Izvor: Politika, 05.Mar.2013, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mnogo najava malo dolazaka

Bankarsku sreću u Srbiji oprobaće „Telenor” i „Gasprom”, a „Prva Golfska banka” iz Ujedinjenih Arapskih emirata – odustala

Mesto pod bankarskim suncem Srbije potražiće, sva je prilika, i telekomunikaciona kompanija „Telenor” sa svojom bankom. „Telenor” još razmatra da li će da traži licencu za osnivanje nove banke, da li će da kupi neku od postojećih ili će, kako su najavili da razmatraju, pružati uslugu kroz partnerstvo. Zvaničnu proceduru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za to, međutim, još nisu pokrenuli.

U svakom slučaju, konačnu „presudu” o njihovom angažmanu na bankarskom tržištu daće Narodna banka kao regulatorno telo.

– „Telenor”, kao strano pravno lice, može osnovati ili „kupiti banku u Srbiji ako Narodna banka Srbije oceni da ispunjava propisane uslove koji se odnose na njegov bonitet–finansijsko stanje i poslovnu reputaciju” – odgovorila je centralna monetarna institucija na naše pitanje o eventualnom pojavljivanju još jedne banke na našem tržištu.

Ovo nije jedina najava o dolasku neke nove banke na naše tržište. Dolazak je „prijavio” i „Gasprom”, ali još bez rezultata, a najavu Mlađana Dinkića, ministra finansija da je i Prva Golfska banka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zainteresovana da dođe kod nas demantovali su direktno oni. Odustaju od te ideje.

Mogu li novi igrači na bankarskoj sceni da promene njenu krvnu sliku i da donesu tako priželjkivane niže kamate na zajmove?

Bankari podozrevaju da „Telenorova” namera nije opšte bankarsko poslovanje, već samo poslovi sa stanovništvom. Preciznije, pošto već imaju znatan broj klijenata zbog mobilne telefonije usredsredili bi se samo na određene proizvode, poput mobilnog bankarstva. Oni već imaju sličan model banke u Pakistanu i pokušaće da ga prekopiraju ovde.

Da li je, uostalom, uobičajeno da kompanije iz telekomunikacione ili naftne delatnosti osnivaju svoje banke?

I u slučaju Gasprom banke pretpostavlja se da se ne bi radilo o klasičnoj bankarskoj ponudi, već o tome da bi oni bili potpora gradnji Južnog toka i uopšte „Gaspromu”. Poslovi sa stanovništvom ne bi im bili u fokusu.

Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka kaže da nije uobičajeno da kompanije koje nisu u bankarskom biznisu osnivaju banku.

– U svetu postoji simbioza osiguravajućih kuća i banaka, odnosno da kompanije koje se bave osiguranjem osnuju svoju banku – kaže Dugalić.

Da li je verovatno da veća konkurencija donese i niže kamate?

– Nije. Jer, na to utiču drugi faktori. Kreditni rizik zemlje je nizak, domaća referentna kamatna stopa visoka i iznosi 11,75 odsto što ukazuje da s maržom kamata ne može biti niža od 16 odsto. Inflacija je visoka, velik je broj nevraćenih kredita a trebalo bi da ih bude na nivou jedne cifre, obavezna rezerva banaka bi trebala da bude deset odsto umesto sadašnjih 30 odsto. Nije realno postići niže kamate u kratkom roku – kaže Dugalić.

Po njegovim rečima, mi već imamo solidnu konkurenciju – na tržištu je prisutna najveća ruska banka Sberbanka, najveće francuske, italijanske, grčke i austrijske grupacije.

Prema poslednjem izveštaju NBS na kraju trećeg tromesečja 2012. godine u bankarskom sektoru poslovale su ukupno 33 banke. Ukupna neto aktiva banaka iznosila je 2.844 milijardi dinara, a ukupan kapital 574 milijardi dinara.

Od ukupnog broja banaka, 21 banka se nalazi u vlasništvu stranih lica, a 12u vlasništvu domaćih lica. Devet je u vlasništvu države kao većinskog ilinajvećeg pojedinačnog akcionara i tri banke su u vlasništvu privatnih lica.

Na tržištu dominiraju strane banke u vlasništvu sa 74 odsto ukupne aktivebankarskog sektora, 74 odsto kapitala, 71 odsto zaposlenih i ostvarenim dobitkom od17,5 milijardi dinara.

Najznačajnije banke u vlasništvu stranih lica po učešću u ukupnoj

aktivi sektora, sa 23 odsto ukupnog učešća, potiču iz Italije, a zatim iz Austrijesa 16 odsto, Grčke sa 15 odsto, Francuske sa devet odsto i svih ostalih zemalja sa ukupno 11 odsto učešća.

Banke u vlasništvu države i domaćih privatnih lica učestvuju u ukupnojaktivi i ukupnom kapitalu sa 26 odsto i ostvarile su neto gubitak od 5,5 milijardi dinara. Banke u vlasništvu države poslovale su sgubitkom od 8,2 milijardi dinara, a banke u vlasništvu domaćih privatnih lica sdobitkom od 2,7 milijardi dinara.

Jovana Rabrenović

objavljeno: 05.03.2013.
Pogledaj vesti o: Gasprom

Nastavak na Politika...