudnici Karadžić odrekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << prava da prisustvuje suđenju, posle čega je proces započeo uvodnom rečju tužioca Alana Tigera. Sudije su više puta upozorile Karadžića da mu mogu nametnuti branioca ako nastavi da ometa proces. Kada tužilac okonča uvodnu reč, koja po tumačenju sudskog veća nije deo dokaznog postupka, suđenje, međutim, neće moći da bude nastavljeno izvođenjem dokaza protiv Karadžića sve dok on ili drugi zastupnik odbrane ne bude prisutan u sudnici.
Umesto iskaza prvog svedoka optužbe, sudsko veće je, stoga, za sutra zakazalo raspravu o tome kako nastaviti postupak. Kao teme o kojima sudije traže mišljenje strana, Kvon je naveo četiri opcije - mogućnost da se suđenje nastavi bez prisustva optuženog ili zastupnika odbrane; nametanje branioca; postavljanje ‘prijatelja suda’ (amicus curiae) i mogućnost prekida suđenja da bi se postavljenom braniocu dalo vreme da se pripremi. Posle te rasprave sudsko veće će doneti odluku na koji će način proces biti nastavljen. Odbrana će, kako su nagovestili Karadžićevi pravni savetnici, učestvovati u toj raspravi na način koji bude smatrala primerenim.
U uvodnoj reči prošle nedelje, tužilac Tiger je naglasio „da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je počinila etničko čišćenje muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 muslimana u Srebrenici“.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95 godine.
