Izvor: Glas javnosti, 13.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gasprom“ sa NIS -glavni gazda u jugoistočnoj Evropi
BEOGRAD - Kupovina Naftne industrije Srbije od strane „Gasprom njefta“, ćerke kompanije gasnog giganta „Gasproma“, i njegovi ambiciozni planovi ne bi odgovarali skoro nijednoj kompaniji u regionu. Ovakvo raspoloženje moglo bi da bude jedan od razloga što je od potpisivanja Sporazuma o saradnji u oblasti nafte i gasa 25. januara, kojim je predviđeno da NIS postane ruski i da se izgradi gasovod „Južni tok“ preko naše zemlje, do ratifikacije ovih dana, prošlo osam meseci, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << što se još ne nazire njegova realizacija.
Jedino slobodno tržište
Srbija je, naime, jedino preostalo regionalno tržište na kojem niko nije uspostavio lidersku poziciju, što bi sigurno uradio „Gasprom njeft“ povećanjem prerade u rafinerijama sa sadašnjih 3,3 miliona tona sirove nafte na više od sedam miliona tona. Tada bi se pojavio višak derivata u srpskim rafinerijama koji bi bio plasiran, gde drugde, nego u okolne zemlje, a samim tim bi bili ugroženi ostali. U regionu centralne i istočne Evrope najzastupljeniji su grčki „Helenik petroleum“, mađarski „Mol“, austrijski OMV, ruski „Lukoil“, poljski PKN „Orlen“.
U svojoj strategiji privatizacije, urađenoj za Vladu Srbije pre potpisivanja Sporazuma, Meril Linč i Rajfajzen investments naveli su da je „interesovanje za NIS veoma veliko, posebno kod OMV-a, „Mola“, „Helenika“, PKN-a, „Lukoila“, „Petrola“ i „Motor oil Helasa“.
ZAUZETE POZICIJE
Helenik ima četiri rafinerije u Aspropirgosu, Solunu, Elefsini i Skoplju koje snabdevaju grčko i makedonsko tržište, upravlja naftovodima Solun-Skoplje i Burgas-Aleksandropulos i prisutan je u Bugarskoj, Srbiji, Austriji, Kipru, Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori. Hrvatska INA je 25 odsto u vlasništvu mađarskog „Mola“, i ima dve rafinerije. „Mol“ ima tri rafinerije, a zajedno sa hrvatskom firmom INA vlasnik je „Energopetrola“ u Bosni i Hercegovini, kao i pumpi širom regiona. Austrijski OMV ima dve rafinerije i 2.538 pumpi u 13 država centralne i južne Evrope. Ova firma poseduje i 51 odsto rumunskog „Petroma“ i 40 odsto turskog „Petrol Ofisija“. „Lukoil“ ima rafinerije u Bugarskoj i Rumuniji i pumpe u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj...
NIS-U SAMO 60 ODSTO
O agresivnosti stranih kompanija govori podatak da NIS trenutno kontroliše samo 60 odsto tržišta goriva, dok je ostatak u rukama OMV, „Lukoila“, „Helenika“, „Mola“ i domaćih firmi. Strane firme su svoj deo kolača preuzele u poslednjih nekoliko godina. NIS inače ima 486 pumpi, „Lukoil“ 151, OMV 55, „Petrobart avija“ 50, a ukupno ih je oko 800.
- Svi investitori prepoznaju potencijal za rast u Srbiji i njenu važnost u regionu uzimajući u obzir geografski položaj. Izuzetno poboljšanje u makroekonomskom i investicionom okruženju i perspektive - prognozirani godišnji rast BDP od pet odsto, jedna od najvećih populacija u regionu i strateški značaj kao tranzitnog čvorišta - Koridor 10 koji povezuje severnu i južnu Evropu, reka Dunav, predlog za izgradnju naftovoda Konstanca-Trst, ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom..., čine je interesantnim tržištem. Mnoge kompanije agresivno razvijaju prodajnu mrežu u Srbiji, naročito duž autoputeva. Neksant je prognozirao godišnji rast od tri odsto za transportna goriva - navodi konzorcijum MLR.
Energetske kompanije u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE), kako navodi MLR, privlače naročitu pažnju investicione javnosti zahvaljujući rastu iznad proseka.
- OMV, „Mol“, PKN „Orlen“, „Lukoil“ i „Helenik“ su najveće i najaktivnije kompanije koje posluju u ovom regionu. PKN se uglavnom fokusira na severni deo CIE, OMV i „Mol“ su prisutni u većem delu zemalja, a „Helenik“ i „Lukoil“ na Balkanu. Akcenat regionalne industrije se pomerio na JI Evropu, u koju spadaju i zemlje Balkana, Turska i Grčka, jer ovaj region nudi mnogo veći potencijal za rast nego drugi delovi CIE - navodi se u strategiji MLR.
Tako je OMV u obrazloženju interesa za NIS, kako je naveo MLR, istakao da je JI Evropa ključna teritorija za njihov rast, kupovina bi ga ubrzala, a domaće rafinerije bi snabdevale celokupni region za OMV. „Mol“ je naveo da bi preuzimanje NIS omogućilo da kontroliše sve rafinerije u Hrvatskoj, Mađarskoj i Srbiji. Za „Helenik“ bi NIS bio prirodno proširenje pozicije u Makedoniji i Crnoj Gori, a „Lukoil“ u rafinerijama NIS vidi priliku da prerađuje rusku sirovu naftu i da snabdeva objekte „Beopetrola“. PKN „Orlen“ traži ulaz u JIE, pa bi mu NIS bio centar daljeg tržišnog razvoja u ovom delu sveta.
Među 20 najvećih
U konkurenciji je uzroke odlaganja celog posla našao i Dmitri Mališev, savetnik predsednika UO „Gasprom njefta“.
- Porast proizvodnje i prodaje NIS izaziva nemir velikih evropskih igrača. Oni posmatraju teritoriju bivše Jugoslavije samo kao potencijalno tržište za prodaju goriva, koje se proizvodi u njihovim rafinerijama i koje ne rade uvek punim kapacitetom. Zato su protiv toga da NIS postane novi veliki učesnik u evropskom sektoru nafte i gasa, sposoban da sačuva svoje tržište i da potisne s tradicionalnih tržišta druge firme. Prošle godine eksploatacija nafte „Gasprom njefta“ bila je više od 43 miliona tona, sopstvenim kapacitetima prerađeno je više od 26 miliona tona. To potvrđuje našu zainteresovanost za razvoj prerade i prodaju derivata - rekao je Mališev i dodao da ih resursi svrstavaju među 20 najvećih naftnih kompanija na svetu
Dobar tekst, mada je sve to poznato. Evo zašto će ministar Dinkić zaraditi masnu proviziju, kad ubrzouspe da rasturi sporazum sa Rusima. I Tadić, zato što se nije mešao u svoj posao i zaboravio na svoj potpis pored Putinovog i Medvedovljevog imena. Ali neka, zaslužili su! Jeste da ćemo se svi smrzavati bez gasa, ali će nam ministar i predsednik biti ušuškani u evre! E, da ima zemlja Srbija tužilaštvo, kao što ga nema, sem za sitne prestupnike i Vukčevića za generala Mladića i Gorana Hadžića. Ovako, ništa, trpećemo svi!
