Izvor: Politika, 26.Feb.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jurine bajke za haški sud
Tuđmanov ministar obnove tvrdi da je Hrvatska sve činila da se vrate svi izbegli Srbi i da u tome nije bilo nikakve diskriminacije
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 26. februara – Sudeći prema tvrdnjama Tuđmanovog potpredsednika vlade i tadašnjeg ministra obnove Jure Radića, koji je protekla dva dana kao svedok davao iskaz pred haškim sudom na suđenju trojici hrvatskih generala optuženih za ratne zločine počinjene nad srpskim stanovništvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tokom vojne akcije „Oluja” i odmah posle nje, hrvatske vlasti su sve činile kako bi se što više izbeglih Srba vratilo svojim kućama.
„Bit je bila stvoriti uslove da se vrate i Srbi i Hrvati, svi koji žele hrvatsko državljanstvo”, tvrdio je Radić, a dokaze koje mu je predočavalo tužilaštvo koje tereti generale za planirano etničko čišćenje Srba pokušao je da maksimalno relativizuje i protumači na svoj način.
Tako je Radić tvrdio da prilikom povratka izbeglih „nije bilo diskriminacije po nacionalnoj osnovi”, ali i da je među tadašnjim hrvatskim funkcionerima bilo različitih ideja kako da se reši povratak Srba. Prema transkriptima, koji su u vezi sa ovim bili pročitani na suđenju, vidljivo je da su neki hrvatski političari, među kojima i sam predsednik Franjo Tuđman, predlagali da se izbeglim Srbima isplati naknada za kuće i zemlju ako potpišu obavezu da odustaju od povratka u Hrvatsku.
„To je bila jedna od ideja, ali ona nije prihvaćena kao zaključak. Ideja o naknadi bila je u drugom planu, jer naprosto nismo imali novaca”, rekao je na to Radić. O svojoj u javnosti već poznatoj izjavi s tih sastanaka kod Tuđmana da „više nikada ne bi trebalo dopustiti da Srba ovde bude više od 10 odsto”, na šta je Tuđman dodao „ma ni deset odsto”, Radić je rekao da se „to odnosi na strateški važno područje između Kupe i Une, gde je Hrvatska najtanja”.
„Hteli smo da se svi Srbi vrate, ali ajmo tu naseliti deset puta više drugih građana”, pokušao je da to opravda Radić, a posebno je „odlutao” kada je sudijama pokušao da objasni šta je u tim izjavama mislio pod kojim pojmom: pod Srbima je, kaže, podrazumevao one koji su napadali Hrvatsku, a pod drugim građanima Hrvate i sve ostale koji prihvataju Hrvatsku kao svoju domovinu.
U nastavku svedočenja tužilaštvo je na tu temu predočilo Radiću njegovu izjavu: „Dugo nisam vidio lepšu sliku nego kad su Varaždinci i Splićani ušli u Knin. Na zidu sam vidio natpis ’Čedo, ne buš se vrnul’. Treba narodu dati što želi”, što je tužiteljka ovako prokomentarisala: „Čedo je često srpsko ime, vi ste hteli reći da se Srbi ne trebaju vratiti!?”
„Ma ne, Čedo je kolokvijalan naziv za četnika. To je bila poruka okupatoru da se neće vratiti. Bit nije Čedo, naglasak je na ’buš’, ja tu govorim o jedinstvu Hrvata. I ovde je jedan optuženik iz Zagorja, a drugi iz Dalmacije”, pokušao je Radić da razuveri tužiteljku i objasni joj „finese” hrvatskog jezika.
Odmah posle svedočenja Jure Radića zabeležene su i prve reakcije u domaćoj javnosti. Predsednik SNV Milorad Pupovac i predsednik Građanskog odbora za ljudska prava Zoran Pusić posebno su nezadovoljni Radićevom tvrdnjom da su u kuće srpskih izbeglica naseljavani Hrvati „kako one ne bi propale, jer se znalo da će povratak Srba biti dugotrajan proces”.
„Svašta. Gospodin Radić jako dobro zna koji je bio smisao iseljavanja Srba, jer je jedan od glavnih aktera politike tog vremena. Bosanski Hrvati nisu dovedeni kao čuvari imovine, nego su dovedeni da te kuće čuvaju od Srba i spreče njihov povratak, a kada su odlazili neretko su te kuće bile potpuno devastirane”, kaže o tome Pupovac.
„Jure Radić priča bajke za malu decu! Sećam se kao danas i mogao bih citirati Radića kada se obraćao izbeglicama iz Bosne. Kazao je: ’Vi ste ovde došli da ostanete, ovo će biti vaše kuće.’ Vlada se tada poigrala izbeglicama i umesto da je iskoristila međunarodnu pomoć i osigurala im vlastite domove, ona ih je porazmeštala po tuđim kućama s namerom etničkog čišćenja”, napominje Pusić.
Kakvu je, inače, ulogu u svemu tome imao sam Radić najbolje ilustruje nadimak koji su mu tih godina dali sami hrvatski novinari nazvavši ga „ministrom etničkog čišćenja”. Uostalom, Radić je još prilikom svečanog početka gradnje novog Masleničkog mosta u martu 1995. godine, znači nekoliko meseci uoči vojne akcije „Oluja”, jasno rekao, što su tada preneli mediji: „Zašto i ovo ne reći javno: Knin neće dugo biti većinski srpski grad!”
Radoje Arsenić
[objavljeno: 27/02/2010]
Pogledaj vesti o: Hag
