Izvor: Blic, 26.Feb.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIS poklon Rusima za podršku
Sporazum koji su potpisali „Gasprom" i „Srbijagas" pre dva dana ne sadrži nikakve konkretne informacije o eventualnoj trasi gasovoda „Južni tok" kroz Srbiju i njegovom kapacitetu. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da je očigledno iz svega dogovorenog proizilazi da će se kroz Srbiju graditi samo krak, a ne magistralni gasovod. Tačnije, dok se ne bude znao kapacitet, neće se znati ni da li je u pitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krak ili magistralni gasovod.
Mlađan Dinkić je juče pozdravio sporazum o gasovodu, ali se usprotivio većinskoj prodaji NIS-a bez tendera. Dinkić je na konferenciji za novinare rekao da je ponuđena cena od 400 miliona evra „ponižavajuća" i da je najbolji model za prodaju NIS-a međunarodni tender. On je dodao da Srbija treba da zadrži većinsko vlasništvo, da od privatizacije NIS-a svi građani treba da dobiju 15 odsto besplatnih akcija, a da kompaniji „Gasprom" treba da bude prodato maksimalno 30 odsto kapitala. Dinkić je dodao i da NIS u državnom vlasništvu treba da ostane najmanje do 2013. dok gasovod „Južni tok" ne bude u funkciji.
„Bolje išta, nego ništa"
- Rusija je podržala Srbiju u politički teškom trenutku protiveći se nezavisnosti Kosova. Međutim, to ne treba povezivati sa ekonomijom. Ako Rusi najavljuju da će podići cenu gasa za 30 odsto, onda i mi moramo da kažemo da ćemo po tržišnoj vrednosti prodavati NIS. Kada se već NIS prodaje uz dogovor, onda bi Rusi mogli da nam izađu u susret i daju nam gas i naftu ispod tržišne cene. U tom slučaju, mogli bismo da se odreknemo dela vrednosti NIS-a. U suprotnom, ako se oni ponašaju tržišno, to treba da činimo i mi - kaže Dinkić. On je dodao da očigledno iz svega dogovorenog proizilazi da će se kroz Srbiju graditi samo krak, a ne magistralni gasovod, ali da je u ovom trenutku „bolje išta nego ništa".
Javnost Srbije opet je ostala uskraćena za najvažnije detalje projekta „Južni tok" kroz Srbiju, a juče su na sajtu „Srbijagasa" osvanule praktično iste informacije o projektu kakve smo mogli videti i pre dva meseca. Novih detalja, sem određenih datuma, nema. Zanimljivo je da su se obe strane obavezale da kao poslovnu tajnu čuvaju informacije koje razmenjuju tokom realizacije ovog sporazuma. Analitičari ukazuju na činjenicu da bi gradnja kraka gasovoda umesto magistralne trase zapravo još dodatno umanjila rusku ponudu za NIS.
Iako bi magistralni gasovod trebalo da bude kapaciteta od barem 20 milijardi kubika godišnje, u sporazumu „Srbijagasa" i „Gasproma" se garantuje najmanji protok od 10 milijardi kubika, dok bi konkretni parametri, uključujući i maršrutu, trebalo tek da se preciziraju. Sporazum predviđa formiranje zajedničke kompanije čijih bi 51 odsto bilo vlasništvo Rusa, a 49 odsto srpske kompanije. Rok za osnivanje nove kompanije je 25. maj, nakon čega bi za najviše godinu i po dana trebalo da bude pripremljen elaborat kojim bi se precizirali tehnički detalji oko gasovoda. Nakon usvajanja eleborata dat je rok od 24 meseca za započinjanje gradnje, što znači da bi realizacija gasovoda mogla da počne za tri i po godine. Dve firme su se obavezale da troškove vezane za osnivanje i poslovanje zajedničke kompanije snose srazmerno učešću u njoj, što znači da će srpska strana finansirati 49 odsto gasovoda.
Ovaj dokument logičan je nastavak međudržavnog sporazuma Rusije i Srbije s početka godine, kojim je predložena prodaja 51 odsto NIS-a „Gaspromu" za 400 miliona evra, uz obavezu 500 miliona evra finansiranja u našu naftnu industriju. Tim dokumentom Rusi su zauzvrat ponudili izgradnju dela gasovoda „Južni tok" kroz Srbiju, kao i završetak skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Bugari i Mađari ravnopravni partneri
U Ministarstvu energetike juče nisu želeli da komentarišu Dinkićeve reči, objasnivši da se radi o stranačkoj izjavi.
Dodatnu zabunu donela je vest o tome da će Mađarska sa Rusijom sutra potpisati energetski sporazum o prolasku „Južnog toka" kroz tu zemlju. Prema tim informacijama, Mađari će dobiti učešće u zajedničkoj kompaniji sa „Gaspromom" u odnosu 50:50, kao što su već ranije dobili i Bugari.
- Javnosti je rečeno da je potpisan sporazum između „Srbijagasa" i „Gasproma", a bez detalja to ne govori ništa. Sada Rusi javljaju da su dobili podršku Mađara i da će i sa njima potpisati sporazum. A pri tom još nije finalizovan ni sporazum sa Bugarima, gde su Rusi prvi put pristali na podjednako zajedničko vlasništvo. Prema mađarskim medijima, navodno će se Budimpešti dozvoliti da formira slično zajedničko preduzeće - kaže Sijka Pistolova, urednik energetskog sajta „Enerdžiobzerver". Ona dodaje da je očigledno da se Rusima žuri, ali da ne bi bilo iznenađujuće čak i kada bi odustali od „Južnog toka" jer im se može desiti da nemaju dovoljno sopstvenog gasa za transport. Rusi, inače, preprodaju i gas bivših sovjetskih republika, a to povećava rizik isporuka gasa zbog mogućeg raskidanja ugovora od strane tih država, objasnila je Pistolova.
Politička priča
Nejasnoće u ugovoru kritikovala je i Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku.
- Sporazumom između „Srbijagasa" i „Gasproma" još uvek ništa nije precizirano. Potpisuju se silni sporazumi, a još uvek ne znamo kako će se finansirati gasovod, trasu, a ni kapacitet. Ako toga nema, onda je to politička priča - rekla je ona za „Blic".
Sledeći korak u realizaciji sporazuma između „Srbijagasa" i „Gasproma" jeste formiranje radnih grupa koje će raditi na realizaciji sporazuma, a u Ministarstvu energetike su nam rekli da će grupe biti formirane uskoro. Inače, zamenik predsednika Komiteta državne Dume za energetiku Valerij Draganov ocenio je da potpisivanjem sporazuma o izgradnji gasovoda „Južni tok" Srbija „postaje igrač evropskog nivoa, ne samo na Balkanu". On je dogovor Rusije sa Mađarskom o izgradnji gasovoda ocenio kao „senzacionalan".
Zbog naftovoda bolja pozicija za pregovore oko NIS-a
Najava gradnje evropskog naftovoda PEOP, koji bi trebalo da prođe kroz Srbiju omogućio je bolju pregovaračku poziciju srpskoj strani oko NIS-a. Naime, naftovod bi povezivao rumunsku luku Konstanca sa naftovodima u Italiji, a nedavno je potpisan sporazum o formiranju zajedničke kompanije zemalja učesnica.
- Srbija je sada u boljoj pregovaračkoj poziciji i mogli bismo da tražimo veću sumu za NIS. Prednost PEOP-a je što će njime moći da se transportuje laka kaspijska nafta, ali i teška ruska nafta, tako da cena NIS-a, odnosno to što tražimo, mora da bude znatno viša jer sada nudimo i naš strateški položaj - smatra Zorana Mihajlović-Milanović. U ime Srbije na realizaciji PEOP-a će raditi „Transnafta", a u Ministarstvu energetike su ranije rekli da ovaj projekat nema veze sa ruskim sporazumom. Međutim, naša sagovornica kaže da bi Rafinerija nafte Pančevo trebalo da bude sigurna tačka budućeg prolaska naftovoda i da će „Transnafta" morati da napravi dogovore sa budućim vlasnikom NIS-a. U Ministarstvu energetike su nam rekli da se za sada ne zna kako će se finansirati ovaj projekat, a nije isključena ni mogućnost raspisivanja tendera na koji bi mogli da se jave čak i Rusi.
- Što se PEOP-a tiče, on je jedan od tri transportna prioriteta EU, pa može da se pretpostavi da za Ruse u njemu neće biti mesta. Zato smatram da nije isključeno da nas PEOP i zaobiđe ukoliko srpska strana bude protežirala Ruse u delu koji prolazi kroz Srbiju, a polazeći od toga da će „Gaspromnjeft" biti vlasnik NIS-a, odnosno da će on koristiti usluge PEOP-a - kaže Pistolova.
Medvedev: Gasovod pomoć Srbiji zbog Kosova
Priključivanje Srbije gasovodu „Južni tok" predstavlja element podrške Rusije Srbiji zbog kosovskog problema, izjavio je juče potpredsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev novinarima u Ufi, prenosi Tas.
On je kazao da potpisani sporazum znači da se Srbija punopravno priključuje projektu „Južni tok".
„To je samo po sebi veoma važan događaj jer čini projekat funkcionalnim, kompleksnim, produktivnim i uzajamno korisnim", rekao je glavni kandidat za predsednika Rusije na predstojećim izborima. „Imajući u vidu sadašnju situaciju u Srbiji, to je posebno važno jer je to u suštini element moralne i ekonomske podrške Rusije državi koja je u veoma teškom položaju, državi čija je teritorijalna celina po volji drugih država dovedena u pitanje", kazao je on.
Gasovod „Južni tok" kroz Srbiju
Investicija: 1,5 milijardi evra
Investitori: „Gasprom" (51 odsto), „Srbijagas" (49 odsto)
Kapacitet: najmanje 10 milijardi m3 godišnje
Dužina: nepoznata
Trasa: nepoznata
.jpg)
