Izvor: Blic, 05.Apr.2011, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetnja kroz istoriju kraljevske porodice
BEOGRAD - Dvorski kompleks na Dedinju, dom prestolonaslednika Aleksandra II Karađoređevića i princeze Katarine, od ove subote do kraja oktobra će biti otvoren za posetice.
Zahvaljujući tome običan svet će imati priliku da vidi gde su, u periodu dok su komunisti bili na vlasti, dočekivani poslednji etiopski car Hajle Selasije, libijski vođa Moamer el Gadafi, španski kralj Huan Karlos i britanska kraljica Elizabeta, ali i da upoznaju mnoga vredna umetnička >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dela koja se nalaze u ovom velelepnom zdanju.
Dvorski kompleks se prostire na čak 134 hektara i najviše pažnje u njemu privlače Kraljevski dvor, Beli dvor i Dvorska kapela posvećena svetom Andreju Prvozvanom. Kraljevski dvor su projektovali ruske arhitekte Nikolaj Krasnov i Viktor Lukomski i dekorisali ga u rusko-vizantijskom stilu.
Građen je od 1924. do 1929. godine i sastoji se od desetak odvojenih prostorija, a na prvom spratu ovog objekta i danas žive prestolonaslednik Aleksandar II Karađoređević i princeza Katarina.
Prijave za obilazak
Dvorski kompleks će biti otvoren za javnost svake subote i nedelje u po dva termina sve do kraja oktobra. Za posetu je potrebno prethodno prijavljivanje, a sve informacije u Turističko-informativnom centru u Knez Mihailovoj i na telefon 328-18-59.
- U ulaznom holu nalaze se kopije fresaka iz manastira Dečani i Sopoćani. Iza je biblioteka koja broji oko 16.000 naslova i u kojoj je smešten globus iz 18. veka koji prikazuje sazvežđa i horoskopske znake, delo jednog od osnivača kartografije Vićenca Kornelijusa. Tu je i autoportret Ivana Meštrovića, kao i bista Petra Petrovića Njegoša. U plavom salonu, koji je ime dobio po tepihu, održavali su se prijemi, dok je iza njega Zlatni salon u kome su i danas neki od svadbenih poklona za venačanje kralja Aleksandra I - kaže Ana Radovanović, predstavnik za odnose sa javnošću Dvorskog kompleksa.
U prizemlju Kraljevskog dvora nalazi se još i trpezarija. Ona je podzemnim prolazom, dugim oko 90 metara, povezana sa kuhinjom koja je smeštena u zasebnu zgradu u okviru kompleksa pošto kralj Aleksandar nije voleo mirise kuhinje. U trpezariji se inače nalazi i jedan zajednički portret kralja Petra I i tada malog Aleksandra. Po mnogima, najlepše mesto u dvoru je kraljevski podrum, koji je rađen po uzoru na najstariji deo Kremlja i gde se nalaze privatne prostorije za razonodu.
Prokišnjava krov
- Mnogo stvari smo popravili kad smo se 2001. uselili ovde. Međutim, iako smo relativno skoro sredili krov, i danas se desi da prokišnjava pa moram da ustajem u tri ujutru i pobrinem se za to - otkrila je juče novinarima prinzeca Katarina.
- Jedna od prostorija je Soba šapata, koja je služila za tajne razgovore. Kad bi kralj okrenuo ključ u zidu čula bi se voda iz fontane i tako onemogućavala prisluškivanje. U suterenu je i nekadašnji podrum vina, a sada bilijarska sala, gde su na zidovima i tavanici oslikani motivi iz pesme „Ženidba cara Dušana". Ovde je i prva kućna privatna bioskopska sala na celom Balkanu. Pošto su u početku filmovi bili nemi, uvek je tokom projekcija tu bio i pijanista da dočara atmosferu. Salu je najviše koristio Tito, poznat kao veliki ljubitelj vesterna Džona Vejna - kaže Ana Radovanović.
U sklopu Kraljevskog dvora je i kapela posvećena svetom Andreju Prvozvanom, krsnoj slavi Karađorđevića. Tu se svojevremeno čuvala desna ruka svetog Jovana Krstitelja, koja je posle preneta na Cetinjski manastir. Inače, po nalogu Tita kapela je jedno vreme pretvorena u skladište, koje je bila van funkcije do 2001. godine. Beli dvor, koji je u južnom delu imanja, građen je za Aleksandrove sinove Petra, Tomislava i Andreja, ali pošto je kralj u međuvremenu ubijen, tamo je živeo i zgradu završio knez namesnik Pavle.
- U ovom objektu se nalazi i najvrednija slika u celom kompleksu, Rembrantovo delo "Portret starca". Takođe, u salonu dvora je Slobodan Milošević svojevremeno primio Ričarda Holbruka kad ga je Amerikanac 1999. godine obavestio da će Srbija biti bombardovana - podseća Radovanovićeva.
U sklopu kompleksa nalazi se još i Slamnata kuća koja je svojevremeno služila kao umetnički atelje kraljice Marije, kao i paviljon Belvedere gde je Meštrovićeva statua Istorija Hrvata i bazen, oštećen u NATO bombardovanju. Takođe, u ulaznom delu je i zgrada Žandarmerije, nekada Kraljevske garde, i objekat koji je trebalo da bude Titov savremeni rekreacioni centar, ali je ipak pretvoren u skladište.
Pogledaj vesti o: Moamer Gadafi
