Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Feb.2018, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključ "Srpskog toka" u Briselu
Podatak da je Gasprom dokapitalizovao preduzeće "Gastrans", koje se donedavno zvalo "Južni tok Srbija" predstavlja pozitivan signal da izgradnja gasovoda "Srpski tok" nije samo domen teorije već da postoje i naznake da se na tom planu nešto menja na bolje po interese Srbije, piše Danas.
Na osnovu najnovijih poteza koje povlači menadžment ruskog Gasproma da se spekulisati da Moskva nije odustala od izgradnje tranzitnog gasovoda kroz Srbiju ka zemljama Evropske unije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bez obzira što je projekat "Južni tok" stopiran.
"Gasprom kao velika kompanija posluje na isključivo tržišnim principima i nikada ne bi radila protiv svojih poslovnih interesa", kaže Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije.
"Dugim rečima, da nema nameru da kad tad gradi gasovod kroz Srbiju, povukla bi se iz zajedničkog preduzeća osnovanog za tu namenu u kome ima 51 odsto akcija, dok srpska strana drži udeo od 49 odsto. Pod brojem dva, nikako ne bi dokapitalizovala to preduzeće, kao što je nedavno učinila, i na taj način ušla u investiciju koja nije isplativa", tvrdi Rajaković.
On dodaje da na osnovu svega toga javnost u Srbiji može osnovano da se nada da će doći trenutak kada će izgradnja tranzitnog gasovoda kroz Srbiju biti realnost, te da projekat "Srpski tok", kao nastavak gasovoda "Turski tok" zaista može da ugleda "svetlost dana" i donese Srbiji finansijsku korist kroz naplatu tranzitne takse.
To mišljenje deli i Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije uz konstataciju da je osnovni preduslov za tako nešto da Evropska unija promeni svoj stav o izgradnji zajedničke gasne infrastrukture sa Rusijom.
Naime, nakon krize i ratnih sukoba u Ukrajini EU je stopirala svaku vrstu saradnje sa Moskvom u tom segment, piše Danas.
Međutim, čini se da se sada stvari pomeraju sa "mrtve tačke". Drugim redima, stiče se utisak da zemlje Evropske unije, prvenstveno Nemačka i Francuska žele da prestanu da slede liniju Sjedinjenih Američkih Država kojima ne odgovara razvoj ruskih gasnih projekata u Evropi.
Sa druge strane, potrošačima Evropske unije je potreban ruski gas i Berlin i Pariz zbog toga žele da vode samostalnu politiku na tom polju u odnosu na SAD.
"Moskva pažljivo prati sve signale koje šalje Evropska unija i skladu sa tim treba posmatrati i odluku Gasproma da ne samo da ne izađe iz zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda u Srbiji,, već i da ga dokapitalizuje, objašnjava sagovornik Danasa.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
