Izvor: B92, 16.Okt.2012, 01:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužilac: Hadžić - Miloševićev čovek

Beograd -- Suđenje Goranu Hadžiću pred Haškim tribunalom počelo je danas uvodnom rečju Tužilaštva, u kojoj je označen kao Miloševićev čovek na terenu.

Tužilac Daglas Stringer ukazao je u uvodnoj reči na Hadžićeve veze s tadašnjom vlašću Srbije i na "zajednički zločinački poduhvat" sa ciljem stvaranja etnički čistih srpskih oblasti na teritoriji Hrvatske.

Tužilac je istakao Hadžićevu ulogu i odgovornost najpre kao premijera SAO Slavonija, Baranja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Zapadni Srem, a kasnije i kao predsednika SAO Krajina, uz ocenu da je Hadžić bio Miloševićev čovek na terenu.

Hadžić je optužen za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u Istočnoj Slavoniji tokom 1991. i 1992. godine, kao učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata sa Slobodanom Miloševićem, Jovicom Stanišićem, Frankom Simatovićem Frenkijem, Željkom Ražnatovićem Arkanom, Vojišlavom Šešeljem, Mihaljem Kertesom, Radovanom Stojičićem Badžom, Milanom Martićem i pripadnicima JNA.

Tužilac tvrdi da je on, zajedno s tadašnjim rukovodstvom Srbije, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo stvaranje nacionalno čistih teritorija unutar Hrvatske, a sredstvo za ostvarenje tog cilja - "etničko čišćenje".

"Taj izraz sada je tragično povezan s raspadom Jugoslavije", kazao je tužilac Daglas Stringer i dodao da je etničko čišćenje počelo u Hrvatskoj, odakle se proširilo na druga mesta, uključujući Sarajevo, Prijedor, Srebrenicu i Kosovo.

Prema rečima tužioca, Hadžić je "dobijao instrukcije od Beograda", imao je "novac i moć" da ostvari planove iz zajedničkog zločinačkog poduhvata.

Prema Stringerovim rečima, Hadžić je rukovodio "neverovatno brutalnom" kampanjom progona, ubistava, deportacija, prisilnog premeštanja hiljada nedužnih ljudi "čiji je jedini zločin bio to što su nesrbi, a žive u područjima pod kontrolom Hadžića i njegovih snaga".

Milošević je imao kontrolu nad svim srpskim snagama i bio je najmoćnija osoba u bivšoj Jugoslaviji od 1990. do 1993. godine, a dominaciju je uspostavio manipulisanjem srpskom nacionalnom politikom, rekao je tužilac.

Pošto je SAO SBZS u potpunosti zavisila od podrške Srbije, Hadžić je često putovao u Beograd, gde se sastajao sa srpskim rukovodstvom i nabavljao opremu, oružje i novac, ali i dobijao uputstva za sprovođenje srpske politike u Hrvatskoj, naveo je Stringer.

"Hadžić je bio glavni čovek Slobodana Miloševića na terenu u Hrvatskoj", a sprovodio je Miloševićevu politiku i na međunarodnim sastancima, kazao je on.

Hadžić je, prema Stringerovim rečima, formulisao i sprovodio politiku diskriminacije, koordinisao delovanje lokalnih civilnih vlasti i naoružanih grupa i vojnih jedinica iz Srbije i u potpunosti učestvovao u planiranju vojnih operacija.

Tužilac je rekao da su u sukobima učestvovali JNA, Arkanova Srpska dobrovoljačka garda, lokalne snage Teritorijalne odbrane, više dobrovoljačkih jedinica iz Srbije, koje su organizovale političke partije, "Crvene beretke", koje je osnovala srpska Služba državne bezbednosti, i drugi.

Govoreći o JNA, tužilac je objasnio da je ona od jugoslovenske vojske sredinom 1991. godine postala srpska vojska, čiji je zadatak bio da štiti Srbe van Srbije, i da je ta transformacija "u vojsku koja sprovodi etničko čišćenje" sprovedena zahvaljujući generalima Kadijeviću i Adžiću, uz podršku Miloševića.

Srpsku dobrovoljačku gardu, koju je vodio Arkan, u Dalj je poslao tadašnji načelnik srpskog DB Stanišić, sponzorisalo ju je i Ministarstvo odbrane Srbije, a Hadžić im je na raspolaganje stavio Centar za vojnu obuku u Erdutu, gde je bilo i sedište njegove vlade, kazao je Stringer.

Lokalni Srbi su, prema njegovim rečima, sami sebe organizovali u snage teritorijalne odbrane, a komandant tih snaga u SAO SBZS bio je Radovan Stojičić Badža, koji je upućen iz Srbije.

Iz Srbije je bilo mnogo dobrovoljaca, u okviru JNA, ali i drugih snaga, a i neke stranke su uputile dobrovoljačke jedinice u Hrvatsku, uključujući Srpsku radikalnu stranku Vojislava Šešelja, kazao je Stringer.

On je ukazao i na "Crvene beretke", specijalnu jedinicu koju je osnovala, finansirala, opremila i rasporedila srpska DB.

Zadatak svih tih snaga je, prema njegovim rečima, bilo uklanjanja nesrba iz srpskih autonomnih oblasti.

Stringer je optužio Hadžića da je i direktno učestvovao u zločinima i da je planirao masovno proterivanje nesrba s teritorija pod njegovom kontrolom. "Javno je govorio da Srbi i Hrvati ne mogu živeti zajedno, potpirujući atmosferu progona i prisile", kazao je tužilac. "U Hadžićevoj RSK samo su Srbi bili dobrodošli."

On je napomenuo da su Hadžića u aprilu 1991. godine uhapsile hrvatske snage, da je bio pretučen i zlostavljan pre nego što je pušten i da je posle tog incidenta postao ekstremniji.

Radovan Karadžić je danas započeo iznošenje odbrane u Hagu i rekao da bi trebalo da bude "nagrađen za dobra dela tokom rata, umesto što je optužen za ratne zločine".

Tužilac je na početku suđenja opisao nekoliko incidenata u istočnoj Hrvatskoj 1991. godine, u kojima je ubijeno više desetina ljudi, i naveo da je Hadžić odgovoran.

Stringer je opisao premlaćivanje i ubistvo Franje Papa, njegovog sina Mihajla i još devet ljudi - Hrvata i Mađara - 9. novembra 1991. godine u Centru za obuku vojnika u Erdutu, koji je bio sedište Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana.

Franjina supruga Julijana Pap, njihov sin Franjo i Natalija Rakin pogubljeni su nekoliko dana kasnije pošto je Julijana počela da se raspituje za nestalog muža i sina, rekao je Stringer.

Tužilac je opisao i incident u Iloku, gde je oko 50 nesrpskih zatvorenika odvedeno van grada u polje deteline, koje su prethodno bile minirale srpske snage.

"Zatvorenicima je naređeno da se uhvate za ruke i počnu da hodaju poljem mašući nogama kako bi locirali i razoružali mine", rekao je on.

Kada je prva mina eksplodirala, srpski vojnici su otvorili vatru po zatvorenicima. U incidentu je ubijen 21 Hrvat, a većina ostalih su ranjeni, kazao je Stringer.

"Ovo su prvi zločini koji su pratili smrt jedne kulturno bogate i raznovrsne zemlje koja se zvala Jugoslavija", napomenuo je on.

Podsećajući da je optuženi u to vreme bio na čelu vlade Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (SAO SBZS), tužilac je rekao da Hadžić, mada je znao za ove incidente, nije učinio ništa da zaštiti one koji nisu Srbi u tom kraju i da je odobrio te zločine.

Tužilac: I nakon dolaska UNPROFOR-a nesrbi proterivani

U nastavku prvog dana suđenja Goranu Hadžiću pred Haškim tribunalom, tužilac je tvrdio da se proterivanja nesrpskog stanovništva iz samoproglašene Republike Srpske Krajine nastavilo i posle dolaska mirovnih trupa Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) 1992.

Prema rečima tužioca Daglasa Stringera, Hadžić je kao predsednik Republike Srpske Krajine (RSK) "odbijao koegzistenciju" na njenoj teritoriji, a Vensov plan, na osnovu kojeg je UNPROFOR došao u Krajinu, "služio mu je samo da očuva status kvo" nakon ratnih sukoba tokom jeseni 1991. godine.

"Nesrbi su i dalje osuđivani i proterivani. Nije prihvatao povratak izbeglica na teritorije", pod kontrolom Srba, rekao je Stringer.

On je ukazao i da su novoosnovane jedinice teritorijalne odbrane RSK bile "pod direktnom komandom Hadžića", a da su neke jedinice JNA "ostale u RSK" i posle povlačenja, pri čemu su neka vozila JNA samo prefarbana kako bi ostala u službi teritorijalne odbrane.

Stringer je ocenio da je stvaranje vojske RSK predstavljalo kršenje Vensovog plana i da je ta vojska imala logističku podršku Srbije, pri čemu je paravojna jedinica Tigrovi pod komandom Željka Ražnatovića Arkana ostala u RSK.

Tužilac je i dalje ukazivao na Hadžićevu bliskost sa Arkanom, koju je dokumentovao snimcima sa raznih TV stanica.

Takođe je govorio o odgovornosti Hadžića u vreme pada Vukovara u jesen 1991. godine i da je blisko sarađivao sa JNA.

Hadžiću je stavljeno na teret da ništa nije činio da spreči nehumano postupanje sa hrvatskim zarobljenicima i njihovo ubijanje i mučenje u zatvoreničkim centrima, za koje je rečeno da su postojali i u Srbiji, to jest u Sremskoj Mitrovici i Šidu.

Prema Stringerovim rečima, Hadžić je obilazio ove centre.

Stringer je ukazivao da su srpske snage tokom ratnih dejstava 1991. godine uništavale i pljačkale verske objekte u istočnoj Slavoniji, a da se ovakvo ponašanje nastavilo i posle dolaska UNPROFOR-a.

Takođe je rekao da su se i prinudna iseljavanja nesrba nastavila, a da je kod izbeglica postojao strah da se vrate svojim kućama, bez obzira na prisustvo međunarodnih mirovnih snaga.

"Bitka za Vukovar najfatalnija"

Foto: Beta, arhiva

Opisujući bitku za Vukovar, Stringer je ocenio da je to bio "jedan od najfatalnijih i najrazornijih" sukoba tokom rata u Hrvatskoj.

JNA je, prema njegovim rečima, sedam nedelja opsedala grad i gađala ga iz artiljerije, a bitka je potom vođena "ulicu po ulicu, kuću po kuću".

Srpske snage su zauzele Vukovar 18. novembra 1991. godine, a posle bitke je ceo grad bio razoren, kazao je Stringer i prikazao snimak uništenog grada.

Tužilac je ispričao kako su srpske snage u Vukovaru zauzele bolnicu, u koju su se sklonili i civili, mada je bila pod međunarodnom zaštitom, i 20. novembra razdvojile žene i decu od muškaraca.

Oko 200 muškaraca je ukrcano u pet autobusa i prebačeni su na poljoprivredno dobro Ovčara, gde su premlaćeni i pogubljeni, a njihovi ostaci su sahranjeni u masovnoj grobnici na obližnjem polju, rekao je Stringer.

Drugi zarobljeni u vukovarskoj bolnici prebačeni su na druge lokacije - poljoprivredno dobro Lovas, Dalj, u zatvore u Srbiji, i mnogi od njih su pogubljeni, kazao je on i dodao da optužnica sadrži imena oko 350 žrtava.

Zatvorenici su, prema njegovim rečima, svuda ubijani, premlaćivani, zlostavljani, žene su silovane, a uslovi u zatvorima bili su užasni, jer su objekti bili pretrpani, vladali su nehigijenski uslovi, ishrana je bila slaba i nije bilo lekarske nege.

Tužilac je prikazao i video snimak na kojem Arkan kaže: "Ne zarobljavamo više nikoga, ubićemo svakog fašističkog vojnika koga uhvatimo". Takođe je pokazao kopiju Arkanovog izveštaja u kojem je navedeno da dobrovoljci uče da kada upadnu u neku kuću ubiju sve koje zateknu - žene, decu, starce - otvaranjem vatre zdesna nalevo.

Pošto nije bilo uvodne reči odbrane niti izjave optuženog, suđenje je nastavljeno ispitivanjem prvog svedoka.

Uhapšen je na Fruškoj gori 20. jula 2011. godine, a prilikom prvog pojavljivanja pred sudijama Haškog tribunala, 24. avgusta iste godine, izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Hadžić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine, optužen je za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj u periodu od juna 1991. do decembra 1993. godine, uključujući progone, ubistva, zatvaranje, mučenja, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačkanje javne i privatne imovine.

Hadžić je uhapšen 20. jula 2011. godine, a prilikom prvog pojavljivanja pred sudijama Haškog tribunala, 24. avgusta iste godine, izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Za iznošenje dokaza odbrane, uključujući iskaze svedoka, ukupno će biti potrebno 170 sati.

Nastavak na B92...