Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Okt.2009, 11:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić: Hoće da me osude na smrt

HAG - Protivljenje haškog tužilaštva predlogu suda da smanji obim optužbi protiv Radovana Karadžića i redukuje dokazne predloge radi kraćeg procesa, predstavlja "politički kukavičluk i traženje smrtne kazne", naveo je bivši predsednik Republike u podnesku koji je objavio Haški tribunal.

Reagujući na odbijanje tužilaštva da prihvati predlog pretpretresnog sudije O Gon Kvona za redukovanje optužnice, Karadžić je u podnesku naveo i da "tužilaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izdiže politikanstvo iznad prava", čega bi, kako je naveo, trebalo da se stidi.

Maratonsko suđenje sprinterskim koracima

Karadžić je podsetio na svojevremeni članak južnokorejskog sudije Kvona koji je bio u sudskom veću u procesu protiv bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Misloševića, da su sudije bile primorane da traže od tužilaštva da redukuje predmete optužbi kako bi završavali predmete u vremenu koje im je ostavio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Predlog tužilaštva da se maratonsko suđenje odvija 'sprinterskim koracima' pet dana u nedelji, takođe pokazuje da umesto da je naučilo lekciju iz Miloševićevog slučaja, ono želi da ponovi iste greške - uspevši da suđenjem Miloševića dovede do (njegove) smrti, sada želi i smrtnu kaznu za Karadžića", naveo je bivši predsednik RS.

Karadžić je mišljenja da tužilaštvo želi da dobije presudu bez dokazivanja slučaja pa traži od sudskog veća da ne dozvoli "takvo izvrtanje pravde" .

Konačna odluka na sudskom veću

Tužilaštvo je prošle sedmice odbilo da smanji obim optužbi i dokaznih predloga protiv Karadžića navodeći da bi to bilo protivno interesima pravde.

Haško tužilaštvo je tako odbilo sugestiju predsedavajućeg sudije O Gon Kvona da izvođenje dokaza okonča za godinu dana.

Sudija Kvon je, na poslednjoj statusnoj konferenciji 8. septembra, sugerisao da tužioci odustanu od izvođenja dokaza za eksploziju na sarajevskoj pijaci Markale, 4. februara 1994, konstatujući da "postoji kontraverza o tome ko je granatu ispalio".

Sudsko veće, po pravilima Tribunala, takođe može smanjiti obim optužbi radi kraćeg procesa, ukoliko tužioci to odbiju.

Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i u još 11 opština u Bosni i Hercegovini (BiH), a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH uizmeđu 1992-1995.

Sada je na sudskom veću da donese konačnu odluku o obimu optužbi i dužini izvođenja dokaza obe strane na suđenju Karadžiću čiji je početak planiran za 19. oktobar.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...