Izvor: Glas javnosti, 22.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Braniću se sam u kosmosu!
HAG - Predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti: Dobro. Sada je sve znatno jasnije. Shvatam sada da upućujete usmeni zahtev Veću. Pošto je reč o složenom pitanju, možda bi bilo poželjnije da se veću obratite u pismenom obliku, ali imate mogućnosti i da se usmeno obratite veću. U tom pogledu ste u potpunosti u pravu. Međutim, Tužilaštvo kojeg se ovo pitanje takođe tiče, takođe bi moglo da usmeno iznese određena zapažanja, a može to da uradi u pismenom obliku.
Problem >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je zapravo više nego jednostavan: može li Sekretarijat da ugrozi prava odbrane tako što će presretati telefonske razgovore i primati dokumenta koja optuženi dobija od svojih saradnika u situaciji kada se sam brani. Eto, to je pitanje, a odgovor na njega je, naravno, daleko složeniji. Gospodine Mandis, imate li nameru da pismeno odgovorite na argumentaciju optuženog ili usmeno.
Tužilac Mandis: Na brzinu sam sad pregledao pravilo o pritvoru i verujem da je jasno da žalbu na ovu odluku treba uputiti predsedniku Suda. Pretresno veće bi jedino moglo da argumentaciju optuženog prosledi dalje predsedniku Suda, kako bi on doneo odgovarajuću odluku. Dok se to ne dogodi, bilo bi preuranjeno da Tužilaštvo izražava bilo kakav stav radi zapisnika.
NE POŠTUJE SUD
HAG - Tužilaštvo Haškog tribunala pokrenulo je postupak za nepoštovanje suda protiv Vojislava Šešelja, tvrdeći da je on u knjizi „Afera Hrtkovci“ obelodanio identitete zaštićenih svedoka, javila je Beta. Šešelj je juče ujutro u sudnici odbacio tvrdnju optužbe, uzvraćajući da tužioci „kupuju vreme“ i pribegavaju „političkim metodama obračuna“ zato što ne mogu „na pravni način“ da okončaju postupak protiv njega. Sudija Žan-Klod Antoneti saopštio je da će, u skladu s pravilima Tribunala, o tom zahtevu optužbe biti sprovedena istraga. Kako se čulo u sudnici, Tužilaštvo u zahtevu za pokretanje postupka protiv Šešelja tvrdi da je on u knjizi „Afera Hrtkovci“ otkrio identitet zaštićenih svedoka i tako ih uznemirio i zastrašio. Šešelj je, nasuprot tome, negirao da je objavio imena zaštićenih svedoka.
„Ja nikada nisam zastrašivao, ni vršio pritisak na svedoke... U knjizi su brojevi, pseudonimi svedoka, a to što neko upućen i pametan može da shvati ko su oni - šta to mene briga“, rekao je optuženi.
Zamišljam da bi možda Sekretarijat želeo nešto da izjavi, s obzirom na to da je u pitanju njegova odluka na osnovu različitih važećih pravila. U ovom trenutku naše stanovište je: ovde je reč o nečemu o čemu odlučuje predsednik Suda, a Pretresno veće nema nikakva ovlašćenja u ovom pitanju. Osim, naravno, ovlašćenja da žalbu optuženog prosledi predsedniku Suda kako bi on doneo odgovarajuću odluku.
Antoneti: U slučaju da Pretresno veće proceni da je nadležno za ovo pitanje, kakav bi bio stav Tužilaštva, odnosno kako bi ga ono iznelo usmeno ili pismeno?
Mandis: U slučaju da optuženi svemu doda neku pismenu argumentaciju, svakako ćemo se povodom toga obratiti Pretresnom veću. Ukoliko Veće prosledi pitanje predsedniku Suda, možda ćemo uputiti neposredno predsedniku suda svoju argumentaciju.
Naš je stav da je ova situacija nastala kao posledica nevaljanog postupanja optuženog i njegovih saradnika. Optuženi nema čiste ruke u ovome i nema pravo da se žali na odluku Sekretarijata pošto je odluka zasnovana na činjeničnim nalazima koje se tiču nevaljanog postupanja njegovih saradnika.
Šešelj: U mom pravnom sistemu, u pravnom sistemu Srbije, usmeno obraćanje sudu ima istu pravnu vrednost kao i podnošenje pismenih podnesaka. Pretpostavljam da je tako u civilizovanom svetu uopšte. Ono što kažem u sudnici i uđe u zapisnik - isto je kao da sam vam pisao pisani podnesak. Možda nešto slabije obrazloženo nego što bi se obrazložilo u pismenom podnesku, a ja sam se vama već obratio. Ako imate mogućnost po službenoj dužnosti da rešite taj problem - očekujem da ga rešite.
Ukoliko ne možete da ga rešite, ja ću nastaviti sam da se branim. Sam u kosmosu!
