Izvor: S media, 03.Dec.2009, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag ostaje uslov za evrointegracije!
Potpredsednik Vlade, zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za Radio S da je najmanje važno kome se u ovom trenutku pripisuje zasluga ukidanja viza građanima Srbije za putovanje u EU, već da je, kako ocenjuje, najbitniji rezultat. Potpredsednik Vlade ističe da, čak i ako, sledeće nedelje počne primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, Haški uslov neće nestati. "To je realnost", napominje Đelić.
UKINUTE SU >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << VIZE GRAĐANIMA SRBIJE?
- Da, čekali smo tu vest 18 godina. Bilo je puno nevernih Toma i pošto se već dve godine bavim ovim poslom, rokove koje smo davali bili su u funkciji da se što pre dođe do pozitivne odluke. Sada je to i zvanično, od 19. decembra na Sv. Nikolu putovaćemo bez viza u sve zemlje šengenskog prostora, to je cela Evropska Unija, sa izuzetkom Velike Britanije i Irske, ali na te zemlje treba dodati i Švajcarsku, Norvešku, Island i Liherštajn gde se možemo bez ikakvih papira uputiti na putovanje. Ovo je veoma lep dan. Najmanje je pitanje čija je ta zasluga, važno je da smo postigli rezultat, ali ovo je pre svega rezultat ove Vlade, ovog političkog kursa, svih resora, naročito onih koji se bave unutrašnjim poslovima, pravdom, evropskim integracijama, ali svi su dali svoj doprinos.
ŠTA UKIDANJE VIZA KONKRETNO ZNAČI NAŠIM GRAĐANIMA, S OBZIROM DA JE BORAVAK OGRANIČEN NA 90 DANA I NE POSTOJI PRAVO ZAPOSLENJA?
-Sada smo ušli u regulativu koja reguliše tzv. kratkotrajno boravište bez prava zaposlenja u zemljama šengenskog prostora, to je ona sloboda koja interesuje najveći broj građana. To je mogućnost boravka do 90 dana u periodu od šest meseci, ali je neograničen broj ulazaka i nema prethodne kontrole da li smete. Sledeće nedelje, u sredu, zemlje šengena dostaviće nam konkretne tehničke specifikacije prelaska granice. Građani nemaju mogućnost da se zaposle pod ovim režimom, ali poslovni ljudi to mogu da učine bez ikakvog ograničenja. To je najpre dostojanstvo, da budemo tretirani kao ostatak kontinenta; zatim ušteda, jer naša je procena da će se ove godine izvaditi oko 350 hiljada viza, što bi našu privredu i građane koštalo oko 20 miliona evra. Takođe, veliki broj avio kompanija je čekalo ovu promenu da bi izašlo sa povoljnim ponudama, Naši građani će sada umesto sa nekoliko stotina evra, moći da lete, sa nekoliko desetina evra. Turističke agencije su mi rekle i da za sledeću turističku sezonu, uveliko pripremaju povoljnije aranžmane. Zbog toga je tu prisutna i ta finansijska ušteda za naše građane. Iza toga, to je mogućnost i za našu privredu, jer strane firme koje imaju naše zaposlene su isto imale probleme daih pošalju na obuku. Ova vest j, međutim, veoma bitna i za investitore, jer je dodeljivanje belog šengena najbolji dokaz stabilnosti, predvidivosti i valjane politike jedne zemlje u bezbednosnom smislu. Nikada nam ministri unutrašnjih poslova Francuske, Nemačke, Italije ne bi dopustili ulazak u njihove zemlje bez viza, da nisu procenili da je naša zemlja napravila ogroman napredak u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i upravljanem granicama.
KOLIKO JE REALNO DA NAM SE 2011.UKINU VIZE ZA VELIKU BRITANIJU , POŠTO SE TO SPOMINJE KAO MOGUĆE DOBA ZA TO?
- To vam je kao u sportu, ako ne krenete sa željom da pobedite, bolje da ne izlazite na teren. U ovom momentu, Velika Britanija ide u suprotnom pravcu, ona uvodi vize i onim zemljama kojima nije tražila pre, ali mi imamo snažan argument, a to je da jedna Nemačka od 19. decembra više neće tražiti vize građanima Srbije, a i otpravnica poslova ambasadora Amerike navodi da je beli šengen jak argument Srbiji i za produženje roka davanja viza za SAD. Naš red vožnje je sledeći, mislim da će prvo pasto barijera Japana, a onda revidiranje vizne politike Velike Britanije 2011.godine. Izbori u Britaniji biće do juna sledeće godine, tako da je realno da mi sa njihovom novom Vladom počnemo ozbiljne pregovore u drugoj polovini 2010. godine, ali ja sam već spreman za drugu stranu engleske politke. Mi pokušavamo da nezavisno od rezultata na izborima budemo spremni i za levicu i za desnicu, da naš cilj, a to je da nam vize za putovanje u Englesku budu ukinute do 2011.godine, postane realnost. Za Ameriku nije ralno očekivati ukidanje viza dok ne uđemo u EU, ali tražićemo da oni koji dobiju vizu ona bude na nekoliko godina, a ne na nekoliko meseci.
SA DRUGE STRANE, ANALITIČARI TVRDE DA SVEGA DESET ODSTO GRAĐANA IMA PASOŠE, I DA VEĆINA NIJE U FINANSIJSKOJ MOGUĆNOSTI DA PUTUJE?
- To jeste jedan deo realnosti. Idemo korak po korak. Najvažnije je bilo obezbediti slobodu, ali je sada na državi i društvu odgovornost da se ta sloboda ostvari. Ideja sloboda kretanja jeste da svaki građanin naše zemlje ima svoju Evropu, nešto što je sam video, zapazio, da ima svoje kontakte, prijatelje. Kada se to desi, izbećićemo dve krajnosti, s jedne strane kažemo, Evropa to nje jedno veliko ništa i to će se raspasti pre nego miuđemo, iako to nije tačno; a sa druge strane postoji iluzija da u Evropi teče med i mleko, da se može živeti bez rada; pa da vide naši građani koliko se muče građani u Francuskoj, Nemačkoj, oni bolje žive, ali mnogo rade.
ŠTA JE SA GRAĐANIMA KOSOVA?
- Evropska komisija u skladu sa Rezolucijom 1244 primećuje da već deset godina nemamo prisustvo naših organa, naročito MUP-a na Kosovu, pa samim tim sa pravom traži specifičnu proceduru za izdavanje pasoša na KIM. Mi smo se dogovorili da oni koji imaju prebivalište na KIM , nezavisno da li su tamo ili dijaspori, moraju doći u Beograd kako bi dobili pasoše. Pasoš koji će izdati Kordinaciona uprava unutar MUP-a neće davati mogućnost putovanja bez viza, to je odluka EU. To se ne odnosi na interno raseljenih lica.
UOČI SASTANKA SAVETA MINISTARA SPOLJNIH POSLOVA EU 7. I 8.DECEMBRA, NADATE LI SE POSTIZANJU KONSENZUSA O DEBLOKADI PRELAZNOG TRGOVINSKOG SPORAZUMA?
-Mi smo uradili sve što je bilo do nas, saradnja sa Haškim tribunalom je kompletna. Srbija je Prelazni trgovinski sporazum primenila od 30. januara, pa do sada. Naši napori su prepoznati i u izveštaju Evropske komisije koja je 14. oktobra apelovala na zemlje članice da primene taj sporazum, videli smo Rezoluciju Evropskog parlamenta. Jasno je da ovoga puta imamo više argumenata nego ikada, ali moramo biti oprezni, to je suverena odluka svih ministara koji moraju postići konsenzus oko ovog pitanja sledeće nedelje.
KOLIKO ĆE UTICAJA NA NJEGOVU DEBLOKADU IMATI IZVEŠTAJ GLAVNOG HAŠKOG TUŽIOCA SERŽA BRAMERCA O O SARADNJI SRBIJE SA HAGOM?
- Hag je uslov i ako haški tužilac kaže da smo napredovali, onda je tako. Ako bi u međuvremenu došla vest o izručenju haških begunaca, završili bismo to poglavlje. Ali, realnost je da, iako sledeće nedelje počne primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, budimo uvereni da taj uslov neće nestati, s tim se moramo suočiti, jer je tako bilo i za Hrvatsku. Izveštaj Bramerca ima odlučujuću ulogu. Imamo seriju pozitivnih pomaka u poslednjih šest meseci, te se nadamo da će to biti dovoljno ministrima članicama zemalja EU.
ŠTA ODMRZAVANJE OVOG SPORAZUMA ZNAČI ZA GRAĐANE SRBIJE?
-Primena sa strane Evrope znači da sa jednostrano dodeljenih preferencijala ulazimo u ugovorni odnos, tako da ni Evropa ne može da izađe iz tog odnosa , a da ne prođe kroz određene postupke, koji su predviđeni sporazumom. Pre šest godina, preko noći su ukinute preferencijale za izvoz šećera, a danas ukoliko se primeni sporazum, to je nemoguće izvesti tako, mora se izaći sa dokazima. Imamo komitet za praćenje toga, to znači stabilnost investitorima. Imamo ugovorni odnos, koji treba da nas proprati do ulaska u Uniju, da bi tačno znali kada se i koja carina smanjuje i u kojem iznosu. Sve je apsolutno predvidljivo.
DA LI ĆE UKOLIKO KONSENZUS BUDE POSTIGNUT, BITI RAZMOTREN ZAHTEV ZA PODNOŠENJE KANDIDATURE ZA ČLANSTVO U EU?
-Prethodni Savet ministara je jasno dao do znanja Srbiji da očekuje sekvencu, prvo primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, pa kandidatura. To je nešto što je obavezujuće i zbog toga je naš cilj je da se primeni sporazum i ukoliko dođe to toga, sešćemo sa našim evropskim partnerima. Nema automatizma između primene ovog sporazuma i zahteva za članstvo. Mi i posle primene Prelaznog sporazuma, moramo videti koji su zaključci Saveta i da onda sednemo sa zemljom koja predsedava EU, sa EK i ključnim zemljama Evrope i da se dogovorimo.
KOLIKO JE VREMENA POTREBNO OD ZAHTEVA ZA ČLANSTVO DO STICANJA STATUSA KANDIDATA ZA ČLANSTVO?
- Ako je do tehnike i administrative, nama je potrebno godinu dana od podnošenja zahteva do članstva. Ali, podvlačim, ako ne bude dodatnih ili ponovoljenih političkih uslova oko Haga, Srbija ima kapacitet da dobije status kandidata sledeće godine kada i Crna Gora.
REVIZIJOM BUDŽETA UTVRĐENE SU NEPRAVILNOSTI, KOLIKO TO UTIČE NA ODNOSE SA EU ŠTO SE TIČE EKONOMSKE POMOĆI?
- Saglasio sam se sa Državnom revizorskom institucijom da je jačanje ingerencija te institucije neophodno za dobijanje evropskog novca. Odnosno, ukoliko nemamo jasne procedure, gde novac ne može tek tako da se ukrade, onda nema šanse da dobijemo strukturne fondove Evrope . Zato očekujem da ćemo tokom prve polovine sledeće godine u Skupštini usvojiti izmene i dopune Zakona, koji će ojačati ingerencije Državne revizorske institucije. Onda nas očekuje trnovit put, zajedno sa Evropom. Danas u Beogradu boravi visoka delegacija koja će sa nama razgovarati o tome. Primer je Hrvatska, koja je dobila strukturne fondove i prešla na sedam puta veći budđet za njih, a Srbija bi mogla da računa na dve do tri milijarde godišnje, što je deset do petnaest puta više nego danas. Moraćemo da ojačamo kapacitete Ministarstva finansija.
To je najmanje bitno za Evropu, to je najbitnije za nas.
Jelena Kostadinović
Foto: Bojan Petrović
Pogledaj vesti o: Hag
