Izvor: Politika, 24.Jan.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladića na terenu traži od pet do pedeset ljudi
„Mi ne pokušavamo da uhapsimo Mladića i Hadžića zbog toga što to neko od nas traži, već zato što mi to želimo... tvrdi Dušan Ignjatović, šef srpske kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom
Broj ljudi koji tragaju za Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem ne rešava pitanje potrage, već kvalitetna informacija koja bi dovela do haških begunaca, rečeno je za „Politiku” u izvorima bliskim Akcionom timu za nalaženje preostalih optuženika.
Osvrćući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se na kritike glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, koji je prošle sedmice, pred Spoljnopolitičkim komitetom Evropske komisije, izjavio da srpske tajne službe ne rade dovoljno brzo i sa dovoljno resursa na nalaženju begunaca, u Akcionom timu kažu da se broj ljudi i resursi u akcijama potrage procenjuju u zavisnosti od vrste informacije koja se proverava.
„Akcioni tim stalno dobija razne informacije kao i dojave o mestima gde se kriju haški begunci. Na teren se šalje nekad pet ljudi, a nekad 50. Nikad se nije dogodilo da neki haški begunac izmakne potrazi jer nije bio angažovan dovoljan broj ljudi. Kritika da se informacije proveravaju redom, a ne istovremeno ne stoji. To zavisi od težine informacije. Akcioni tim dobija i dosta dezinformacija, a pitanje je da li ih neko šalje svesno”, kažu naši izvori.
U Akcionom timu dodaju da će Mladić i Hadžić biti uhapšeni jedino na osnovu operativnog rada službi, a ne na osnovu dojava, jer „niko do sada nije uhapšen tako što ga je neko ocinkario”.
Serž Bramerc uputio je kritike koje se odnose i na potrebu da se policija intenzivnije uključi u potragu za Mladićem i Hadžićem.
„Bramerc je na sastanku koji je prethodio decembarskom izveštaju rekao da policija treba da preuzme veću odgovornost i da ima proaktivnu ulogu, a ne samo da čeka informacije od BIA”, navode u Akcionom timu.
Bramerc je takođe tražio da se u potragu uključe i druge službe, inspekcije i svi koji bi mogli da dođu do saznanja na terenu.
„Suština je u tome da Bramerc hoće rezultat. Čim toga nema, potraga ne valja. Broj ljudi i povećanje resursa sigurno neće rešiti potragu bez jasnih informacija koje će dovesti do traga, a koliko će ljudi u tome učestvovati efemerno je pitanje”, zaključuju u Akcionom timu.
Serž Bramerc najavio je vanrednu posetu Beogradu u februaru. Još jedna poseta pred njegov junski izveštaj biće organizovana u maju.
Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, podseća da je saradnja sa Bramercom svakodnevna i da saradnici haškog tužioca učestvuju u radu srpskog Akcionog tima.
„Bramerc nije naš protivnik i loše je da se u javnosti stvori utisak da on hoće nešto što mi nećemo. Ukoliko postoje preporuke da se nešto uradi više od onoga što se već radi, to treba uvažiti. Ne mislim da će Bramerc izneti nove primedbe, ali dobro je da učestvuje na sastancima, da neposredno vidi šta se događa i da ne stoji priča da Srbija nešto ne želi da uradi. Mi ne pokušavamo da uhapsimo Mladića i Hadžića zbog toga što to neko od nas traži, već zato što mi to želimo jer oni moraju da odgovaraju po teškim optužbama koje im se stavljaju na teret”, kaže Ignjatović, komentarišući Bramercovu najavu da će sledeći izveštaj biti negativan, ukoliko saradnja ne bude unapređena.
Srbija je, podseća naš sagovornik, puno uradila u saradnji sa Haškim tribunalom, i ta saradnja je na vrlo visokom nivou. Srbija je 43 osobe poslala u Hag, odgovorila na više od 3.000 zahteva za pomoć Tužilaštva i odbrana u haškim procesima i oslobodila više od 600 osoba obaveze čuvanja državne tajne. Pored toga, ukazuje Ignjatović, omogućen je uvid u arhive naših državnih organa po svim zahtevima Tužilaštva i odbrana okrivljenih. Stoga, ocenjuje Ignjatović, pogrešno je svoditi saradnju na pitanje hapšenja Mladića i Hadžića, jer se time minimalizuju ostali aspekti saradnje i umanjuje ono što je do sada postignuto.
„Srbija svoj odnos prema zločinima pokazuje time što je Skupština usvojila deklaraciju o Srebrenici, što je predsednik posetio Srebrenicu i Vukovar, što se održava visok nivo saradnje sa Hagom, i što se vode postupci za ratne zločine pred našim sudom. Stoga bi bilo kome bilo teško da dovede u pitanje postojanje političke volje da se saradnja sa Hagom ostvari do kraja”, zaključio je Dušan Ignjatović.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine izjavio je da će eventualne nedoumice sa Bramercom biti razjašnjene tokom posete u februaru. On je dodao da se sve
Bramercove preporuke ispunjavaju, sa uvažavanjem!
Dorotea Čarnić
objavljeno: 25.01.2011.
.jpg)
