Izvor: RTS, 28.Okt.2009, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag opet o Haradinaju
Haški sud raspravlja o žalbi Tužilaštva na oslobađajuću presudu bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju. Tužilaštvo traži da suđenje bude delimično ponovljeno, kako bi bili saslušani ključni svedoci koji nisu dali iskaze u prvostepenom procesu.
Sud u Hagu će, do kraja dana, kako je najavljeno saopštiti odluku vezanu za tužbu Haškog tužilaštva na oslobađajuću presudu Ramušu Haradinaju i Idrizu Baljaju, koji su bili optuženi za učešće u "udruženom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zločinačkom poduhvatu" sa ciljem da se uspostavi i učvrsti "potpuna kontrola OVK nad operativnom zonom Dukađin".
Tokom procesa protiv Haradinaja Pretresno veće je, 24. jula 2008. godine, osudilo kosovskog novinara Batona Hadžijua zbog nepoštovanja suda i izreklo mu novčanu kaznu u iznosu 7.000 evra.
Hadžiju je obelodanio informacije o jednom svedoku koji je svedočio pod zaštitnim merama.
Protivno nalogu Pretresnog veća, Hadžiju je obelodanio identitet svedoka, kao i njegovo pretpostavljeno prebivalište.
Pretresno veće se uverilo da je Hadžiju obelodanio ovu informaciju uprkos tome što je znao da će to biti u suprotnosti sa sudskim nalogom.
"Ponašanje optuženog moglo je da ugrozi bezbednost svedoka i njegove porodice. Štaviše, njime se podriva poverenje u efikasnost naloga Međunarodnog suda o zaštitnim merama i odvraćaju se svedoci od saradnje s Međunarodnim sudom" rekao je sudija Alfons Ori.
Hadžiju je, inače, na poziv haškog Tužilaštva svedočio u procesima protiv Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića.
Tužilaštvo Haškog tribunala je zatražilo delimično ponavljanje suđenja, tvrdeći da prvostepeni proces nije bio pravičan.
Žalbom na tu presudu, tužilaštvo je zatražilo da Apelaciono veće Tribunala naloži delimično ponavljanje suđenja po šest od 37 tačaka optužnice, koje su se odnosile na zločine nad pritvorenicima u Jablanici.
Tokom današnje rasprave o žalbi, tužilac Peter Kremer je rekao da suđenje Haradinaju nije bilo pravično zato što sud nije uložio dovoljno napora da sasluša dva ključna svedoka protiv optuženih, koji su odbijali da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i "zastrašeni".
Odbrana Haradinaja je odbacila zahtev za ponavljanje suđenja kao neosnovan, tvrdeći da su prvostpene sudije učinile sve da saslušaju sve raspoložive svedoke. uz to, po rečima branioca Bena Emersona ne postoje naznake da bi dvojica svedoka pristala da dođu na novo suđenje.
Prvostepenom presudom, izrečenom početkom aprila 2008. godine, Haradinaj i drugooptuženi Idriz Baljaj su oslobođeni krivice po svih 37 tačaka optužnice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. godine.
Trećeoptuženi Ljah Brahimaj je osuđen na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica.
"To je ostvarivano napadima, progonom i prisilnim uklanjanjem srpskih civila iz te oblasti, kao i prinudnim i nasilnim suzbijanjem svake stvarne ili pretpostavljene kolaboracije albanskih i romskih civila sa Srbima", navodi se u optužnici, koja je sadržala ukupno 37 tačaka, uključujući optužbe za otmice, zatočavanja, prebijanja, mučenja i ubistva civila, kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Tužilaštvo je više puta tokom suđenja, ali i pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, u više navrata ukazivalo na probleme s kojima se suočava prilikom izvođenja svedoka pred sud, jer je 34 svedočilo uz razne mere zaštite, 18 tek kada je izdat obavezujući nalog pošto su prethodno odbili da svedoče, a dvoje tek pošto su protiv njih podignute optužnice, nakon čega su uhapšeni i izvedeni pred tribunal.
Jedan od tih svedoka, Šefćet Kabaši je dva puta, jednom u sudnici u Hagu, a drugi put preko video veze iz Njujorka, odbio da svedoči i zbog toga je optužen za nepoštovanje Suda.
Uprkos nalogu Suda, Kabaši je tokom suđenja Haradinaju pobegao iz Haga u SAD, čiji je državljanin. Identitet drugog svedoka u žalbi nije bio naveden.
Istovremeno, nekoliko svedoka, uključujući Kujtima Berišu, koji je u haškom postupku vođen kao zaštićeni svedok ŠT7/29, poginulo je pod sumnjivim okolnostima.
Pretresno veće, kojim je predsedavao holandski sudija Alfons Ori, zaključilo je, aprila prošle godine, da u periodu na koji se odnosi optužnica, odnosno od 1. marta do 30. septembra 1998. godine, otmice, zlostavljanja i ubistva civila nisu bili takvih razmera i takve učestalosti da bi se moglo zaključiti da je postojao sistematski i rasprostranjeni napad na civilno stanovništvo, što je preduslov da bi se neko delo moglo kvalifikovati kao zločin protiv čovečnosti.
Predsednik Srbije Boris Tadić je oslobađajuću presudu Ramušu Haradinaju ocenio kao "skandaloznu i pogrešnu", navodeći da je nekadašnji komandant zapadnog fronta OVK "počinio teške zločine", zbog čega je "ovakva odluka je sramna zbog nevinih žrtava".
Tadašnji šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen je, međutim, hvalio Haradinaja kao "dinamičnog i odlučnog lidera sa jasnom vizijom budućnosti". Petersenov zamenik, amerikanac Stiven Šuk je sada jedan od ključnih savetnika Ramuša Haradinaja.
ICTY danas o žalbi na oslobađajuću presudu Haradinaju
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 28.Okt.2009
Haški tribunal raspravljaće danas o žalbi tužilaštva na oslobadjajuću presudu bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju koji je bio optužen za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. Tužilaštvo je žalbom na presudu tražilo da sudjenje Haradinaju bude delimično ponovljeno,...
Skupština: Nema ministara, nema zasedanja
Izvor: Mondo, 29.Okt.2009, 09:49
Popodnevni deo sednice skupštine Srbije nije održan, jer u parlament nisu došli ministri pozvani da obrazlažu zakone o racionalizaciji broja zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji.
