Izvor: RTS, 04.Dec.2009, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić uslovljava izbor branioca
Radovan Karadžić odbacio nametnutog branioca Ričarda Harvija i zatražio Tribunala da mu dodeli drugog sa kojim deli kulturno nasleđe i jezik. Pravni savetnik Piter Robinson saopštio da Karadžić verovatno neće biti spreman za početak suđenja 1. marta.
Haški optuženik Radovan Karadžić odbio je branioca kojeg mu je odredio Sud i verovatno neće biti spreman za nastavak suđenja 1. marta, saopštio je njegov pravni savetnik Piter Robinson.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Nekadašnji predsednik Republike Srpske zatražio je od Haškog tribunala da mu dodeli drugog branioca po službenoj dužnosti, umesto britanskog advokata Ričarda Harvija.
Karadžić je u molbi sudskom veću naveo da bi rado radio sa nekim, sa kim deli kulturno nasleđe, tradiciju i jezik.
Tribunal je imenovao Harvija za Karadžićevog branioca koji, u skladu sa odlukom pretresnog veća od 5. novembra, treba da preuzme potpuno zastupanje Karadžića samo ako se optuženi ne bude pojavio u sudnici na nastavku suđenja zakazanom za 1. mart iduće godine.
Robinson je saopštio da Karadžić "nije istinski spreman da se vrati na sud 1. marta" .
Haški tribunal odbio je 23. novembra da optuženom Radovanu Karadžiću odobri ulaganje žalbe na odluku kojom mu je pretresno veće postavilo branioca, odbacivši kao "nejasne" i nedovoljne razloge koje je Karadžić naveo za ulaganje žalbe.
Karadžić je kao jedan osnov za žalbu naveo da je veće, donoseći odluku da mu postavi branioca, nasumično odredilo da je tri i po meseca dovoljno tom advokatu da se pripremi za vrlo obiman i komplikovan proces.
Kao drugi osnov za žalbu, Karadžić je naznačio to što mu nije ponuđeno da sa spiska advokata koji rade pred Tribunalom odabere ime branioca.
Nije na Karadžiću da odlučuje
Veće sudije Kvona u odluci je, međutim, naglasilo da ni jedno ni drugo navedeno pitanje nije u domenu odlučivanja optuženog i da ni kod jednog nisu zadovoljeni uslovi za podnošenje žalbe.
Odlukom pretresnog veća, Karadžiću nije oduzeto pravo da se brani sam, na kojem on insistira od prvog pojavljivanja pred Tribunalom krajem jula prošle godine.
Suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra uvodnom rečju optužbe, a Karadžić je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
Sudsko veće je u obrazloženju odluke o imenovanju branioca Karadžiću, navelo da će on, i pored imenovanja branioca "za ovu specifičnu situaciju", moći i dalje da "sam sebe zastupa po pitanjima kao što su podnošenje zahteva, odgovora na predloge tužilaštva i njegovo dalje pripremanje za suđenje.
"Ako Karadžić nastavi da bojkotuje suđenje, koje je odloženo za 1. mart ili da na drugi način opstuira efikasno i pravično vođenje ovog procesa, on će izbugiti pravo da sam sebe zastupa, više mu neće biti dozvoljena asistencija pravnog tima u pripremi odbrane i nametnuti branilac će preuzeti sveukupno zastupanje njega pred sudom", navodi se u odluci.
Ukoliko se, pak, Karadžić ne bude ovako ponašao, on će i dalje imati pravo da na suđenju sam sebe zastupa, a nametnuti branilac će prisustvovati procesu i ostati dostupan da se u njega uključi kad god sudsko veće to proceni da je neophodno, napomenulo je sudsko veće.
Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
