Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Dec.2014, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi i Turci potpisali memorandum za gasovod do Turske
Predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i predsednik borda direktora turske naftno-gasne korporacije Botas Mehmet Konu potpisali su u Ankari Memorandum o razumevanju za izgradnju podmorskog gasovoda po dnu Crnog mora do Turske, saopštila je danas kompanija Gasprom.
Memorandum je potpisan juče u prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Turske Redžepa Erdogana, navodi se u saopštenju Gasproma.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Novi gasovod će biti kapaciteta 63 milijarde kubika, a 14 milijardi kubika će biti namenjeno turskim potrošačima (ista količina se isporučuje preko Balkanskog koridora), dok će skoro 50 milijardi kubika biti transportovano do granice između Turske i Grčke, gde će biti organizovana isporuka, navodi se u saopštenju.
Kompresorska stanica "Ruskaja", koja se gradi u regionu Krasnodarska, biće početna tačka ovog gasovoda.
Turska je trenutno drugo po veličini tržište prodaje za Gasprom, odmah iza Nemačke. Gasprom je 2013. godine Turskoj isporučio 26,7 milijardi kubika prirodnog gasa.
Turska dobija prirodni gas preko "Plavog toka" i transbalkanskih gasovoda.
Gasovod "Plavi tok", koji se proteže po dnu Crnog mora, od 2003. godine obezbeđuje direktnu godišnju isporuku oko 16 milijardi kubika ruskog prirodnog gasa do turskih potrošača.
Više od 110 milijardi kubika je isporučeno preko ovog gasovoda otkad je pušten u rad.
Saradnja Rusije i Turske u gasnom sektoru je počela 1984. godine kada su Vlade Republike Turske i SSSR potpisale Sporazum o snabdevanju Turske prirodnim gasom.
Predsednik Bugarske odbacio odgovornost za obustavu Južnog toka
Predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev odbacio je danas odgovornost za obustavu projekta izgradnje gasovoda Južni tok.
"Svima je jasno da Južni tok nije samo projekat između Rusije i Bugarske, već između Rusije i Evropske unije. Ovakva odluka je potpuno u rukama Rusije i Evropske unije", rekao je Plevnelijev novinarima, a prenosi agencija Frans pres.
"Južni tok je jedan od projekata koji može biti realizovan u Evropskoj uniji samo ukoliko je u skladu sa evropskim zakonom. Rusija do sada nije dala nikakve naznake da želi da ispoštuje evropski zakon", zaključio je bugarski predsednik.
Bugarska vlada je, takođe, saopštila da nije primila zvanično saopštenje Rusije o otkazivanju celokupnog projekta, i da iz tog razloga ne želi da daje komentare.
"Po meni projekat nije obustavljen dok ne dobijemo zvaničan stav Rusije", izjavio je novinarima bugarski ministar ekonomije, Božidar Lukarski.
S druge strane, zamenik predsedavajućeg bugarske komisije za energetiku, Martin Dimitrov, kaže da "Putin možda blefira".
"Ovo je taktički potez Putina i Rusije, kako bi izvršili pritisak na Evropsku uniju i Bugarsku. Oni nisu uopšte odustali od Južnog toka", zaključio je Dimitrov.
Pretegli politički motivi u EU
Odustajanje od projekta "Južni tok" je prinudna odluka doneta zbog stava Evropske unije (EU), izjavio je danas predsednik Komiteta Državne Dume za prirodne resurse Valerij Jazev.
On je Radiju Komersant FM rekao da bi "po mišljenju svih eksperata EU", "Južni tok" povećao energetsku bezbednost.
"Ali, politički motivi su pretegli - bojazan Evrope da će konačno sesti na rusku iglu", rekao je Jazev.
Naveo je da je odustajanje od projekta "odgovorno i hrabro rešenje" predsednika Vladimira Putina.
Po oceni Jazeva, Gasprom će od uloženih skoro pet milijardi dolara izgubiti tek trećinu, jer je uloženo u geološka istraživanja, kupovinu opreme, koji su ionako potrebni, te neće propasti.
Na pitanje šta će se desiti sa investicijama nemačkih i italijanskih koncerna, on je rekao da ih Rusija neće obeštetiti, jer je projekat osiguran.
"To je stvar osiguravajućih kuća - da kompenzuju dohotke svih učesnika tog projekta", kazao je Jazev.
Analitičar: Glavni igrač postaje Turska
Zaustavljanje izgradnje gasovoda Južni tok imalo bi značajne geopolitičke i ekonomske posledice i po Sloveniju, ocenio je danas slovenački analitičar Klemen Grišelj.
Kako prenose slovenački mediji, odluka Moskve za Sloveniju znači da neće biti na jednom od najvažnijih gasovodnih puteva, dok energetsku uniju čekaju značajni izazovi.
U slučaju da Rusija proširi gasovod Plavi tok iz Rusije u Tursku, u takozvani Crnomorski tok, zemni gas, umesto Južnim tokom koji bi išao i preko Slovenije, bio bi preusmeren na Tursku i iz nje na Grčku.
Odatle bi određena količina zemnog gasa po relativno povoljnim cenama bila na raspolaganju državama Evropske unije (EU) odnosno Jugoistočne Evrope.
Grišelj je ocenio da će dugoročno biti važno što će se određena količina gasa preusmeriti u koridor prema Bliskom istoku, što bi promenilo kako geopolitičku, tako i energetsku sliku Jugoistočne Evrope.
Po njegovim rečima, ako se na početku smatralo da će ključnu ulogu igrati linija Bugarska-Srbija-Mađarska-Slovenija-Austrija-Italija, sada će očito glavni igrač postati Turska, sa svojim nepredvidivim Redžepom Erdoganom i politikom udaljavanja od EU i Zapada uopšte.
Slovenija nakon odluke Rusije ostaje izvan jednog od najvažnijih gasovodnih puteva i postaje zavisna od Turske, koja bi postala važno čvorište gasa.
Mađarskoj potrebni novi dobavljači energije
Mađarska će morati da pronađe nove dobavljače da bi osigurala dugoročnu energetsku bezbeznost, izjavio je danas mađarski ministar inostranih poslova i trgovine Peter Sijarto, reagujući na odluku Rusije da obustavi projekat Južni tok.
"Rusija je imala pravo na takvu odluku i Mađarska prihvata taj stav", rekao je Sijarto, a prenela mađarska agencija MTI.
Ministar je kao eventualne nove opcije da se obezbedi energetska sigurnost spomenuo uvoz gasa iz Azerbejdžana, dodajući da je potrebno istražiti i druge mogućnosti.
Voestalpine: Još nije obustavljena isporuka cevi
Odluka o obustavi projekta gasovoda Južni tok pogodila bi austrijsku privredu, jer pored naftnog koncerna OMV, u ovaj posao je uključeno više velikih preduzeća.
Austrijski proizvođač čelika "Voestalpine" , koji u saradnji sa ruskim koncernom OMK pravi cevi za gasovod, povodom informcija o obustavi projekta Južni tok saopštio je da je u kontaktu s ruskim partnerima i da dogovrena isporuka još nije obustavljena.
Portparol austrijske kompanije, Peter Felsbah je saopštio da su trenutno u kontaktu sa dugogodišnjim partnerom OMK, kako bi usaglasili dalje delovanje, prenela je APA.
"Da li će doći do obustave aktuelnih isporuka za cevovod Južni tok za sada nije moguće reći", kazao je on.
Reč je o drugom ugovoru koji ima vrednost, prema ranijim procenama, od 100 miliona evra.
Trenutno Voestalpine sa svojim partnerima radi na proizvodnji 120.000 tona čeličnih cevi, posao koji je dogovoren da bude završen do proleća iduće godine.
Kao i kod prve isporuke cevi, jedna trećina posla koji je dobio ruski koncern OMK, data je austrijskom proizvođaču.
Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom jučerašnje posete Turskoj rekao da "ako Evropa ne želi da sprovede (projekat) Južni tok, onda on neće ni biti sproveden", ocenivši da Evropska unija vrši pritisak na Bugarsku, koja trećinu svog gasa dobija iz Rusije.
Bugarska, kao članice Evropske unije, koja je nekada snažno podržavala projekat Južni tok, u junu je obustavila radove na svojoj deonici gasovoda pod pritiskom EU i SAD. Iz zvaničnog Brisela je tada saopšteno da način na koji je Bugarska dodeljivala ugovore kompanijama za gradnju gasovoda nije u skladu sa evropskim propisima o zaštiti konkurencije.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
