Izvor: B92, Beta, Tanjug, 12.Dec.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bramerc: Hapšenja i dalje proritet
Beograd, Hag, Brisel, Njujork -- Saradnja Srbije sa Hagom je poboljšana, važno je što pre uhapsiti Mladića i Hadžića, rekao glavni haški tužilac Serž Bramerc u Savetu bezbednosti.
Šef Nacionalne kancelarije za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić je za B92 ponovio da misli da izveštaj neće biti dovoljan da se promeni stav Holandije o odmrzavanju Prelaznog sporazuma EU sa Srbijom. Naime, Serž Bramerc je u izveštaju naveo da se saradnja Srbije s >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Hagom "značajno poboljšala", ali da "najkritičnija oblast saradnje" ostaje hapšenje begunaca.
On je, predstavljajući polugodišnji izveštaj o radu Tribunala, ocenio da je "promena opšteg političkog okruženja (u Srbiji) dovela do odlučnije saradnje vlasti na političkom, pravosudnom i operacionom nivou".
Hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića i njihovo dovođenje u Haški sud najviši je prioritet za ispunjene mandata Tribunala, kazao je Bramerc.
Hapšenje Stojana Župljanina i Radovana Karadžića bile su "značajne prekretnice" u saradnji s tužilaštvom, rekao je Bramerc navodeći da su službe u Srbiji za hapšenje haških begunaca pojačale svoje napore u lociranju Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
"Ona (hapšenja) su rezultat poboljšane aktivnosti efikasnog rukovodstva i koordinacije između političkih, pravosudnih i bezbednosnih agencija zaduženih za lociranjem haških begunaca", rekao je Bramerc.
Bramerc je rekao da mu je tokom posete Beogradu predstavljen plan za hapšenje preostalih optuženika i ako se bude primenio, mogu se očekivati dodatni rezultati u saradnji Srbije.
Bramerc je, takođe, rekao da je poboljšana saradnja Srbije u obezbeđivanju dokumenta ključnih za tekuća suđenja u Haškom sudu, ali i naznačio da je potrebno da vlasti u Srbiji obezbede informacije o dokumentima koje nedostaju, naročito "vojna dokumenta" potrebna za suđenje Momčilu Perišiću.
Prema njegovim rečima, rad sadašnjih službi otežan je zbog nedostataka u prethodnom rukovođenju bezbednosnim službama.
Bramerc je naveo da su mu tokom posete Beogradu u novembru predstavljeni Akcioni planovi za hapšenje dvojice preostalih haških begunaca i dodao da je moguće očekivati nove pozitivne rezultate na njihovom ostvarenju.
"Pozitivni rezultati biće mogući ako bude političke podrške, a podrška međunarodne zajednice od ključnog je značaja u predstojećim mesecima i godinama", rekao je Bramerc i upozorio da bi rad Tribunala u suprotnom mogao da bude ugrožen.
Bramerc je poručio da će Haško tužilaštvo nastaviti snažno da podržava jačanje pravosudnih sistema i tužilaštva za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, kao i da će podržavati njihovu međusobnu saradnju.
U sedištu UN u Njujorku održan je sastanak Saveta bezbednosti na kome je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc predstavio polugodišnji izveštaj o radu.
Na počektu sastanka Savet bezbednosti UN odobrio je zahtev predstavnika Srbije, BiH, Ruande i Kenije da prisustvuju sednici.
Pozitivan ton izveštaja
Izveštaj koji Serž Bramerc podnosi Savetu bezbednosti razlikuje se od onog koji je neposredno pre njegovog puta poslat u Njujork, saznaje B92.
Izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu ovog puta se očekuje s posebnom pažnjom ne samo u Beogradu, već i u Briselu, odakle stižu procene da bi ocena saradnje Beograda sa Hagom mogla da otvori prostor za odluku Evropske unije o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom.
S druge strane, Holandija smatra da Srbija još uvek u potpunosti ne sarađuje s Hagom.
Prema saznanjima B92, izvešaj Serža Bramerca je dopunjen poslednjim saznanjima Tužilaštva, a kako se moglo čuti po kuloarima u Tribunalu, saradnja Srbije s Tužilaštvom u tom izveštaju ocenjena je pozitivno.
U prilog tome govori i Bramercova izjava da je uveren u "rešenost ljudi u Beogradu i Hagu da privedu pravdi preostale begunce", kao i pohvala Akcionom timu za saradnju sa Haškim sudom, sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem na čelu".
Šef Nacionalne kancelarije za saradnju sa tribunalom u Hagu Rasim Ljajić, međutim, kaže da Bramerc neće danas u Njujorku predati pozitivnu ocenu o saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu.
Ljajić je za Blic rekao da, iako će Bramercov izveštaj biti pozitivno intoniran, krajnje izbalansiran i korektan, on neće omogućiti Srbiji primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Bramerc je u izveštaju naveo da su mu u Srbiji predstavljeni operacioni planovi za lociranje i hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića i da Srbija čini velike napore da uspešno završi saradnju sa Hagom.
Negativni deo izveštaja odnosi se jedino na nedovoljnu zaštitu svedoka koji su zbog pretnji odustajali od svedočenja pred Haškim sudom.
Ostaje da se vidi da li će pred Savetom bezbednosti UN saradnju Srbije Bramerc oceniti kao pozitivnu iako je Ratko Mladić i dalje na slobodi, ili će njegov izveštaj biti, kako je to ranije ocenjeno, "suštinski pozitivan, ali izbalansiran".
Srpski mediji već su objavili delove Bramercovog izveštaja koji je krajem prošlog meseca poslat u Njujork, u kome se navodi da je Srbija napravila suštinski napredak u saradnji s Tribunalom.
Ferhagen: Ogromna važnost izveštaja
Šef diplomatije Holandije Maksim Ferhagen kaže da je važno kakva će biti tačna poruka Serža Bramerca i da li će oceniti da Srbija potpuno saradnje s Hagom.
Holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen izjavio je u Briselu, po okončanju dvodnevnog samita lidera Evropske unije, da je važno da li će glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u svom današnjem izveštaju Savetu bezbednosti UN oceniti da li je Srbija ostvarila "punu saradnju" s tribunalom.
"Veoma je važno kakva će biti tačna poruka Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN i da li, po njemu, ima pune saradnje s Tribunalom", rekao je Ferhagen novinarima.
"EU je jedinstveno pristala na primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju onda kada Srbija bude u potpunosti sarađivala s Hagom. Samim tim, Bramercom izveštaj je od ogromne važnosti", rekao je holandski ministar.
On je ponovio da je za Holandiju hapšenje Ratka Mladića "najbolji dokaz pune saradnje".
Holandski ministar je istakao da je prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem "bilo razgovora o preciznim uslovima i nije bilo razlike o tome šta se očekuje".
"Nadam se da će Srbija nastaviti dalju saradnju i da će uhapsiti Mladića jer želimo da je primimo u EU", naveo je holandski ministar spoljnih poslova.
Sinoć u Briselu Ferhagen je bio oštriji ocenjujući da Srbija još nije ostvarila punu saradnju s Haškim tribunalom, koju bi "najbolje dokazala" hapšenjem Ratka Mladića. "U ovom trenutku nema pune saradnje, a za Holandiju je puna saradnja Srbije ključna za dalje korake u evropskim integracijama", rekao je holandski šef diplomatije.
Na pitanje da li se Holandija suprostavlja ostalim članicama EU o ovom pitanju, Ferhagen je sinoć odgovorio da je EU "jedinstveno donela odluku prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom da mora da postoji puna saradnja s Hagom".
Robinson: Neodložno uhapsiti preostale
Predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson pozvao je međunarodnu zajednicu da "usmeri napore" kako bi se obezbedilo "neodložno hapšenje" preostalih haških optuženika koji su u bekstvu.
"Moramo naglasiti da se uticaj kašnjenja u hapšenjima na rad Tribunala ne sme potceniti. Zato pozivam međunarodu zajednicu da usmeri napore na obezbeđivanju hitnog hapšenja odbeglih optuženika u skladu sa obavezama država", rekao je Robinson na sastanku Saveta bezbednosti UN o radu Tribunala.
On je naveo da međunarodna zajednica mora uvideti rizike po pravdu ako svi optuženici ne budu uhapšeni i izvedeni pred lice pravde.
Predstavljajući polugodišnji izveštaj o radu Tribunala, Robinson je naveo da je taj međunarodni sud nastavio da odlučno i vredno radi u odnosu na prethodni izveštaj, ali da se nije približio "završetku mandata".
On je rekao i da je Tribunal "iskusio odlaganja zbog različitih okolnosti" koje su bile van kontrole suda, navodeći da se to, pre svega, odnosi na kašenjenja u hapšenju optuženika.
Predsednik Haškog tribunala je naveo da kašnjenja u hapšenju i izručenju optuženika utiču na odlaganje početka suđenja ili spajanje suđenja gde je to moguće, i naveo više primera.
Prema njegovim rečima, ako bi Ratko Mladić sada bio uhapšen, njegov slučaj bi mogao biti priključen slučaju Radovana Karadžića, ali i tada bi to značilo odlaganje početka suđenja Karadžiću, čije su pripreme u toku.
Svako odlaganje Mladićevog hapšenja povećava izglede za odvojeno suđenje, naveo je Robinson.
On je obavestio Savet bezbednosti UN da je objavljivanje presude u slučaju protiv bivšeg predsednika Srbije Milan Milutinovića, koje je prvobitno bilo planirano za septembar, odloženo za februar 2009. godine zbog složenosti problema i zabrinutosti da bi užurbano odlučivanje uticalo na pravednost suđenja.
Prema njegovim rečima, ta užurbanost je rezultat izlazne strategije Tribunala koja predviđa da se suđenja što ekspeditivnije završe, ali da se pri tom ne žrtvuje pravo optuženika na fer suđenje.
Robinson je rekao da odlaganja jesu povod za zabirnutost, ali da je Haški tribunal ostvario izuzetna dostignuća do sada i na planu suđenja i u razvoju međunarodnog prava.
Predsednik Haškog tribunala je naveo da je ukupno 161 osoba optužena pred Tribunalom, a da je završeno 116 suđenja, i ocenio da zaključivanje tolikog broja slučajeva pokazuje efikasnost suđenja i posvećenost ispunjenju mandata suda.
Naveo je da u ovom trenutku još samo pet slučajeva treba da se otvori (Tolimir, Župljanin, Đorđević, Karadžić i Stanišić).
Robinson je posebno ukazao na posvećenost sudija i osoblja radu Tribunala i na posledice napornog rada na njih.
Upozorio je da se, kako sud ulazi u završnu fazu rada, ne sme dozvoliti snižavanje standarda i da postoji stvarna opasnost da se, ako se ne pomogne osoblju, izgubi visokokvalifikovano pravno osoblje.
Predsednik Haškog tribunala je pozvao članice Saveta bezbednosti UN da pomognu u tome, kao i da obezbede dovoljna sredstva za rad suda u završnoj fazi.
Robinson je ukazao i na saradnju Tribunala sa pravosuđima u regionu i naveo da su slučajevi 13 optuženika prebačeni lokalnim pravosuđima.
Naveo je i napore Tribunala u izgradnji kapaciteta u pravosuđu u bivšoj Jugoslaviji.
SAD i Rusija o Srbiji
Na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj radu Haškog tribunala, SAD su pozvale vlasti u Srbiji da učine sve što je u njihovoj moći da pronađu preostala dva optuženika, a ruski predstavnik je naglasio da se iz izveštaja tužioca Serža Bramerca jasno vidi koliko Beograd ozbiljno shvata saradnju s Hagom.
Jevremović: Rešenost Srbije
Ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović izjavio je na sednici Saveta bezbednosti da je Srbija rešena da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom i uhapsi preostalu dvojicu haških optuženika.
U debati koja je usledila pošto je glavni tužilac Serž Bramerc predstavio redovni izveštaj o radu Tribunala, Jevremović je ocenio da je u izveštaju o saradnji Srbije sa Tribunalom prepoznato nastojanje srpskih vlasti da prevaziđu teškoće sa kojima su suočene u ispunjenju svoje obaveze.
Ambasador Srbije u UN je rekao da je Srbija u prethodnom periodu dostavila dodatne informacije koje se tiču suđenja Momčilu Perišiću i udvostručila svoje napore da poboljša saradnju sa kancelarijom Tužilaštva.
Američka predstavnica je pohvalila vlasti u Srbiji zbog hapšenja Radovana Karadžića, ali i naglasila da se isti koraci očekuju kada su u pitanju Ratko Mladić i Goran Hadžić.
"Zato pozivamo vlasti u Srbiji da učine sve što je u njihovoj moći da pronađu i otkriju preostala dva optuženika. Rešenje ovog slučaja je ključno za stabilnost i obnovu Balkana", rekla je predstavnica SAD.
Ona je navela da SAD smatraju hapšenje Radovana Karadžića i Stojana Župljanina jednim od poslednjih uspeha Haškog tribunala i pozvala taj sud da nastavi sa ovom strategijom privođenja pravdi odgovornih za ratne zločine.
"Želimo još jednom da naglasimo da haški begunci moraju biti privedeni pravdi. Ne možemo da dozvolimo da pojedinci koji su počinili zločine ostanu nekažnjeni", rekla je predstavnica SAD.
SAD su zato pozvale međunarodnu zajednicu da pomogne u hapšenju preostalih optuženika pred Tribunalom i poručile svim zemljama da treba da ispune svoju obavezu i u potpunosti sarađuju s tim sudom.
Predstavnica SAD je pozvala vlasti Srbije, Hrvatske i BiH da nastave blisku saradnju sa Tribunalom i preuzmu svu odgovornost za ovaj proces.
Ruski predstavnik je naglasio da je iz izveštaja glavnog tužioca Bramerca jasno koliko Srbija ozbiljno shvata saradnju s Tribunalom, posebno kada je u pitanju pristup arhivama, traganje za beguncima i obezbeđivanju svedoka.
On smatra da su najvažniji delovi iz Bramercovog izveštaja mogli da budu izrečeni pozitivnijim rečima.
Predstavnici Belgije i Francuske kao glavna pitanja istakli su privođenje pravdi preostalih
haških optuženika i transfer slučajeva na nacionalna pravosuđa.
Oni su naveli da jedan od najvažnijih uslova u radu suda predstavlja zaštita svedoka, kao i da
treba preduzeti neophodne korake da se obezbedi legitimitet Tribunala i posle isteka njegovog mandata, kako bi i nadalje bilo obezbeđeno sprovođenje pravde.
Evropske diplomate optimistične
Iako je nastavak evropskih integracija Srbije uslovljavala završetkom saradnje s Haškim tribunalom, Holandija bi sada mogla da omekša svoj stav.
Ukoliko Bramercov izveštaj bude pozitivan, holandske diplomate ne isključuju mogućnost da bi ta zemlja mogla da da zeleno svetlo za odmrzavanje Privremenog sporazuma, čak i bez hapšenja i isporučivanja u Hag ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića.
Evropske diplomate smatraju da bi Srbija morala biti nagrađena zbog dosadašnjih rezultata u okviru evropskih integracija, a posebno zbog hapšenja i izručenja bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
Time je, smatraju evropski ministri, Srbija pokazala da je rešena da okonča saradnju s Haškim sudom.
Iako zemlje EU duže vreme vrše pritisak na Holandiju da bude „popustljivija" prema Srbiji, optimizam dipomata po pitanju nastavka evropskih integracija, ipak, može biti preuranjen ako se ima u vidu da je upravo Bramerc tokom poslednje posete regionu istakao da su hapšenje Mladića i Hadžića prioritet za Hag jer je u pitanju kredibilitet međunarodne pravde i međunarodne zajednice".
Inače, pre podnošenja izveštaja glavni tužilac Haškog tribunala je obišao Beograd, Sarajevo i Zagreb i sa najvišim državnim zvaničnicima razgovarao o saradnji tih zemalja s Tribunalom.
Izveštaj Savetu bezbednosti UN pripremljen je upravo na osnovu te posete, tokom koje su rezimirani dosadašnji potezi vlasti u regionu u vezi sa funkcionisanjem Tribunala za ratne zločine u Hagu.
Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren izjavio je juče da je još moguće, pod najboljim okolnostima, da Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji do kraja 2009. godine, ali da to svakim danom postaje sve teže.
"Nadam se da ćemo sledeće korake na putu Srbije ka EU moći da preduzemo uskoro, ali, kao što znate, to zavisi od jedinstvenog stava država članica Saveta EU", rekao je on.
Jeremić: Srbija ispunjava svoje obaveze
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da Srbija ne treba da se uslovljava punom saradnjom sa Haškim tribunalom jer tu svoju obavezu ispunjava.
"Dakle, evropska integracija ostaje prioritet za 2009. Kakav god bude bio ritam tih institucionalnih koraka, mi ćemo, što se tiče nas, učiniti sve da nastavimo da gradimo u ovoj zemlji evropsko društvo i to smo, ja mislim, demonstrirali odlukom da od 1. januara počnemo da jednostrano primenjujemo Privremeni prelazni sporazum sa EU."
.jpg)
