Izvor: S media, 11.Mar.2010, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag: Slučaj "Dobrovoljačka" prosledjen Sarajevu
Politički savetnik Tužilaštva Haškog tribunala Frederik Svinen izjavio je da u ovom trenutku nije na tom sudu da odlučuje da li nacionalna tužilaštva imaju dovoljno validnih dokaza u slučaju bivšeg člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića, odnosno, koje lokalno tužilaštvo treba da ima jurisdikciju kada je reč o slučaju "Dobrovoljačka".
Svinen je za radio "Slobodna Evropa" izjavio da je Tužilaštvo svoju ocenu datu 2003. godine da nema dovoljno dokaza da Ganić >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bude optužen, prosledilo kancelariji državnog tužioca Bosne i Hercegovine, gde se i danas nalazi, i da je to učinjeno u skladu sa sporazumom izmedju BiH, Srbije i Hrvatske, koji je bio na snazi do 2004.
"Naša ocena ne može se uzeti kao konačno mišljenje o ovom slučaju, jer to nije pravosudna odluka zasnovana na svim činjenicama", rekao je Svinen, objasnivši da je Haško tužilaštvo dalo mišljenje da li nadležni organi treba ili ne treba da podižu optužnicu protiv Ganića u kontekstu Rimskog sporazuma.
"Pitanje da li ima ili nema dovoljno dokaza ne mogu se više upućivati nama. Takva odluka je na lokalnim pravosudjima, na kojima i treba da bude. Kao što sam rekao, taj dosije sa našom ocenom poslat je Kancelariji državnog tužioca, preciznije, državnom tužiocu za ratne zločine u Sarajevu. Zato mi u ovom trenutku nismo u poziciji da kažemo kako taj slučaj stoji. Bolja adresa za to pitanje je Kancelarija pomenutog tužilaštva", rekao je Svinen u intervjuu za radio Slobodna Evropa.
Bosna i Hercegovina, Srbija i Hrvatska, potpisale su 1996. godine Rimski sporazum, odnosno, "mapu puta", koja je bila na snazi do 2004, i nalagala im je da pre podizanja optužnica za ratne zločine od Tužilaštva haškog tribunala zatraže mišljenje o prikupljenim dokazima.
Banjaluka je u julu 2002. godine Haškom tužilaštvu poslala svoju evidenciju i zatražila ocenu opravdanosti podizanja optužnica u slučaju "Dobrovoljačka", uključujući optužbe protiv Ejupa Ganića, prenosi Slobodna Evropa.
Tužilaštvo u Hagu je u junu 2003. dopisom koji je potpisala glavna tužiteljka Karla del Ponte obavestilo Trivuna Jovičića, oficira Republike Srpske za vezu sa Tribunalom u Hagu da prema medjunarodnim standardima nema dovoljno dokaza da se Ganić optuži za teško kršenje medjunarodnog humanitarnog prava.
Svinen kaže i da u vreme kada je Tribunal ocenio da nema dovoljno dokaza za podizanje optužnice, "Haško tužilaštvo nije imalo funkciju nezavisnog suda koji sam podiže ili ne podiže optužnice ovog ranga".
"U to vreme, bazirano na materijalu koji nam je dostavljen, mi smo formirali i prosledili takvu ocenu. Već tada Haško tužilaštvo nije imalo funkciju nezavisnog suda koji sam podiže ili ne podiže optužnice ovog ranga. Po odredbama Rimskog sporazuma, odnosno, 'mape puta', mi smo samo dali mišljenje i pošto je ono upućeno nazad, taj slučaj je tada za nas bio zatvoren", rekao je Svinen.
