Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Feb.2011, 19:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić protiv Smita o (ne)pristrasnosti Unprofora

HAG -

Optuženi Radovan Karadžić dokazivao je danas pred Haškim tribunalom da je Unprofor 1995. bio pristrasan u korist bosanskih Muslimana, a tadašnji komandant "plavih šlemova" Rupert Smit je to negirao.

Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon nesrba širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje osoblja UN za taoce, 1992-95.

Srebrenica >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nije bila branjena

U nastavku unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, tvrdio je da Unprofor nije "demilitarizovao" muslimanske enklave pod zaštitom UN u istočnoj Bosni, iz koje je Armija BiH napadala Vojsku Republike Srpske i okolna srpska sela.

Potvrđujući da Srebrenica i Žepa nisu bile demilitarizovane i da je ABiH iz enklava pokretala napade, Smit je, međutim, naznačio da razoružavanje nije bilo zadatak Unprofora, već samih zaraćenih strana, a da su "plavi šlemovi" bili zaduženi da nadgledaju taj proces.

Britanski general prihvatio je, na sugestiju optuženog, kao tačno da je napad VRS na Srebrenicu u julu 1995. bio "reakcija" na dotadašnje atake ABiH iz enklave.

Karadžić je, pozivajući se na knjigu Karla Bilta tvrdio da, po nalogu vlade u Sarajevu, "Srebrenica nije bila branjena" i da je "bila napuštena" od muslimanskih snaga, kada je general Ratko Mladić sa trupama 11. jula 1995. ušao u grad. Civilno stanovništvo je, po nalogu vlasti, prethodno otišlo ka bazi UN u Potočarima.

Svedok se složio da je grad bio "prazan kada je VRS ušla".

Prazno obećanje

Citirajući depešu tadašnjeg predstavnika UN Jasušija Akašija, poslatu u Njujork na dan pada Srebrenice, Karadžić je tvrdio da su civili zatim dobrovoljno evakuisani iz Potočara ka Tuzli, a ne prognani, kako se navodi u optužnici protiv njega.

Smit je depešu protumačio kao pripremu UN za eventualnu evakuaciju, kako bi se izbegla humanitarna katastrofa. Potvrdio je da mu je general Mladić rekao da su civili otišli iz Srebrenice svojom voljom.

Dok ga je Karadžić ispitivao o sastanku sa Mladićem i predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem u Beogradu, 15. jula 1995., general Smit je kazao da je Mladić tada prihvatio da omogući da Crveni krst i UNHCR pristup hiljadama muslimanskih muškaraca zarobljenih u Srebrenici.

U glavnom iskazu, svedok je izjavio da se to Mladićevo obećanje ubrzo pokazalo praznim.

Ubijeni pri proboju

Osvrćući se na optužbu da je VRS u danima pošto je osvojila Srebrenicu ubila oko 7.000 muslimanskih muškaraca, Karadžić je iz knjige tadašnjeg mirovnog izaslanika Karla Bilta citirao da je oko 3.000 zarobljenika pobijeno, dok je dodatnih 4.000 Muslimana stradalo "u brutalnim zasedama" pri pokušaju proboja ka Tuzli.

Napominjući da "ne prihvata" da je 3.000 zarobljenika pogubljeno, Karadžić je pitao Smita slaže li se s Biltovom ocenom da je 4.000 muškaraca ubijeno pri proboju.

Smit je odgovorio da je, odmah po padu Srebrenice, imao informacije da je VRS "zadržala jednu grupu ljudi", za koje tada još nije znao da su ubijeni, a da je druga grupa pokušala da se probije. "Imali smo drugačije brojeve od Biltovih, ali smo znali da ljudi nema", kazao je svedok.

Prikazujući mnoštvo dokumenata UN i ABiH o oružju i trupama u enklavama, Karadžić je činjenicu da zaštićene zone nisu bile demilitarizovane označio kao uzrok ofanzive VRS na Srebrenicu i Žepu, u leto 1995. On je kazao i da je humanitarnim konvojima UN muslimanskim snagama doturano oružje i vojna oprema.

Britanski general ponovio je da je madnat Unprofora bilo dostavljanje humanitarne pomoći u zaštićene zone, potvrđujući da je u nekoliko navrata u konvojima UNHCR bila pronađena vojna oprema. "Unprofor nije smišljeno isporučivao oružje nijednoj od zaraćenih strana, a svakako ne enklavama", kazao je svedok.

Napomenuo je i da je "bio svestan" da SAD "ohrabruju" isporuke oružja ABiH.

Karadžić je svedoku predočio izveštaje Unprofora o neidentifikovanim avionima koji su u martu 1995. sleteli na tuzlanski aerodrom, donoseći, po odbrani, oružje Muslimanima,

General Smit je uzvratio da je Unprofor sproveo istragu o tome, ali da nije mogao da utvrdi čiji su avioni, pošto je NATO - koji je nadzirao zonu zabranjenih letova iznad BiH - tvrdio da letelice nije zapazio.

Ludi, zli, ćaknuti…

Karadžić je Smita pitao i da li je njega i njegove saradnike, Momčila Krajišnika i Nikolu Koljevića nazvao "ludim, zlim i ćaknutim", a svedok je to potvrdio, dodajući da je bio inspirisan naslovom filma "Dobar, loš, zao".

"Vi ste izgledali potpuno racionalno, ali je ta racionalnost bila zasnovana na viđenju sveta koje niko drugi nije delio", precizirao je Smit, ostavljajući "za drugu priliku" komentar o "nesrećnom Koljeviću", koji je posle rata u BiH počinio samoubistvo.

Karadžić je uzvratio da će se, kao psihijatar, uzdržati od komentara zato što bi "svaka šala bila dijagnoza".

Unakrsno ispitivanje generala Smita, Karadžić će okončati iduće nedelje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Glas javnosti: Smit nije znao da mora da razoruža Srebrenicu