Izvor: Glas javnosti, 29.Maj.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregrađuju „Severni potok“
Evropska unija bi mogla da blokira postavljanje gasovoda „Severni potok“ ako bi predstavljao pretnju za prirodnu sredinu, i zaustavi ruski energetski gigant „Gasprom“ zbog nekorektne dominacije na tržištu EU, stav je Evropskog parlamenta. Komitet Evropskog parlamenta je na sastanku u ponedeljak takođe kritikovao način na koji su Nemačka i Rusija, zaobilazeći EU, planirale gasovod, ističući da je to nanelo štetu kredibilitetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i političkoj podršci.
„Severni potok“, zajednički projekat Nemačke i Rusije, pokrenut je krajem 2005. godine u cilju obezbeđivanja ruskog gasa na nemačkom tržištu i to ispod Baltičkog mora. Ubrzo je, međutim, taj projekat naišao na protivljenje novih članova EU, kao što je Poljska, koja se žalila da nije konsultovana i upozorila da bi gasovod mogao da „pokrene“ 80.000 tona hemijskog oružja potopljenog u Baltiku posle Drugog svetskog rata.
Po mišljenju Evropskog parlamenta, gasovod „Severni potok“, predviđen da se postavi ispod Baltičkog mora između Rusije i Nemačke, predstavlja ozbiljnu opasnost za prirodnu sredinu - za morsku morsku floru i faunu, turizam i ekonomije priobalnih zemalja.
„On (‘Severni potok’) može izazvati ekološku katastrofu u Baltičkom moru“, prenosi agencija Blumberg reči predsednika komiteta Marcina Libickog. On smatra neophodnim da se razmotre alternativni pravci prolaska gasovoda.
Očekuje se da Evropski parlament u julu razmatra rezoluciju savetodavnog karaktera po tom pitanju.
Predsednik uprave jednog od članova koncerna „Severni potok“ Bernard Rojtersberg smatra da nema osnova za zabrinutost zbog projekta za ekologiju.
Po njegovim rečima, „Severni potok“, naprotiv, izlazi „na nove granice u smislu primene naprednih tehnologija i efikasnog čuvanja životne sredine“.
Istupajući na pres-konferenciji u Esenu, Rojtersberg je zatražio da se u Evropskoj komisiji odredi opunomoćenik za projekat „Severni potok“, što bi, po njegovom mišljenju, znatno olakšalo pitanje razmatranja iskrslih problema.
Konzorcijum „Severni potok“, koji se bavi realizacijom projekta, predvodi ruski gigant „Gasprom“ sa 51 odsto akcija.
NJegovi partneri su nemačke energetske kompanije E. ON Ruhrgas i BASF/NJintershall, koje zajedno imaju 40 odsto akcija, i holandska energetska firma „Gasunie“, koja je nedavno kupila paket od devet akcija.
Saglasno planu vlade, gasovod dugačak oko 1.200 kilometara proteže se od Viborga u Rusiji po dnu Baltičkog mora do Grajfsvalda na severu Nemačke.
Kad projekat bude realizovan, do 2011. godine, ruski prirodni gas treba da bude dostupan potrošačima u celoj Evropi. Kapacitet će biti 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Očekuje se da će izgradnja gasovoda koštati 7,4 milijarde evra.
Protiv izgradnje „Severnog potoka“ ranije se izjasnilo nekoliko vlada i ekoloških organizacija.
Finsko ministarstvo za prirodnu sredinu traži da gasovod treba da ide znatno južnije. Ministarstvo spoljnih poslova Finske takođe je izrazilo zabrinutost zbog mogućnosti da gasovod utiče na prirodnu sredinu.
Po rečima predstavnika organizacije „Grinpis“ Juhija Aroma, „Baltičko more je veoma zagađeno, i deo nuklearnog materijala može isplivati na površinu. Pored toga, na nekoliko mesta gasovod prolazi kroz zone morskih zabrana“.
Sa svoje strane, Poljska i zemlje Baltika tvrde da su ih mimoišli pri projektovanju gasovoda, i one su lišene prihoda od tranzita gasa.
Jedan od glavnih ciljeva projekta, sa tačke gledišta Rusije, sastoji se u tome da se izbegnu rashodi za tranzit preko teritorije susednih zemalja, a s druge strane, osiguravaju ruski gas od političke konjunkture.
Da bi se otklonila zabrinutost ekologa, „Severni potok“ istražuje mogućnost uticaja na prirodnu sredinu uz primenu najsavremenijih tehnologija.
Vidim da Mladjan Dinkc i Cedomir Jovanovic, imaju prijatelje u Evropskoj Uniji.
.jpg)
