Izvor: Politika, 10.Apr.2013, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haški optuženik na čelu Kenije
Uhuru Kenijata obećao punu saradnju sa međunarodnom zajednicom ako bude poštovala državni suverenitet zemlje
Najrobi – Uhuru Kenijata (51), novi predsednik Kenije, položio je juče zakletvu, stavljajući Zapad pred dilemu kako se sarađuje sa liderom koji je optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, preneo je juče Rojters. Kenijata se zakleo na Bibliji koja je pripadala njegovom ocu Džomi Kenijati, lideru istočnoafričke nacije od njenog oslobođenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od britanske vlasti 1963. godine do 1978. godine.
Svečanost ustoličenja četvrtog lidera Kenije upriličena je u Najrobiju pred oko 60.000 Kenijatinih pristalica, 14 sadašnjih i nekadašnjih lidera Afrike, visokim zvaničnicima Kine i Indije i ambasadorima zemalja Zapada. U ime gostiju, predsednik Ugande Joveri Museveni pozdravio je hrabrost Kenijaca da izaberu lidera po svojoj volji, uprkos „ucenama Međunarodnog krivičnog suda “, prenele su agencije.
***
„Biću predsednik svih Kenijaca. Pod mojim rukovodstvom nijedna etnička grupa neće biti zapostavljena. Vratićemo nadu u bolji život tamo gde je pokolebana. Sa međunarodnom zajednicom sarađivaćemo u potpunosti, ali na principima reciprociteta i poštovanja državnog suvereniteta”, najavio je juče Kenijata koga sredinom jula čeka prvo ročište pred Međunarodnim sudom u Hagu.
Kenijata i novi zamenik predsednika države Vilijam Rato optuženi su u Hagu da su nakon izbora 2007. godine bili glavni podstrekači etničkog i političkog nasilja u kome je poginulo preko 1.200 ljudi dok je nekoliko stotina hiljada ljudi nasilno raseljeno. Protagonisti ondašnjih krvavih obračuna bila su plemena kojima pripadaju dvojica današnjih čelnika Kenije – Uhuru i Rato.
Održanje političkog saveza do juče sukobljenih plemena Kikuju i Kalendžin, pravednija preraspodela plodne zemlje, kao i borba protiv nezaposlenosti mladih i separatizma u regionu oko strateške luke Mombasa, neki su od najavljenih prioriteta Kenijate, jednog od najbogatijih ljudi Afrike, koji prema magazinu „Forbs” kontroliše imetak od oko pola milijarde američkih dolara i raspolaže sa oko 500.000 akri zemlje (oko 200.000 hektara).
Odnos prema suđenju u Hagu, dalji izbor investicionih partnera na novim nalazištima nafte, gasa i titanijuma i sudbina ugovora o razrađenoj vojnoj saradnji – posebno interesuje Zapad, koji u Keniji vidi vitalnog partnera u borbi protiv sve snažnijeg islamskog ekstremizma duž zapadne obale Indijskog okeana.
T. Vujić
objavljeno: 10.04.2013.
Pogledaj vesti o: Hag
