Izvor: B92, 25.Jul.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haški svedok o iskustvima iz 1995.
Zagreb -- Roland Dedžerfild, svedok tužilaštva, izjavio je u Hagu kako su "svi ljudi sa Balkana podjednako loši".
On to argumentuje time da "im je sve uvek vezano za osvetu" i dodaje da su se "Hrvati u ratu ponašali kao životinje." Dedžerfild, bivši britanski oficir za vezu u UN sektoru Jug je nastavio jučerašnje svedočenje na suđenju trojici hrvatskih generala - Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku.
Oni su optuženi pred Međunarodnim krivičnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sudom za bivšu Jugoslaviju za ratne zločine za vreme i posle hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" na ondašnju Republiku Srpsku Krajinu u leto 1995.
Dedžerfild je govoreći o svojim iskustvima tokom boravka na području BiH i Krajine, izjavio da je tada video neke od najstrašnijih prizora u svojoj vojnoj karijeri.
Svedok je kazao kako mu je naročito mučan utisak ostavio prizor ubijenih srpskih civila u selu Grubori kod Knina gde je došao krajem avgusta, više nedelja nakon završetka "Oluje".
U vazduhu se osetio miris kuća koje su spaljene, a žene su naricale i plakale, govoreći pripadnicima UN da su prethodne noći došli Hrvati, spalili selo i poklali ljude i stoku, kazao je Dedžerfild.
Svedok je u jednoj kući vidio dvojicu ubijenih muškaraca, od kojih je jedan bio zaklan.
Dedžerfild je područje na kome je izvedena "Oluja" uporedio po razmerama podmetnutih požara sa Kuvajtom posle angloameričke intervencije u Iraku, "Pustinjska oluja" 1991, gde su još mesecima nakon akcije gorele naftne bušotine.
Britanski oficir je priznao je da je priželjkivao propast pregovora o planu Z4 i razbuktavanje rata u Hrvatskoj, rekavši da je zato i ušao u u vojsku, a ne u mirovne snage UN i da je proveo 16 godina u vojsci, obučavajući se za rat.
Svedok je u iskazu opisao kako je za vreme gađanja Knina 4. i 5. avgusta 1995. koje je ocenio prekomernim, doručkovao odeven u neprobojni prsluk i sa šlemom na glavi, što mu se činilo "veoma zanimljivim".
Suđenje Gotovini, Čermaku i Markaču koji su optuženi za zločine za vreme i nakon "Oluje", kao i za saučesništvo u zločinačkom poduhvatu isterivanja Srba iz Krajine nastavlja se 25. avgusta posle letnje pauze u Haškom sudu.
Do jeseni bi trebalo da bude poznato i kakva će biti odluka Haškog suda o dokumentima u vezi artiljerijskih dejstava i specijalne policije koje bi Hrvatska trebalo da dostavi.
Haško tužilaštvo tvrdi da su ti dokumenti na oko 900 stranica i sa 50-ak karata skriveni, a vlasti Hrvatske ističe da takve dokumente nemaju.
Tribunal smatra da bi ti dokumenti mogli pomoći u suđenju koje se u velikoj meri bavi prekomernim gađanjem krajiških gradova i učešćem specijalne policije u pljačkanju i paljenju kuća, kao i sprečavanju pristupa UN, ali i u masakrima kao što je bio onaj u Gruborima.
.jpg)
