Izvor: RTS, 29.Jan.2009, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Gasprom" ima novca za "Južni tok"
Prihodi "Gasproma" u prošloj godini dovoljni za izgradnju gasovoda "Južni tok". To bi Srbiji donelo dve milijarde evra direktnih investicija i sto hiljada novih radnih mesta. Istovremeno, Evropska komisija saopštava da neće kočiti investicije.
Prihodi "Gasproma" u 2008. godini će, prema preliminarnim procenama, premašiti 100 milijardi dolara, a neto profit 35 milijardi, što ukazuje da ruski koncern raspolaže solidnom finansijskom bazom za realizaciju gasovoda "Južni tok",objavila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je ruska novinska agencija RIA Novosti.
Izgradnja gasovoda "Južni tok" bi samo Srbiji mogla da donese 100.000 novih radnih mesta, navodi se u analizi RIA Novosti.
"Južni tok" će zemaljama južne i centralne Evrope omogućiti da podmire rastuće potrebe za gasom, ali im doneti i opipljivu ekonomsku korist, u vidu otvaranja neophodnih radnih mesta i finansijskog priliva od tranzita gasa, piše u tekstu ekonomskog analitičara Olega Mićajeva.
Mićajev precizira da će "Južni tok" Srbiji doneti dve milijarde evra direktnih stranih investicija, 200 miliona evra godišnje od takse za tranzit gasa i još 100 miliona evra za servisiranje i kontrolu kvaliteta deonica magistrale.
Kao i mnoge druge kompanije, i ruski "Gasprom" je osetio posledice svetske finansije krize koja je oborila tržišnu vrednost akcija koncerna.
Uprkos tome, "Gasprom" ima čvrste finansijske temelje - mogućnost da zarađuje u inostranstvu i dovoljno rezervi za nastavak grandioznih investicionih planova na povećanju proizvodnje, razvoju i proširenju infrastrukture.
Investicioni program "Gasproma" nikada nije bio vezan za cenu nafte od 100-150 dolara za barel, tako da je, i uz sadašnje relativno niske cene nafte, najveći deo investicionih projekata koncerna i dalje rentabilan.
Zamenik predsednika upravnog odbora "Gasproma" Aleksandar Medvedev je juče, u intervjuu televizijskoj stanici "Rusija danas", izjavio da koncern planira povećanje kapacitet gasovoda "Južni tok" za 16 milijardi kubnih metara, tako da bi ovom rutom moglo da se transportuje ukupno 48 milijardi kubika. Vrednost projekta mogla bi da dostigne 20 milijardi dolara.
Evropska komisija neće kočiti investicije
Evropska komisija neće kočiti investicije zemalja članica Evropske unije u ruski projekat izgradnje gasovoda "Južni tok", izjavio je portparol EK za energetiku Feran Taradeljas Espuni.
"Ukoliko neko želi da uloži sredstva u "Južni tok" biće to samostalna odluka i mi to nećemo sprečavati", izjavio je Espuni novinarima u Briselu, dodajući da Evropska komisija nije protiv ovog projekta, ali da ga ni ne podržava, prenela je ruska agenicja RIA Novosti.
Espuni je potvrdio da EK prioritet daje projektu izgradnje gasovoda "Severni tok" i posebno istakao da se pri njegovoj realizaciji moraju ispoštovati ekološki propisi.
Prema pisanju nekih evropskih glasila, nemačka kancelarka Angela Merkel je uputila predsedniku EK Žozeu Manuelu Barozu pismo u kome je navela da je neophodno da Unija podrži projekte izgradnje gasovoda "Nabuko", "Severni" i "Južni tok".
"Nabuko" je namenjen transportu gasa iz prikaspijskog basena i sa Bliskog istoka u zapadnu Evropu, dok su "Severni tok" i "Južni tok" namenjeni transportu ruskog gasa - prvi preko severne Evrope, a drugi preko južnog dela kontinenta, uključujući i Srbiju.
Ruski "Gasprom" i italijanski koncern ENI su u junu 2007. godine inicirali projekat "Južni tok" kako bi zadovoljili rastuću tražnju Evrope za prirodnim gasom i diversifikovali maršrute njegove isporuke.
"Gasprom" i ENI pokušavaju da tom projektu obezbede status transevropske transportne mreže (TEN-E).
Drugi rusko-evropski projekat gasovoda "Severni tok", koji će povezati rusku i nemačku obalu Baltičkog mora, dobio je od EU status TEN-E zahvaljujući čemu može da dobije finansijsku podršku EU.
