Izvor: B92, Beta, 08.Dec.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag: Suprotni stavovi Rusije i SAD
Hag -- SAD i Rusija iznele su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, suprotne stavove o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
Rusija je pred Međunarodnim sudom pravde ocenila da jednostrana Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije legalna, podvlačeći da je još na snazi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koja garantuje teritorijalni integritet Srbije.
Pravni zastupnik Rusije Kiril Gevorgijan naznačio je i da opšte međunarodno pravo "sprečava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kosovo da proglasi nezavisnost", budući da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje.
Rusija stoga smatra da Rezolucija 1244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koju sadrži, naglasio je Gevorgijan.
"Rezolucija 1244 je još na snazi i zato nijedna institucija nema pravo da proglasi nezavisnost. Rusija smatra da je jednostrana rezolucija o nezavinosti Kosova suprotna Rezoluciji 1244 i međunarodnom pravu", podvukao je zastupnik Moskve.
Ambasador Gevorgijan naglasio je da Rezolucija 1244 koja propisuje rešenje statusa Kosova pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze, nije mogla biti "preinačena odlukom" izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje.
Ahtisari "ne samo što je propustio da obezbedi sporazum nego je i istupio sa sopstvenim rešenjem, suprotnim stavu jedne od strana", rekao je Gevorgijan, naglašavajući da Ahtisarijev neuspeh ne znači i da je okončan proces o čemu odlučuje Savet bezbednosti.
U opisu tih pregovora, ambasador Rusije poslužio se rečima glavnog zastupnika vlasti u Prištini Skendera Hisenija: "Pregovori su vođeni o tome da li će Srbija prihvatiti ili neće nezavisnost Kosova".
Ruski zastupnik podvukao je da je privremeni međunarodni režim na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244, mogao da okonča samo Savet bezbednosti UN.
Gevorgijan je tvrdio da je, nasuprot Ahtisariju, Savet bezbednosti odlučcio da produži pregovore i da je Srbija tokom razgovora sa međunarodnom "trojkom" nudila sve viši stepen autonomije Kosova, uključujući i članstvo u međunarodnim organizacijama.
Negirajući tvrdnje zemalja koje podržavaju Kosovo da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti, Gevorgijan je podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato što je secesija zabranjena "van konteksta kolonija".
Rusija je ukazala i da teška kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih "ne može biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008".
"Često čujemo da međunarodna pravo nije pravo, da se ne odnosi na izuzetke i da je moć pravo. Ovaj slučaj je prilika da pokažemo da međunarodno pravo važi", zaključio je Gevorgijan.
Ranije danas, SAD su ocenile da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
"SAD pozivaju Međunarodni sud pravde da Deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi netaknutu kao izraz volje kosovskog naroda, bilo odbijajući da se izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrđujući da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti", rekao je američki zastupnik Harold Hongđu Ko u haškoj Palati mira.
Hongđu Ko je apelovao na sud da se ne bavi širim pitanjem samoopredeljenja u međunarodnom pravu ili da, u suprotnom, Kosovo posmatra kao "poseban" slučaj.
"Ne postoji nikakvo protivrečje između u miru proglašene Deklaracije o nezavisnosti Kosova i međunarodnog prava, uključujući i Rezoluciju 1244", naveo je Honđu Ko.
Kao dokaz za to, američki predstavnik je, između ostalog, naveo da je devet od 15 članica Saveta bezbednosti koje su izglasale Rezoluciju 1244, kasnije priznalo Kosovo.
Zastupnik SAD naglasio je da je jednostrana Deklaracija o nezavisnosti Kosova "proizašla iz političkog procesa koji je nadgledao Savet bezbednosti UN", te da je stoga u saglasju sa Rezolucijom 1244.
Hongđu Ko je podsetio da je izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari na kraju neuspešnog pregovaračkog procesa ocenio da je "nezavisnost Kosova jedino održivo rešenje".
SAD su naznačile da Rezolucijom 1244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja sada ne postoji, ali i to samo tokom perioda privremene međunarodne uprave na Kosovu.
Prema rečima Koa, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila ni princip teritorijalnog integriteta zato što se njega, po međunarodnom pravu, moraju pridržavati samo države, a ne i unutrašnji entiteti.
Pozivajući se na presudu Haškog tribunala u slučaju Milutinović, zastupnik SAD je sugerisao da legitimitet Deklaracije o nezavisnosti proističe i iz činjenice da su kosovski Albanci godinama bili podvrgnuti kampanji "nasilja pod okriljem države", koja je kulminirala 1999. kada je "ubijeno 10.000, a proterano oko milion Albanaca".
Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova danas je pred Međunarodnim sudom pravde, posle SAD, podržala i Finska.
Dimitijrvić o procesu u Hagu
Sve zemlje koje potencijalno imaju ili se već suočavaju sa secesionističkim pokretima okarakterisaće proglašenje nezavisnosti Kosova kao nelegalan čin, dok će one stabilne govoriti u prilog nezavisnosti pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, kaže direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.
Posebno interesantnom Dimitrijević ocenjuje argumentaciju Hrvatske i pitanja koja su se time otvorila.
Pravna zastupnica Finske Paivi Kaukoranta nazvala je deklaraciju "političkim aktom" zasnovanom na događajima iz prošlosti.
Nazivajući nezavisnost Kosova "činjenicom", Kaukoranta je ocenila da je proglašenje nezavisnosti uvek u suprotnosti sa unutrašnjim pravom matične države.
Kaukoranta je naznačila da je nezavisnost Kosova posledica neuspeha pregovora Beograda i Prištine sprovednih po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, uz posredovanje izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, bivšeg finskog predsednika.
"Međunarodno pravo mora prihvatiti da istorija dovodi do stvaranja novih država", naznačila je zastupnica Finske.
Kaukoranta je sugerisala da je pravo kosovskih Albanaca na secesiju od Srbije proizašlo iz "nesposobnosti ili odsustva volje vlasti u Beogradu da im dozvole ostvarenje prava na unutrašnje samoopredeljenje" kroz široku autonomiju i samoupravu na Kosovu.
Drugi pravni zastupnik Finske Marti Koskeniemi podvukao je da se međunarodno pravo "ne bavi" proglašavanjem nezavisnosti.
Princip poštovanja teritorijalnog integriteta važi samo između država, a ne i za unutrašnje entitete, tvrdio je Koskeniemi.
Španija je, nasuprot tome, izjavila da je ta deklaracija nelegalna.
"Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova ne može biti u skladu sa međunarodnim pravom zato što narušava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koji je uklesan u rezoluciju 1244 Saveta bezbenosti UN", rekla je pravna zastupnica Španije Konsepsion Eskobar Hernandez.
Hernandezova je naglasila da "usvajajući rezoluciju 1244, Savet bezbednosti nije glasao u korist nezavisnosti Kosova, niti da tadašnja SR Jugoslavija izgubi suverenitet nad pokrajinom".
Rezolucija 1244 donela je "mudru ravnotežu između interesa obe strane" i dva osnovna principa - teritorijalni integritet i suverentiet SRJ i pravo Albanaca da se samoopredele kroz organe samouprave i autonomije, naglasila je ona.
Budući status Kosova, prema rezoluciji, morao je biti ishod političkog procesa, odnosno sporazuma obe strane, rekla je ona.
"Španija smatra da je rezolucija 1244. i dalje na snazi, a da je politički proces za traženje rešenja još u toku, dok Savet bezbednosti ne donese drugačiju odluku", naglasila je zastupnica Španije.
Može se zaključiti samo da se, u odsustvu odluke Saveta bezbednosti UN, pregovori o Kosovu moraju nastaviti, rekla je Hernandezova.
Ona je upozorila da jednostrani akti jedne strane ne mogu biti "sporazum" koji je predvidela rezolucija 1244.
"O rešenju se moraju dogovoriti obe strane i mora ga podržati Savet bezbednosti UN", potcrtala je predstavnica Španije.
Prema rečima zastupnice Španije, jednostrana secesija je nedozvoljena po međunarodnom pravu, osim u slučaju kolonija.
Takvu ocenu ona je citirala i iz izveštaja Evropske unije o prošlogodišnjem sukobu Gruzije i Rusije.
Ističući da Španija pridaje veliku važnost zaštiti ljudskih i manjinskih prava, Hernandezova je, međutim, odbacila tvrdnju da represija nad kosovskim Albancima tokom devedesetih opravdava jednostranu secesiju.
Stav je Španije da je to pitanje rešeno rezolucijom Saveta bezbednosti UN koji je Albancima omogućio široku samoupravu, rekla je ona.
Tokom pet prethodnih dana rasprave koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i još 15 država.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države.
Za donošenje savetodavnog mišljenja ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.
