Izvor: Vostok.rs, 12.Sep.2012, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit APES: licem prema Aziji sa osvrtom na Evropu
12.09.2012. -
Na samitu APES u Vladivostoku rusko rukovodstvo nedvosmisleno je označilo istočni vektor spoljnoekonomske politike. Šta je to – novi trend u domaćoj ekonomiji ili element političke igre, čiji je cilj da se ojača pozicija Rusije u pregovorima sa tradicionalnim partnerima?
Već na otvaranju samita prvi potpredsednik vlade Igor Šuvalov je izjavio da je neophodno ubrzati integraciju sa Azijsko-Tihookeanskim regionom. Tako u narednih 5-10 godina obimi trgovine >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sa Azijsko-Tihookeanskim regionom mogu da premaše obim trgovine sa Evropom. Predsednik Gasproma Aleksej Miler takođe je pretpostavio da izvoz ruskog gasa u zemlje regiona može da premaši obim evropskih isporuka. Sa svoje strane Kinezi mogu da investiraju u ruski agrarni sektor, a sa Japanom je već potpisan ugovor o formiranju preduzeća za proizvodnju tečnog prirodnog gasa.
Koristi od istočnog partnerstva su očigledne. To je region koji se brzo razvija sa kolosalnim brojem stanovnika. Upravo u Aziji, po rečima direktora Fonda za energetsku bezbednost Konstantina Simonova, formira se brza potražnja za energetskim resursima, koje bi Rusija mogla da isporuči. I to nije jedina tačka presecanja interesa.
- Očigledno da teritorija Rusije omogućava da se steknu ogromne prednosti od kooperacije sa državama Azije ili Azijsko-Tihookeanskog regiona. Mogli bismo da predložimo nove sheme prevoza robe iz Azije u Evropu i obratno, kao i industrijske projekte na ruskoj teritoriji, ne obavezno vezane za isporuku sirovina.
Ipak ne treba očekviati nagli proboj u odnosima sa zemljama Azijsko-Tihookeanskog regiona. Kao prvo, Rusija ovde ima mnogo konkurenata. Osi toga, a tri najperspektivnija partnera – Kinom, Japanom i Južnom Korejom, postoje nerešeni problemi, objašnjava vodeći naučni saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Afoncev:
- U Kini je to nemogućnost postizanja dogovora po pitanjima formiranja cena i uslovima ugovora za naftu i gas, u Japanu to je politički problem Kurilskih ostrva, u Koreji neželja ruske vlade da ide na dalju liberalizaciju trgovine.
Korejci bi hteli da učine bilateralnu trgovinu sa Rusijom slobodnijom nego što to pretpostavljaju norme STO. Rusko rukovodstvo nije spremno na tako radikalni korak.
Postoje i strogo unutrašnji problemi: slabi razvoj Dalekoistočnog regiona, odsustvo savremene infrastrukture u njemu, mala pogodnost teritorije za život. Sve to otežava realizaciju investicionih projekata. Uz to eksperti se plaše da uslovi od strane kineskih investitora, na primer, mogu da budu teško ostvarljivi. Govori politikolog, ekspert Instituta za nacionalnu strategiju Pavel Svjatenkov:
- Investicije su moguće, ali one mgou da budu praćene političkim uslovima koji mogu biti neprihvatljivi za Rusiju. Naši susedi će polaziti od svojih interesa i ako Kina bude investirala u poljoprivredu, sasvim je moguće da će ona poželeti da dovozi i kineske radnike. A uzimajući u ozbir malu naseljenost Dalekog Istoka, to može da znači laganu kinesku kolonizaciju regiona.
Neki eksperti smatraju da je istočni demarš ruskog rukovodstva deo fine političke igre čiji je cilj da se tradicionalni partneri učine popustljivijim. Ključni spoljnoekonomski kogrategn Rusije je EU, ali u poslednje vreme u bilateralnim odnosima se nagomilalo mnogo problema. Već nekoliko godina ne polazi za rukom potpisivanje novog Bazičnog sporazuma između Rusije i EU. Više od godinu dana evropski činovnici na razne načine pritiskaju Gasprom, primoravajući ruskog isporučioca da smanji cene. Uoči samita ATES Evrospka komisija je započela antimonpolsku istragu protiv gasnog koncerna.
U toj situaciji jasna je želja ruskog rukovodstva da pokaže Starom Svetu da naša zemlja ima perspektivne ekonomske partnere i van granica EU.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
