Izvor: Vostok.rs, 15.Jan.2013, 16:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gasprom“ spasava Grčku
15.01.2013. - Grčka je spremna da proda svoj gasni transportni sistem ruskoj kompaniji bez obzira na negodovanje EU i SAD, koje su nezadovoljne zbog prodora Rusije u taj deo jugoistočne Evrope.
Ruske kompanije „Gasprom“ i „Sintez“ ostale su faktički jedini pretendenti na kupovinu grčke nacionalne gasne kompanije DEPA. Grčka će pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pritiskom zajmodavaca biti prinuđena da prihvati njihovu ponudu bez obzira na negodovanje SAD i EU, koje su nezadovoljne zbog prodora Rusije. Grčki funkcioneri očekuju da će za gasnu aktivu dobiti 1,5 milijardi evra.
„
Postavlja se pitanje: šta ako nam Rusi daju ponudu koju nećemo moći da odbijemo?.
anonimni visoki grčki funkcioner
Ruski gasni gigant „Gasprom“ i grupa „Sintez“, kojom upravlja predstavnik Čuvaške Republike u Savetu Federacije Leonid Lebedev, glavni su pretendenti na kupovinu grčke gasne kompanije DEPA, zbog čega su Evropska unija i SAD izrazile nezadovoljstvo, piše Financial Times (FT).
Grčka privatizuje kompaniju DEPA zajedno sa ćerkom-kompanijom Hellenic Gas Transmission System Operator S.A. (DESFA), koja je operator gasnog transportnog sistema i preko koje grčka vlada upravlja nacionalnom mrežom distribucije gasa i terminalima za regasifikaciju. Kompanije čine jedinstveni gasni holding. Grčka država je neposredni vlasnik 65% holdinga DEPA, dok je 35% u vlasništvu kompanije Hellenic Petroleum, u kojoj grčka država takođe ima 35% akcija. Grčka vlada i Hellenic Petroleum dogovorile su se o zajedničkoj prodaji akcija. Investitorima je ponuđeno da otkupe aktive u paketu ili parcijalno. U prvom slučaju kupac dobija 100% akcija integrisanog holdinga pod uslovom da posle transakcije bude vraćeno državi 34% operatora gasnog transportnog sistema DESFA. Prema drugoj shemi, udeo Grčke države u kompaniji DEPA biće prodat odvojeno od udela DESFA, ali i u tom slučaju država namerava da zadrži 34% akcija u operatoru gasnog transportnog sistema.
DEPA je jedna od najprivlačnijih aktiva u grčkom paketu privatizacije. Funkcioneri očekuju da će za kompaniju dobiti 1,5 milijardi evra.
SAD i Evropska unija su protiv toga da Rusi kupe grčku gasnu kompaniju, jer se boje veće gasne zavisnosti od Rusije i podvlače da Grčka ne treba da bude „talac“ Rusije. Grčki funkcioneri, međutim, objašnjavaju da oni i nemaju mnogo izbora.
Javnost je još u aprilu 2012. saznala da su „Gasprom“ i „Sintez“ dostavili ponude za kupovinu kompanije DEPA. Za ove aktive su pored ruskih kompanija bili zainteresovani italijanski Edison, AEM i ENI, azerbejdžanska državna kompanija Socar, alžirski Sonatrach, španski Gaz Natural i Enagas, izraelska kompanija Israel Corp., japanski Mitsui, holandski Vopak, kineski ENN, češki CEZ i grčki holding M&M.
Savet direktora grčke agencije za privatizaciju u dva navrata je odlagao donošenje odluke o formiranju finalnog spiska pretendenata, iako planira da zatvori transakciju do kraja prvog kvartala 2013.
Zasada ne postoji zvanični spisak kompanija koje su ušle u finale konkursa, ali nijedna kompanija iz Evrope, Japana ili Kine, kojoj je agencija odobrila učešće u konkursu, još uvek nije dostavila zvaničnu ponudu, očigledno zbog mogućeg izlaska Grčke iz evrozone. Izvori bliski učesnicima pregovora saopštavaju da su u igri ostala tri osnovna pretendenta: dve ruske kompanije i azerbejdžanski Socar. FT pominje i grčke kompanije M2M i GEK Terna, ali ova druga je zainteresovana samo za kupovinu akcija kompanije DESFA. „Oni će prekoračiti rokove... Teško je zamisliti kako će agencija uspeti da prikupi i oceni ponude, da izabere najpovoljnijeg kupca i da završi pregovore u roku“, ističe predstavnik autora jedne od dostavljenih ponuda.
„Postavlja se pitanje: šta ako nam Rusi daju ponudu koju nećemo moći da odbijemo?“, kaže jedan visoki grčki funkcioner.
Grafikon: Projekat gasovoda „Južni tok“
„Gasprom“ već ostvaruje 90% svih isporuka gasa u Grčku, i one idu kroz bugarski gasovod, dok Socar isporučuje manje količine gasa preko Turske. „Gasprom“ pretenduje samo na DEPA, jer zakonodavstvo EU zahteva razdvajanje isporučilaca i distributera gasa. Nedavno je koncern odustao od planova da gradi deo „Južnog toka“ kroz Grčku i Jadransko more do Italije, demonstrirajući tako nameru da poštuje zahteve EU ukoliko dobije pravo na ovu kupovinu. U slučaju neuspeha „Gasproma“ glavni pretendent će postati „Sintez“, ali nije isključeno da će i on delovati u interesu koncerna.
Po rečima šefa „Sinteza“ Andreja Koroljova, Grčka može postati gasni transportni centar Evrope. Za privatizaciju kompanije DEPA on kaže da je to mogućnost „izlaska na grčko tržište po ceni koja je u uslovima krize relativno niska“.
„Mi ćemo izgraditi [gasovodni] spoj sa susednim zemljama radi povećanja protoka“, kaže Koroljov, a citira ga FT. „Zajedno će ruske kompanije dominirati na grčkom tržištu“, izrazio je bojazan jedan analitičar iz Atine.
SAD i Evropska unija su protiv toga da Rusi kupe grčku gasnu kompaniju, jer se boje veće gasne zavisnosti od Rusije i podvlače da Grčka ne treba da bude „talac“ Rusije. Grčki funkcioneri, međutim, objašnjavaju da oni i nemaju mnogo izbora. „Pritiska nas ‘trojka’ [trojka zajmodavaca: Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija], koja zahteva da se na privatizaciji zaradi što je moguće više“, kaže jedan grčki funkcioner. Prema planu, Grčka od privatizacije za dve godine treba da dobije najmanje 15 milijardi evra. „Mi znamo da će se onaj ko kupi kompaniju DEPA pojaviti na tržištu EU i biće prinuđen da poštuje njeno zakonodavstvo“, ističe funkcioner iz agencije za privatizaciju.
Jekaterina Mereminska,
Original publikacije
Zabranjeni su kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije.
Izvor: Ruska reč, gazeta.ru, foto: Alamy / Legion Media
