Izvor: B92, 02.Feb.2011, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić traži tromesečni prekid
Hag -- Radovan Karadžić traži prekid suđenja pred Tribunalom na tri meseca, kako bi proučio veliki broj dokumenata koje mu je sa zakašnjenjem dostavilo tužilaštvo.
Bivšem predsedniku Republike Srpske, Tribunal sudi po optužnici za genocid u Srebenici i još sedam opština u BiH.
Optužen je i za progon nesrba širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika misija UN za taoce 1992-95.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U podnesku pretresnom veću, Karadžić je zatražio da proces bude prekinut pošto tužioci završe izvođenje dokaza o zločinima u Sarajevu, a pre nego što otvore dokazni postupak o tačkama optužnice koja mu na teret stavljaju etničko čišćenje u 20 bosanskih opština.
Prekid bi, po predlogu odbrane, trajao od 14. februara do 15. maja, izuzimajući nekoliko dana u martu za koje su već zakazani iskazi četvoro svedoka o sarajevskom delu optužnice.
Karadžić je taj zahtev utemeljio na činjenici da mu je tužilaštvo 31. januara dostavilo "32.000 stranica dokumenata" i 142 video trake sa oko 200 sati snimaka, povezanih sa zbivanjima u opštinama širom BiH, koji bi potencijalno mogli ići u korist odbrane.
Odbrana tvrdi da je tako obiman materijal nemoguće pregledati uz svakodnevno odvijanje procesa i da bi, bez pauze, bila prekršena prava optuženog.
Karadžić u podnesku podseća da je pretresno veće nekoliko puta utvrdilo da je tužilaštvo sa nedopustivim zakašnjenjem i protivno pravilima odbrani obelodanilo veliki broj dokumenata.
Pravni savetnik optuženog Piter Robinson do sada je sudijama uputio 37 podnesaka protiv zastupnika optužbe zbog takve prakse, a u današnjem zahtevu ocenio je da je to "tek vrh ledenog brega".
Veće predsedavajućeg O Gon Kvona odredilo je 18. april kao krajnji rok tužilaštvu da Karadžiću dostavi sve materijale koje ima, a koji bi mogli biti oslobađajući.
Od početka, u aprilu prošle godine, suđenje Karadžiću je iz sličnih razloga - između ostalog i obelodanjivanja ratnih dnevnika komandanta VRS Ratka Mladića - bilo prekinuto tri puta - u avgustu, septembru i novembru, najduže na mesec dana.
Pretresno veće će odluku o Karadžićevom zahtevu doneti pošto razmotri i argumente tužilaštva.
Svedočenje kanadskog oficira o vezivanju talaca
Kanadski oficir Patrik Rekner opisao je danas na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da ga je u proleće 1995. Vojska Republike Srpske zarobila i koristila kao živi štit od vazdušnih napada NATO.
Rekner, koji je tada bio šef nenaoružanih vojnih posmatrača UN na Palama, izjavio je da ga je privezanog za stub u blizini skladišta municije VRS u Jahorinskom potoku, 26. maja 1995, video Karadžićev "politički savetnik i portparol" Jovan Zametica, s kojim je pre toga često bio u kontaktu.
Rekner je izjavio da je sa dvojicom posmatrača, Rusom i Čehom, bio zarobljen 25. maja 1995., na dan kada je NATO započeo vazdušne udare. Ispričao je da su mu Karadžićeva sekretarica Mira i savetnik Zametica, koje je pozvao, rekli da je to "zvanično" i preporučili mu da "sarađuje".
Oficir VRS Nikolas Ribić, koji je bio Kanađanin srpkog porekla, zapretio je zarobljenim posmatračima i njihovoj komandi da će ih ubiti, ako udari NATO budu nastavljeni, ispričao je svedok.
Posmatrači UN zatim su vezani prebačeni do Jahorinskog potoka, gde je jedan civil uperio pištolj u njih, pre nego što su ih vojnici VRS, oko podneva, vezali za stubove i vrata skladišta municije, a zatim i snimili kamerom.
Dok su bili vezani za stubove, pored su prolazili oficiri VRS, kao i grupa civila u kojoj je bio Karadžićev savetnik Zametica. "Pitao sam ga šta ovo znači, a on je odgovorio da se 'situacija promenila' i da se pita "šta će sad da uradi general Rupert Smit, komandant Unprofora", opisao je Rekner.
Posle pet sati, koje je proveo vezan za stub, Rekner je, kako je rekao, bio prebačen do radarske stanice na Jahorini, zajedno sa poljskim posmatračem Janušom Kalbarčikom, gde su ih srpski vojnici vezali i ponovo snimili.
Potom su bili vraćeni u kasarnu na Jahorini, gde su ostali do oslobađanja, 18. juna 1995.
.jpg)
