Izvor: Politika, 14.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delponteova nudila Šešelja
Predlog tada nije prihvaćen zbog pritisaka ondašnje Srpske radikalne stranke. Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog suda Srbije kaže da smo zainteresovani za sve predmete haškog Tribunala
Glavna tema o kojoj će raspravljati predstavnici haškog Tribunala kao i pravosuđa zemalja iz regiona na susretu u Hagu biće kriterijumi po kojima će haški predmeti biti ustupljeni sudovima zemalja naslednica nekadašnje SFRJ.
Razgovori o konkretnim predmetima biće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vođeni u kasnijoj fazi i ne očekuje se da Tribunal u skorije vreme saopšti koje predmete će ustupiti, a koje ne.
„Mi smo zainteresovani za sve predmete haškog Tribunala. Sposobni smo da sudimo najteže slučajeve i neće biti nikakav problem u primeni zakona od strane suda u Srbiji. Imamo kvalitetan sudijski kadar koji može da sudi te predmete, u to sam potpuno uverena. To može da se solidno odradi ovde i to smo dokazali u dosadašnjim postupcima”, izjavila je „Politici” Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog suda Srbije.
Sudija Mesarović podseća da je od predsednika haškog suda Patrika Robinsona tražila ustupanje arhive kada Tribunal bude bio zatvoren.
„Očekujemo da bi, pored većeg broja predmeta koji su u fazi istrage, u obzir mogli da dođu i postupci protiv Vlastimira Đorđevića i Momčila Perišića, ali ništa još nije izvesno”, kaže za „Politiku” Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. On dodaje da su ti postupci u toku pred Tribunalom i da nije isključeno da se u međuvremenu okončaju.
Datum zatvaranja haškog Tribunala za sada nije izvestan, jer je Evropski parlament tražio da mandat Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju bude produžen i posle 2011. godine. Zbog toga se može očekivati da će taj sud zadržati svoje predmete sve dok zatvaranje ne bude bilo gotova stvar. Vrlo je verovatno da Tribunal, iako u međuvremenu priprema takozvanu izlaznu strategiju, do konačnog objavljivanja datuma prestanka svog rada neće saopštiti koji će konkretno predmeti biti ustupljeni Srbiji, BiH ili Hrvatskoj.
Drugim rečima, ako Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija produži mandat Tribunalu, neće biti ustupanja predmeta.
Mogućnost da neki od najvećih haških postupaka budu prebačeni u Srbiju nije nova. To je pre nekoliko godina pomenula i bivša glavna tužiteljka Karla del Ponte kada je istražnom sudiji Veća za ratne zločine nudila predmet protiv Vojislava Šešelja. Tada se od te ideje odustalo zbog pritisaka ondašnje Srpske radikalne stranke.
U međuvremenu, kao vodeći kriterijumi za odlučivanje o prebacivanju predmeta u region mogli bi da budu oni koji su već određeni pravilima Tribunala. Prvi kriterijum je mesto izvršenja krivičnog dela, na kome je Bosna i Hercegovina oduvek insistirala. Drugi je državljanstvo okrivljenog, a treći – sposobnost lokalnog pravosuđa da sudi. Kada je reč o poslednjem kriterijumu, naša zemlja je dobila najbolje ocene od svih država u regionu.
A kada je reč o dvojici preostalih haških begunaca, Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću, može se očekivati da će haški sud insistirati na međunarodnom suđenju kada god oni budu bili uhapšeni. Moguće je da će za te procese biti predviđeno veće u okviru Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 15/09/2009]
