Izvor: Vostok.rs, 29.Maj.2012, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haški tribunal odgovorio Glasu Rusije
29.05.2012. -
Predsednik Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Teodor Meron u ekslkuzivnom intervjuu za Glas Rusije govorio je o mestu politike u radu Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, uslovima u kojima se drže optuženi i naveo je imena preminulih u zatvoru Tribunala.
Predstavnik je odbio da govori o poslednjim događajima u Hagu, između ostalog i početku suđenja Ratku Mladiću, objasnivši da nije ovlašćen da komentariše tekuće slučajeve. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Između ostalog stanje stvari u samom Tribunalu on namerava da razmotri sa stalnim predstavnikom Rusije u UN Vitalijem Čurkinom u skorije vreme.
"Prve nedelje juna biću u SB UN. Zamolili smo gospodina Čurkina za još jedan sastanak. Za nas je vrlo važno da dobijemo razumevanje Rusije. Sa svoje strane činim sve kako bih objasnio sitauciju. Rusija je bila lider u velikoj bici protiv nacizma u Drugom svetskom ratu. Ni jedna druga zemlja u svetu nije podnela toliko žrtava koliko Rusija. I skoro sam siguran da čim Rusija shvati naše probleme i našu misiju da se stane na put nekažnjenosti, ona će shvatiti našu ulogu.
Od trenutka svog osnivanja 1993. godine Tribunal je podigao zvaničnu optužnicu protiv 161 osobe. Na osnovu 126 već je izrečena presuda. Nastavlja se suđenje povodom 35 slučajeva: jedna osoba čeka početak zasedanja, 17 slučajeva se nalazi na razmatranju, u pogledu 17 su uložene žalbe."
Jednom od zasluga Tribunala njegov predsednik smatra jačanje međunarodnog humanitarnog prava na nivou nacionalnih sudova, posebno u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, po rečima Merona, Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju je postao osnova razvoja međunarodnog krivičnog prava.
"Posle Nirnberškog procesa pola veka nije bilo međunarodnih trubunala i osećala se akutna potreba da se stane na put nekažnjenosti. Postali smo pioniri u razradi osnovnog međunarodnog krivičnog prava, kao i u razvoju procesnog prava. Tribunal je bio neophodan kao osnova budućih međunarodnih kriminalnih sudova, uključujući stalni Međunarodni krivični sud. Ova organizacija se ne bi pojavila bez uspeha Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Pokazali smo da međunarodno gonjenje i međunarodni sud za tako glasne i odvratne zločine koji dotiču sam pojam humanosti predstavlja realnost, da je to moguće.
Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju razmatra zločine izvršene na teritoriji Jugoslavije posle događaja 1991. godine. Moskva se u međuvremenu zalaže za zatvaranje Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, pošto je svoje funkcije on već iscrpeo. Mnogo je primedbi prema toj organizaciji i zbog posebnog „interesovanja" prema Srbiji: većina optuženih građana je upravo iz ove zemlje. Radom Međunarodnog tribunala nezadovoljne su sve strane koje su učestvovale u konfliktu u bivšoj Jugoslaviji", - ističe Teodor Meron, ali upravo to još jednom svedoči o objektivnosti organizacije.
"Siguran sam i govorim sasvim iskreno da politika nikada nije igrala nikakvu ulogu u našem radu. Kada bi politika bila odlučujući faktor, ja ne bih ostao ovde ni jedan dan. Ja sam sudija. U mojim godinama ne prave karijeru, već služe društvu. Po statutu poglavlje 7. propisuje da sud razmatra samo ličnu krivičnu odgovornost. A član 21. predviđa široka prava za optužene, između ostalog pravedne sudske rasprave i presumpciju nevinosti. Ako pročitate materijale na tu temu, videćete da nas jednako kritikuju obe strane. Kada se izriče presuda protiv Hrvata, kritikuju nas hrvatski mediji i čak vlada Hrvatske. Kada se izriče presuda Srbima, ista je reakcija od strane sprskih medija i Beograda."
Prema podacima ruskih medija, u zatvoru Međunarodnog tribunala u Ševingenu preminulo je 19 zatvorenika. Posle objavljivanja ove informacije Glas Rusije dobio je pismo od izvestioca odeljenja propagande Međunarodnog tribunala Norme Jelačić. Ona je saopštila da su preminula četiri zatvorenika. U intervjuu za radiokompaniju Teodor Meron je precizirao ove podatke.
"Ispostavlja se da je u zatvoru Međunarodnog tribunala umrlo šest osoba, još troje je preminulo van granica Holandije, gde su oni izdržavali kaznu. Deset osoba nije dočekalo izručenje Tribunalu. Potpuna informacija o svim poginulima dostupna je na našem sajtu."
Prvog jula 2013. Međunarodni tribunal će prestati da postoji. Zameniće ga Međunarodni rezidualni mehanizam. Pri tome Međunarodni tribunal će voditi rasprave i razmatrati žalbe do 31. decembra 2014. godine.
U nadležnost Međunarodnog rezidualnog mehanizma preći će sledeće funkcije Međunarodnog tribunala: zaštita žrtava i svedoka, revidiranje slučajeva, slučajevi nepoštovanja suda, lažnog svedočenja, zaplašivanja svedoka, monitoring izvršenja kazni. Međunarodni rezidualni mehanizam biće mala organizacija. Radi poređenja, Međunarodni tribunal sada ima oko 800 službenika. Pretpostavlja se da će u Međunarodnom rezidualnom mehanizmu raditi najviše 70 osoba. Rok rada nove organizacije je 4 godine i svake dve godine SB UN će razmatrati neophodnost daljeg produžetka punomoćja ove strukture.
Izvor: Golos Rossii, foto: Golos Rossii
Pogledaj vesti o: Hag, Ratko Mladić
