Izvor: Vostok.rs, 28.Mar.2011, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južni tok napreduje u Evropi
28.03.2011. -
Ove nedelje je jedan od najopširnijih energetskih projekata dobio nove partnere. Južnom toku se kao deoničar priključila nemačka kompanija Vintershal, sa Slovenijom su potpisani sporazumi o izgradnji i eksploataciji slovenačkog dela budućeg gasovoda. Srbija se opredelila sa obimom investicija u taj projekat.
Prema rezultatima događaja ove nedelje može da se tvrdi da se Južni tok podigao na viši nivo. Ambiciozni projekat Gasproma je dobio nove partnere. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << U ponedeljak će u Moskvi biti potpisan memorandum među ruskim gasnim koncernom i nemačkom kompanijom Vintershal, filijalom vodećeg energetskog holdinga Nemačke BASF. Premijer Vladimir Putin je visoko ocenio potpisivanje tog dokumenta, podsetivši da gasovod Južni tok mora da učini pouzdanijim isporuke energenata EU, što je od posebnog značaja u svetlu nestabilnosti na sirovinskim tržištima zbog nereda na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi.
To je ozbiljan događaj i veoma važan, uzimajući u obzir procese, koji se odvijaju danas na međunarodnim energetskim tržištima. To je signal ka stabilnosti.
O uslovima potpisanog sporazuma novinarima je ispričao predsednik uprave Gasproma Aleksej Miler.
Kompanija BASF će dobiti 15 odsto u tom projektu, uz udeo Gasproma od 50 odsto. Takav princip podele potpuno podržavaju drugi učesnici projekta Južni tok.
Prema procenama eksperata, investicije BASF u projekat Južni tok će iznositi oko 2 milijarde evra. Predsednik uprave BASF Jurgen Hambraht je posle potpisivanja memoranduma izjavio da će koncern učiniti sve radi što skorije realizacije tog projekta.
Ističem da su principi naše saradnje u okviru tog projekta fiksirani u tom memorandumu. Posebno bih podvukao da u našoj praksi iza potpisivanja sporazuma o namerama uvek slede sami ugovori.
O mogućnosti učešća BASF u projektu Južni tok se govorilo još protekle godine. Eksperti su isticali da je za Gasprom važno ne samo finansijsko učešće nemačkog koncerna, već i politička podrška od strane Nemačke. Upravo ove nedelje su se pristalicama realizacije tog projekta priključile Slovenija i Srbija. Ruski premijer Vladimir Putin je posetio obe zemlje, detaljno razmotrio s liderima država perspektive izgradnje gorivne magistrale.
U Sloveniji je bio potpisan sporazum o stvaranju mešovitog preduzeća koje će se baviti izgradnjom i eksploatacijom mesnog dela gasovoda. Taj deo projekta će koštati 1 miliardu evra. Kapacitet iznosi do 24 milijardi kubika gasa godišnje. Pri tome sama Slovenija će moći da kupuje od Gasproma trostruko više goriva nego danas, - saopštio je Aleksej Miler.
Danas važi ugovor za isporuke ruskog gasa u Sloveniju do 2017. godine. U okviru projekta Južni tok vodimo pregovore o produživanju ugovora sve do 2035. godine. Obim isporuka gasa u Sloveniju će iznositi oko 17 milijardi kubika. Mora da se istakne da danas isporuke gasa u Sloveniju u okviru važećeg ugovora iznose 500 miliona kubika.
Ništa manje optimistične izjave čule su se i u Beogradu prilikom pregovora Vladimira Putina s predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Predstavnici Gasproma su oglasili prognozu: samo izgradnja srpskog dela Južnog toka omogućiće privlačenje u zemlju oko 1,5 milijardi evra direktnih investicija, a profit od tranzita goriva će premašiti 4 milijarde evra u toku 25 godina. Kako je rekao Vladimir Putin, za sada su svi planovi realizovani strogo u skladu sa grafikonom.
Proces pravnih formalnosti obaveza svih učesnika Južnog toka takođe se odvija prema planu. Drugim rečima, projekat jača, on je već bezuslovno postao opšteevropski.
Ako se sve bude i dalje odvijalo prema planu, inače Rusija u to ne sumnja, Evropa će dobiti prvi gas već 2015. godine. Doduše, sve do sada nije konačno rešeno pitanje maršute. Turska je samo prethodno pristala na izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora u svojoj ekonomskoj zoni. Osim toga, produktivnom dijalgu s Evropom smeta takozvani Treći energetski paket, koji stvara znatne teškoće za Gasprom i smanjuje ekonomsku privlačnost izgradnje gasovoda. Inače, sama činjenica učešća u tom opširnom energetskom proektu takvih kompanija kao što su italijanski koncern ENI, nemački BASF i Francuski ЭDF (očekuje se da će se on priključiti Južnom toku do kraja ove godine), pruža nadu da će sva sporna pitanja biti uspešno rešena. Kako ističe većina evropskih eksperata, to je bezuslovno u prilog energetskoj bezbednosti same EU.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
.jpg)
