Izvor: Večernje novosti, 11.Nov.2012, 22:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Južni tok juri monitorom

Na sto metara od Crnog mora u gradu Anapa 7. decembra ove godine na kompresorskoj stanici „Ruskaja“ počinje realizacija jednog od najskupljih projekata u Evropi. U „Južni tok“ sliće se oko 16 milijardi evra, a zahvaljujući ovom gasovodu 30 miliona domaćinstava u Evropi biće opskrbljeno gasom i strujom. Poređenja radi, po broju porodica u našoj zemlji, „Južni tok“ će zagrevati dakle 12 Srbija. Iako će prve količine ovog energenta poteći „Južnim tokom“ 2015. godine, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << velikoj kontrolnoj tabli u dispečerskom centru „Gasproma“ u Moskvi trasa je već ucrtana - Rusija, Bugarska, Srbija, Mađarska, Slovenija, severna Italija. Rusija dilemu nema. Ulazi u projekat koji, kako tvrde nadležni, ništa ne može da ugrozi. Dilemu nemaju ni zemlje kroz koje prolazi gasovod, a one koje glavna trasa obilazi, poput Hrvatske, sada žale za propuštenom prilikom. Na kontrolnoj tabli u Dispečerskom centru „Gasproma“ prepliće se ukupno 174.000 kilometara magistralnih vodova, 232 gasna ležišta. Plavi tok, Severni tok... Oko dve trećine gasa Rusija koristi za svoje potrebe, a jednu trećinu izvozi. Najveći uvoznik je Nemačka, slede Turska, Francuska, Italija... Zapravo ruski gas stiže do svih evropskih zemalja osim Portugalije i Španije, koje se snabdevaju iz Alžira. POPUSTI TAJNA „Gasprom“ u skladu sa poslovnom politikom ne otkriva detelje o popustima na cenu gasa za zemlje kroz koje prolazi „Južni tok“. Kako kaže Čugunov cenu određuje tržište i to se reguliše međudržavnim sporazumima i nema veze sa projektom „Južni tok“. Prošle godine izvezeno je 150 milijardi kubika gasa, a procena je da će potrošnja ovog energenta na Starom kontinentu godišnje da raste 1,5 do 2 odsto. U EU se eksploatišu nalazišta, a novih izvora nema. Prema procenama „Gasproma“ do 2035. godine Evropa će morati da uvozi čak 85 odsto potrebnih količina gasa. Zato su „Severni tok“, koji već funkcioniše i „Južni“ čija je izgradnja izvesna, isplative investicije. Rusija i Evropska unija uskoro će potpisati sporazum o „Južnom toku“, kojim će biti definisan status projekta. Antimonopolska komisija EU insistira na uvođenju trećeg operatera, odnosno razdvajanju proizvođača od distributera gasa, ali Leonid Čugunov, šef odeljenja za upravljanje projektima „Gasproma“ taj „pritisak“ ne vidi kao dramatičan i nema govora da bi mogao da ugrozi „Južni tok“. Stav da neko treći može da distribuira ruski gas, Čugunov ocenjuje kao „vraćanje na vreme SSSR kada se država mešala u tržišne odnose, a izgleda da Evropska unija nije mnogo upoznata sa tim vremenom socijalizma“. Iz ležišta „Jamal“ i do sada nekorišćenog „Štokman polja“ slivaće se „Južnim tokom“ 63 milijardi kubika gasa godišnje. Kroz četiri cevi, koje će ići Crnim morem na dubini od oko dva kilometra biće uspostavljena direktna veza između proizvođača i potrošača gasa. Prema rečima Sebastijana Sasa iz firme „Južni tok transport“, koja gradi deonicu gasovoda preko Crnog mora, koja je i najzahtevnija, svi ekološki standardi biće ispoštovani. NACIONALNI PROJEKAT Srbija će uskoro doneti zakon o „Južnom toku“, kojim će praktično ovaj projekat imati status nacionalnog. To znači da će sve procedure biti ubrzane - od usvajanja planske dokumentacije, preko eksproprijacije, uslova komunalnih preduzeća, do lokacijske i građevinske dozvole. Ono što ruska strana očekuje od srpske je da taj zakon bude donet već tokom novembra. - Polaganje cevi po dnu mora biće bezbedno i ni na koji način neće uticati na ekologiju, jer su svi ekološki standardi ispoštovani i to će važiti za narednih 50 godina za koliko je „Južni tok“ i projektovan - kaže Sas. - U toku je priprema dokumentacije za tendere za izbor izvođača radova i nabavku cevi. Postavljanje cevi na dubini od oko dva kilometra planirano je za 2013. i 2014. godinu. Još se nismo opredelili da li će se cevi postavljati horizontalnom ili vertikalnom metodom. Svaka cev biće dužine od 12 metara i težiće 20 tona. Neće nam to biti problem jer imamo iskustva u gradnji „Severnog toka“, gde su cevi položene na dnu Baltičkog mora. Prvi kubici gasa krenuće ka potrošačima 2015. godine a onda će se postepeno kapacitet povećavati i 2016. godine „Južnim tokom“ biće transportovano 15,75 milijardi kubika, a 2017. - 31,5 milijardi da bi 2019. „Južni tok“ radio punom snagom. Dužina gasovoda kroz Crno more je 925 kilometara, od Anape do Varne, dok se trasa na kopnenom delu Evrope prostire na 1.455 kilometara. Planirana je izgradnja osam kompresorskih stanica, od kojih dve u Srbiji. Gasovod će imati dva kraka, oba iz Srbije - jedan za Hrvatsku, a drugi za Republiku Srpsku. BAČKI BREG Istog meseca kao u Rusiji i u Srbiji kreću radovi na izgradnji deonice „Južnog toka“ polaganjem kamena temeljca za kompresorsku stanicu u Bačkom Bregu. Finansiranje dela gasovoda preko Srbije biće projektno, a partneri („Gasprom“ i „Srbijagas“) preko zajedničkog preduzeća 30 odsto radova finansiraće sopstvenim sredstvima, a 70 odsto kroz zajam banaka. Izgradnja deonice gasovoda u Srbiji u dužini od oko 420 kilometara koštaće 1,7 milijardi evra. U gradnji „Južnog toka“ ispod Crnog mora učestvuju četiri kompanije, ruski „Gasprom“ sa 50 dosto, zatim italijanski ENI sa 20, a nemački „Vinteršal“ i francuski EDF sa po 15 odsto. Kada je reč o izgradnji gasovoda na kontinentalnom delu tu je „Gasprom“ partner sa nacionalnim kompanijama iz zemalja kroz koje gasovod prolazi. Jedino je Srbija u celom poslu manjinski vlasnik sa 49 odsto, a sve druge zemlje su „Gaspromu“ ravnopravni partneri „pola - pola“. Ali, Čugunov kaže „da je takav dogovor postignut i da je bilo razloga zašto je to tako“. U „Gaspromu“ izgradnju gasovoda „Južni tok“ ne vide kao političku već isključivo kao ekonomsku odluku jer svi na ovom projektu očekuju profit. Tako se i Srbija od tranzita gasa kroz njenu teritoriju nada prihodu od oko 200 miliona evra godišnje. Na ovom poslu biće angažovana naša operativa sa više od 2.000 radnika.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Večernje novosti...