Izvor: B92, 10.Okt.2008, 05:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reakcije sveta na priznanja Kosova

Brisel, Vašington, Podgorica, Ljubljana -- Odluka Podgorice da prizna nezavisnost Kosova nije vezana za ubrzanje puta Crne Gore ka članstvu u Evropskoj uniji, izjavili su zvaničnici EU u Briselu.

Portparolka francuskog presedništva EU Marin de Karne je agenciji Beta izjavila da crnogorsko i makedonsko priznavanja nezavisnosti Kosova predstavlja "dobru vest za zapadni Balkan", kao i da će to "osnažiti stabilnost tog regiona".

Takav stav je nakon što su Podgorica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Skoplje priznali Kosovo, kao i u sredu Portugalije, danas u Parizu saopštilo francusko ministarstvo inostranih poslova.

Kristina Nađ, predstavnica za štampu evropskog komesara Olija Rena, izjavila je za Betu da Evropska komisija nema nikakvu nadležnost kad je reč o priznavanju država i da, prema tome, ne može davati nikakav komentar o odlukama Crne Gore i Makedonije o priznavanju Kosova.

To je bio odgovor Kristine Nađ na molbu dopisnika Bete iz Brisela Dragana Blagojevića da oceni može li priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova ubrzati pridruživanje Podgorice i Skoplja EU.

"Kosovo važno pitanje i 2009."

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas da će Kosovo i Metohija ostati važno pitanje u 2009. godini, te da je za to "ključno pitanje uspešnog razmeštanja misije Euleks".

"EU je opredeljena da pomogne mir i stabilnosti na Kosovu, kao i njegov napredak ka Evropskoj uniji kao delu Zapadnog Balkana", istakao je komesar Ren u govoru u Sarajevu koji je preneo njegov kabinet u sedištu Evropske unije.

Po Renu, "Kosovo sa svoje strane treba da ostane privrženo demokratskom i multietničkom društvu."

Jedan visoki diplomatski zvaničnik u Savetu ministara EU, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je agenciji Beta da su "lišene osnova i bez ikakvog smisla" sve tvrdnje da bi Evropska komisija i zemlje člance EU, zato što je vlada u Podgorici priznala nezavisnost Kosova, mogle ubrzati približavanje Crne Gore EU, čak i ako crnogoske vlasti nisu bitnije ispunile neke za to važne preduslove.

"Dobro je poznato da ni sama Evropska unija nema zajedničko stanovište o priznavanju nezavisnosti Kosova. I kako onda može da uspostavi vezu između odluke o tome da se Crnoj Gori odobri status kandidata za članstvo u EU i priznavanja Kosova od strane Podgorice?", rekao je taj funkcioner EU.

On je naveo da "zemlje regiona treba da donose odluke o tome isto kao i same zemlje članice EU".

"Portugal je u sredu priznao u Prištini proglašenu nezavisnost, ali i dalje ima pet zemalja Unije koje ne priznaju nezavisno Kosovo. Prema tome, svako u EU donosi sopstvene odluke, pa otud i zemlje regiona treba da o tome samostalno odlučuju, na temelju raznih svojih računica", podvukao je visoki diplomata u Savetu ministara EU.

Taj funkcioner EU je zaključio da niko u Evropskoj uniji o tome ne "pregovara", niti "trguje" na bilo koji način.

SAD i Britanija pozdravljaju priznanja

SAD su pozdravile odluku Crne Gore i Makedonije da priznaju Kosovo i navele da očekuju da će narednih meseci biti još priznanja nezavisnosti pokrajine.

Porast broja zemalja koje su priznale Kosovo potvrda je njegovog napretka u uspostavljanju stabilnog, multietničkog i demokratskog društva koje nastoji da izgradi normalne političke i trgovinske odnose sa svojim susedima i uopšte međunarodnom zajednicom", naveo je u izjavi za javnost portparol Stejt departmenta Šon Mekormak.

Ambasador SAD u Podgorici Roderik Mur čestitao je danas Crnoj Gori u ime američke vlade odluku o priznanju nezavisnosti Kosova.

Mur, koga je primio šef crnogorske diplomatije Milan Roćen, naglasio je da je to postupak koji dokazuje posvećenost Crne Gore očuvanju i jačanju stabilnosti regiona, kao i potvrdu da je pouzdan partner SAD, članicama EU i evroatlantskim institucijama.

Vlada Velike Britanije pozdravila je odluku vlada Crne Gore i Makedonije da priznaju nezavisnost Kosova i ocenila da ta odluka "nije bila laka", ali da je "bila ključna za učvršćivanje stabilnosti u regionu".

U izjavi britanskog ministra inostranih poslova Dejvida Milibanda, koju je prenela crnogorska vlada, navodi se da su Crna Gora i Makedonija priznanjem Kosova "prihvatile političku realnost na Zapadnom Balkanu".

"Imajući u vidu bliske, istorijske veze obe zemlje sa Srbijom i sa Kosovom ova odluka nije bila laka, ali je bila ključna za učvršćivanje stabilnosti u regionu, u čemu Crna Gora i Makedonija imaju zajednički interes i pozitivnu ulogu", ocenio je ministar inostranih poslova Velike Britanije.

Prema njegovim rečima, ključni izazov koji stoji pred nezavisnim Kosovom i njegovim susedima je obezbeđivanje stabilnosti i prosperiteta za sve narode u regionu.

"Snažno verujem u evropsku budućnost celog Zapadnog Balkana, to je ono što narod u regionu želi i zaslužuje", zaključuje se u reagovanju ministra Milibanda.

A šef Delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori Leopold Maurer izjavio je da se "raduje" zbog odluke Podgorice da prizna nezavisnost Kosova.

On je rekao da je ta odluka "teška", ali da se "realnost mora priznati".

"Situacija nije laka, jer ni sve zemlje Evropske unije nisu priznale Kosovo, ali moramo imati jasnu situaciju, radi stabilnosti u regionu", ocenio je Maurer.

Konuzin: Rusija ostaje uz Srbiju

Rusija će i ubuduće biti uz Srbiju u njenim naporima da sačuva Kosovo, izjavio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin.

"Građani Srbije, neka rezultati postignute političke pobede ojačaju vašu veru u pravednost stvari koju branite i ohrabre vas za nove napore. Predstoji još mnogo posla", rekao je Konuzin.

Generalna skupština UN je usvojila predlog Srbije da od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.

Konuzin je za RTS rekao da "pristalice cepanja Srbije neće ostati skrštenih ruku" i ocenio da će pritisak na Beograd rasti.

"Želim da se pridruzizm rečima velikog ruskog pisca Aleksandra Solženjicina koji je rekao: 'Srbi, ne dajte svoju zemlju'. Budite sigurni da će Rusija i ubuduće biti uz Srbiju", rekao je ruski ambasador.

Ruski mediji o priznanju

Ruski mediji ocenjuju da bi odluka vlasti u Podgorici mogla da zaoštri političku situaciju u Crnoj Gori, javio je dopisnik Tanjuga iz Moskve.

Ruska državna novinska agencija Itar-Tas s je navela da opozicione partije nisu uspele da odgovore crnogorskog premijera Mila Đukanovića od priznanja Prištine, ali da je predsednik Srpske narodne partije Andrija Mandić poručio da opozicija ni pod kakvim uslovima neće prihvatiti odluku izvršne vlasti.

"Ona će izvesti svoje pristalice na ulice na akcije protesta, tražiće referendum o 'kosovskom pitanju', a do tada bojkotovati sve državne institucije. Sudeći po svemu, u najskorije vreme će se politička situacija u Crnoj Gori, gde živi ne malo etničkih Srba i Albanaca, zaoštriti", zaključuje Itar-Tas.

Itar-Tas, koji je vest o priznanju preneo pod oznakom "hitno", podsetio i na izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića da će Beograd primiti priznanje Kosova kao "zabijanje noža u leđa".

Ruska agencija je navela i da se "odmah posle usvajanja akta o nezavisnosti Kosova (17. februara) Podgorica našla pod žestokim političkim presingom Vašingtona i Brisela, koji su tražili da bude priznata legalnost aktivnosti kosovskih vlasti".

"U suštini, pitanje se postavljalo tako da će ili Crna Gora odlučiti da prizna Kosovo ili će njen napredak u evropske i evroatlantske strukture biti blokirano", navela je ruska državna agencija, uz podsećanje da više puta izrečena upozorenja Srbije o posledicama po bilateralne odnose nisu imale jak efekat.

U sličnoj situaciji kao Crna Gora našla se i Makedonija, u kojoj su u parlament pitanje priznanja unele lokalne albanske partije, navodi Itar-Tas.

RIA Novosti i agencija Interfaks su takođe prenele vest iz Podgorice.

Kacin osudio proterivanje ambasadorke

Izvestilac za Srbiju, Jelko Kacin, danas je na novinarskoj konferenciji, održanoj u Ljubljani, rekao da je proterivanje crnogorske ambasadorke neprimeran i nediplomatski potez Srbije, iako je on svestan da je za Srbiju priznavanje Kosova od strane Crne Gore emotivan trenutak.

Kacin je naglasio i da je Crna Gora, na glasanju u Generalnoj Skupštini UN, u sredu, podržala rezoluciju Srbije, ali je dodao i da je mišljenje Međudržavnog suda u Hagu neobavezujuće i da ne menja činjenice na terenu, zbog čega se crnogorska vlada i odlučila da prizna Kosovo.

Samo priznavanje Kosova, od strane Makedonije i Crne Gore, Kacin nije hteo da komentariše, rekavši da se tu radi o činjenici, ali je izrazio želju da Srbija radi u korist Srba na Kosovu, za šta je potrebno ojačati saradnju u regiji.

Kacin je pohvalio pristup Crne Gore po pitanju priznavanja Kosova, jer je Crna Gora pre toga obavila široku javnu raspravu, zbog čega bi mogla da bude uzor za ostale države zapadnog Balkana.

Što se tiče priznavanja Kosova od strane BiH, Kacin je rekao da, sudeći prema njegovom poslednjem susretu sa premijerom, Nikolom Špirićem, priznanje Kosova je za BiH prioritetni zadatak.

Na današnjoj novinarskoj konferenciji, Kacin se dotakao i približavanja Srbije EU, naglasivši da u Evropskom parlamentu još uvek nije počela rasprava o njegovom izveštaju, jer za to još uvek nisu ispunjeni uslovi.

Kacin je ubeđen da je za Beograd trenutno najbolje da nastavi sa ispunjavanjem obaveza u okviru vremenskog plana za ukidanje viza za srpske državljane u EU. Kacin je dodao i da četiri zakona "iz tog paketa" čekaju na raspravu u srpskoj skupštini, koja zbog nesuglasica otežano radi.

Kacin je ocenio i da je važan korak za Srbiju odluka da od 1. januara 2009. godine počne sa jednostranim sprovođenjem trgovinskog dela SSP, koji još nije stupio na snagu zbog holandskog protivljenja. Ovim povodom Kacin je posebno istakao predlog ministra Mlađana Dinkića da se smanje carine na automobile.

Nastavak na B92...

Deutsche Welle: Šta posle crnogorskog priznanja?

RTV Pink: Tači se zahvalio Crnoj Gori i Makedonij

Radio Televizija Vojvodine: Srpski liberali: Još jedna u nizu crnogorskih izdaja