Izvor: Radio Dunav, 24.Okt.2024, 10:35
ИЗАЗОВИ РУСКИХ ЛЕКАРА У СРБИЈИ: ОД ЧИСТАЧА ДО СПЕЦИЈАЛИСТЕ
Срби имају обичај да никада не кажу не
Рећи ћу кратко: четрдесет версти које раздвајају окружни град Грачевку од Мурјевске болнице, прошли смо са кочијашем за тачно један дан. И то до смешних тачно: у два сата поподне, 16. септембра 1917. године, били смо код последње продавнице >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << на граници тог чувеног града Грачевке, а у два сата и пет минута, 17. септембра исте те незаборавне године, стајао сам на мокрој, од кише расквашеној трави у дворишту Мурјевске болнице.
Михаил Булгаков, Белешке младог лекара
Наш саговорник, лекар Андреј Гусаков, више није млад, већ искусан стручњак. Андреје, реците нам, колико имате година и колико сте дуго у медицини?
Сада имам 41 годину. Завршио сам Педијатријски факултет 2009. године, затим су уследиле године специјализације: Терапија, Руски државни медицински универзитет „Пирогов“.
У периоду 2011–2013 променио сам специјализацију: Клиничка фармакологија, Први Московски државни медицински универзитет „Сеченов“. И 2010–2011 – Пулмологија, Институт за пулмологију.
Додатно сам усавршавао своје знање у Француској. Formation avancée de gériatrie en maison de retraite (Orpea group).
Што се тиче радног искуства, најбоље је да наведем списак: 2019–2022 – Лекар интерниста. 2017–2019 – Заменик главног лекара за КЕР. 2016–2017 – Начелник терапијског одељења. 2015–2016 – Лекар интерниста. 2013–2015 – Клинички фармаколог, лекар интерниста. 2012–2013 – Лекар интерниста на пријемном одељењу. 2010–2012 – Лекар хитне помоћи.
Колико је нама познато, преселили сте се са породицом у Србију. Са двоје деце и супругом, која је такође лекар. Можете ли нам рећи нешто више о себи?
Да, моја супруга, Галина Дода, такође је завршила Педијатријски факултет. У Русији је након специјализације радила у својој струци: 2012–2023 – Лекар педијатар у хитној помоћи.
Након пресељења у Србију, од јануара 2024. до септембра 2024. – Лекар педијатар у Новосадској поликлиници.
Деца сада похађају школу у Новом Саду.
Да ли је неко остао у Русији и да ли успевате да их посећујете, или можда они посећују вас?
Да, родитељи су остали. Наравно, долазе нас посетити. Моја мајка је већ била код нас, и ускоро ће поново доћи, као и мајка моје супруге.
Вратимо се на епиграф: у њему је истакнута година 1917. из прошлог века. Могло би се рећи да ни наша 2022. година није ништа мање незаборавна. Како је било наћи се као особа са тако траженом специјализацијом у новој земљи?
Ох, било је тешко. Срби имају обичај да никада не кажу „не“. То је веома љубазно, али ту се крије много проблема.
Прва четири месеца по доласку, који се догодио пре отприлике две године, радио сам као болничар. Паралелно, нострификовао сам диплому, као и супруга, и трудили смо се да пронађемо посао у складу са нашим квалификацијама. То је било тешко из следећих разлога. Ако је реч о приватној клиници, онда је на њој одговорност да прибави лиценцу за лекара, која се издаје по специјалности, тачно на годину дана, за рад у тој клиници. Међутим, када говоримо о државним установама, као што је „Дом здравља“, лиценцу је могуће добити на основу тестирања, али се по њој признаје специјалност: лекар опште праксе и ништа више. Ја сам, као и моја супруга, по првој дипломи педијатар, а касније сам се преквалификовао у пулмолога. Хтео сам да наставим рад у својој специјалности.
Ту су се јавили проблеми. У првој клиници у Новом Саду рекли су нам да је то немогуће. У Београду су обећали да ће то некако решити. Али, да скратим: редовно су нам говорили „да“, које се испоставило као „не“.
Тако сам годину и по дана радио у фабрици склапајући лежајеве, док сам чекао.
Покушавао сам да се запослим у приватној клиници на пола радног времена, јер сам желео да радим у својој специјалности, али нисам желео да изгубим позицију. Испрва су рекли „да“, али се испоставило да је „не“. Ипак, запослили су моју супругу.
Када смо сазнали да у Апатину недостаје дечји лекар, били смо спремни да понудимо двоје стручњака у једној породици. Шетали смо градом и јако нам се свидео. Људи су нас освојили својом непосредношћу. Чак су нас пустили у скупштину са псом. У Дому здравља су нас такође срдачно примили где смо предали биографије. Али, док смо чекали одбијеницу или обавештење о пријему на посао, наишао сам на оглас у Београду, где су нас обоје, супругу и мене, примили на позиције лекара опште праксе.
Пројекат „Руси и Украјинци у комшилуку – Наша нова реалност“ суфинансиран је од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, који је доделио средства”.
“перевод на русский”
The post ИЗАЗОВИ РУСКИХ ЛЕКАРА У СРБИЈИ: ОД ЧИСТАЧА ДО СПЕЦИЈАЛИСТЕ appeared first on Radio Dunav.
