Izvor: Kurir, 26.Mar.2011, 10:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUKOVNIK
Kako vreme samo leti. Pre dva dana "proslavili" smo dvanaest godina od blagosiljanja naše zemlje "tomahavcima" ozračenim uranijumom i letećim utvarama koje bacaju bombe na devojčice na noši, na civilne vozove i na izbegličke konvoje (sve tri kategorije se od tad u svetskoj politici popularno nazivaju "kolateralna šteta").
Ko se još toga danas seća (mi se ne računamo). Naravno, niko, pa su "zapadni saveznici" tu činjenicu lukavo iskoristili kako bi isto sranje, samo u drugom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pakovanju, pod nazivom "Odisejeva zora", priredili Libiji i njenom diktatoru Moameru Gadafiju. I ovo je poslednji put da o njemu pišem, obećavam.
Šta se promenilo od "Milosrdnog anđela"? U slučaju Libije postoji Rezolucija Saveta bezbednosti UN koja ovlašćuje zemlje UN da sprovedu "zonu zabranjenog leta" (ako vam ovo zvuči poznato, nemojte da se čudite, i treba) iznad Libije, u kojoj se sprema pokolj pobunjenog civilnog stanovništva na samom istoku zemlje (videti strip "Asteriks" i videti izveštaje CNN s Kosova, 1999), željnog slobode i demokratije.
Nije se mastilo na Rezoluciji ni osušilo, a već smo imali prilike da vidimo šta ona zapravo znači: kako bi bilo kakvi letovi (osim savezničkih) bili obustavljeni na teritoriji Libije, potrebno je rasturiti na zemlji sve što bi moglo da poleti, a kako bi saveznički letovi mogli neometano da se obavljaju, potrebno je rasturiti na zemlji sve što bi na njih moglo da pripuca.
S obzirom na to da je Gadafi vojna postrojenja gradio u stambenim gradovima, neophodno je u politički rečnik ponovo ubaciti izraz "kolateralna šteta", ovog puta u obliku izraza "civilne žrtve", uz obavezne izraze žaljenja ako do njih dođe u mukotrpnoj borbi Zapada za širenje demokratije u zemljama bogatim naftom, gasom i heroinom. U prevodu s jezika zapadnih diplomatija: "Iju, šta to cvili? Ijao, pa to su naša jaja."
Šta ostaje našem pukovniku, kome je naš drug Tito izgradio pola vojnih objekata i stambenih kvartova oko njih? Usamljeni "punto" koji mili po kišom okupanoj ulici Kneza Miloša, sa dve zelene zastavice na haubi, trubeći u sirenu žalosti, i pokoji automobil koji mu odtrubljuje, više iz fazona "Pizda vam materina, Ameri", a mnogo manje iz fazona "Pukovniče Gadafi, ljubičice bela".
Josip Broz Tito ostaje jedan od retkih svetskih diktatora koji nisu iskoristili godine vladanja da bi nagomilavali bogatstvo sebi i svom potomstvu, pa je stoga i dalje najpopularniji političar na prostorima bivše SFRJ. Gadafijevi sinovi su se nafatirali lovom, deonicama Juventusa, "Fijata" i ko zna čega sve ne, bombardovanje Lokerbija putničkim avionom Englezi i Ameri, izgleda, ipak nisu zaboravili, a kupovina francuskog oružja od istih ovih Francuza što ga sad sravnjuju sa zemljom izgleda kao neki davni san, bez obzira na to što je snivan pre svega nekoliko godina.
Čovek je očigledno lud ko struja, ali to smo mi znali još kad je sa sobom u prijateljsku posetu nesvrstanoj SFRJ donosio šator, kamile i telohraniteljke. Svi iščekujemo njegove kečeve iz pukovničkih rukava, a oni se zasad svode na srpske hakere koji obaraju sajtove libijskih "otporaša", otvaranje libijskih granica za sve gladne Afrikance, da se zalete u Sredozemlje i zaplivaju ka Italiji i Grčkoj i... to je otprilike to.
Najeb'o je. Pardon, gotov je! Zato i ne čudi zvanična izjava našeg Sunđera Boba (data pet dana od početka "Odisejeve zore", znači negde u "Odisejevo vreme za dremku posle ručka", u kojoj stoji kako se za situacijom u Libiji kod nas masovno plače.
Žao nam je, pukovniče, zaista.
Pogledaj vesti o: Gadafi, Moamer Gadafi
