Izvor: Kurir, 25.Feb.2011, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOMPLETNA BIOGRAFIJA GADAFIJEVE VLADAVINE
BEOGRAD - Godine 1969, 1. septembra, Moamer el Gadafi došao je na vlast u Libiji kao predvodnik puča protiv kralja. Gadafi, koji je rođen 7. juna 1942. blizu mesta Sirta u beduinskom plemenu Gadafa (otud njegovo prezime), kao osamnaestogodišnjak je izbačen iz pripremne škole za religijsko obrazovanje.
BEOGRAD - Godine 1969, 1. septembra, Moamer el Gadafi došao je na vlast u Libiji kao predvodnik puča protiv kralja.
Gadafi, koji je rođen 7. juna >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 1942. blizu mesta Sirta u beduinskom plemenu Gadafa (otud njegovo prezime), kao osamnaestogodišnjak je izbačen iz pripremne škole za religijsko obrazovanje.
U Tripoliju je kao odličan student završio pravo, a zatim vojnu akademiju u Bengaziju. Pukovnik je vojno školovanje nastavio u Velikoj Britaniji, a kraće vreme se za pilota osposobljavao u Mostaru, u SFRJ.
Sledi Tanjugova hronologija najznačajnijih trenutaka Gadafijeve vladavine (koja traje već 42 godine i pet meseci):
1. septembra 1969 - Momamer al Gadafi, tada 27-godišnjak, na čelu pobunjeničkog "Saveza slobodnih oficira" oborio kralja Idrisa, koji je proteran u Egipat. Gadafi je poručio: "Narode Libije, tvoje su oružane snage izvršile zbacivanje reakcionarnog i korumpiranog režima, čiji nas je smrad sve gušio. Od danas i ubuduće, Libija je slobodna samoupravna republika!" Službeni naziv zemlje postao je: Velika Socijalistička Narodna Libijska Arapska Džamahirija.
1970 - Gadafi je nakon smrti predsednika Egipta Abdela Nasera pokušao da preuzme ulogu ideološkog vođe arapskog sveta i - nije uspeo. Potpisao je sporazum sa predsednikom Tunisa Habibom Burgibom o spajanju dve zemlje, koji ne samo da nikad nije realizovan, već je ubrzo došlo i do neprijateljstava između dve zemlje.
- Gadafi je rekao da revoluciju želi da održi živom tokom jedne generacije, a da će potom pustiti narod da odluči o tome kakav oblik vlasti želi. "U našoj kulturi, jedna generacija je 33 godine."
5. septembra 1972 - Palestinski teroristi ubili su u Minhenu 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara, koje su prethodno oteli. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac. Mediji u svetu optuživali su Gadafijev režim da je glavni finansijer pokreta "Crni septembar" koji je izvršio taj masakr, pa je došlo do zahlađenja odnosa Zapada i Libije.
1973 - Počeli dugogodišnji sukobi Libije i Čada, koji su trajali sve do sredine 1994. godine.
1976 - Gadafi objavio svoju političku filozofiju u tzv. zelenoj knjizi. To je, zapravo, zamena za ustav koji Libija nema, kao što nema ni političke partije ni parlament.
Marta 1982 - SAD objavile zabranu uvoza libijske nafte i izvoz američke tehnologije za industriju nafte Tripoliju, zbog Gadafijeve podrške Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji, ali Evropa nije podržala odluku Amerike.
1984 - U Londonu, žena-policajac ubijena izvan libijske ambasade dok je dežurala nad anti-Gadafijevskim demonstracijama. Istraga je utvrdila da je ubijena pucnjem iz mitraljeza iz zgrade ambasade, ali su se libijske diplomate pozvale na diplomatski imunitet i bile proterane. Incident je doveo do prekidanja diplomatskih odnosa između Libije i Britanije, odakle su stizale i optužbe da Gadafi podržava Irsku republikansku armiju. SAD na čelu sa Reganom pokušale da zbace Gadafija.
Januar - mart 1986 - SAD napale libijske patrolne čamce tokom sukoba zbog pristupa zalivu Sidra, za koji je Libija tvrdila da pripada njenim teritorijalnim vodama.
5. aprila 1986 - U eksploziji u diskoteci u Zapadnom Berlinu poginulo 60 ljudi. Diskoteku su često posećivali američki vojnici. Libija optužena da je organizator tog terorističkog napada.
15. aprila 1986 - Američki predsednik Ronald Regan naredio velike vazdušne napade na Tripoli i Bengazi, nazvane Operacija Kanjon El Dorado, a među 44 žrtve napada iz odmazde bila je i usvojena ćerka libijskog vođe.
1988 - Gadafi buldožerom sravnio kapiju zatvora u Tripoliju i pustio 400 zatvorenika, a potom uništio i crne liste osumnjičenih disidenata.
- Za podmetanje bombe u avion "Pan Ama" kada je u eksploziji iznad škotskog grada Lokerbija poginulo 270 ljudi, većinom Amerikanaca, optužena dvojica Libanaca. Gadafi odbio da potpiše njihovo izručenje SAD ili Velikoj Britaniji, posle čega su Libiji uvedene višegodišnje ekonomske i političke sankcije. Jedini osuđeni za to terorističko delo, Abdel Baset al-Megrahi, koji je kažnjen doživotnim zatvorom, posle odsluženih osam godina u zatvoru u Škotskoj je avgusta 2009. zbog pogoršanog zdravstvenog stanja pušten na slobodu.
1989 - Gadafi na samit nesvrstanih u Beograd stigao s krdom kamila, koje služe i da pukovnik ima pri ruci sveže kamilje mleko. Tako je decenijama putovao u ostale zemlje sveta.
Oktobar 1993 - Neuspešan pokušaj delova armije da ubije Gadafija.
1996 - Neuspeo atentat na Gadafija - dok je izlazio iz automobila, ručnom bombom ga gađao Abdulah Radvan. Libija zaoštrila odnose sa Velikom Britanijom, optužujući je da stoji iza atentata.
1996 - Zatvorski neredi u Bengaziju, nakon što su libijske snage u Tripoliju ubile 1.200, uglavnom političkih zatvorenika, što je pojačalo netrpeljivost u Bengaziju i okolini prema vlastima. Te porodice zastupao je poznati opozicionar, advokat Tarbel, čije oslobađanje su 15 godina kasnije - u zimu 2011, kada su počeli poslednji nemiri - uspele da isposluju mase demonstranata.
1997 - Predsednik Južne Afrike Nelson Mendela posetio Gadafija pozivajući ga na kompromis koji je uključivao predavanje dvojice optuženih terorista Holandiji.
1999 - Posle posete generalnog sekretara UN Kofija Anana Tripoliju, suspendovane sankcije UN, ali su američke sankcije Libiji ostale na snazi još nekoliko godina.
Jul 1999 - Pobuna protiv Gadafija izbila na jednoj fudbalskoj utakmici.
1. mart 2000 - Gadafi praktično raspustio centralnu vladu, veći broj ministarskih funkcija prebacio na provincijske organe, a njegove pristalice to ocenile kao "novi korak u narodnoj revoluciji".
Decembar 2003 - Nakon zbacivanja Sadama Huseina sa vlasti u Iraku, Gadafi objavio da je njegova zemlja imala aktivan program oružja za masovno uništenje, ali da je rešio da dozvoli međunarodnim inspektorima da dođu u njegovu zemlju da bi ga nadgledali i uništili.
Mart 2004 - Britanski premijer Toni Bler postao prvi zapadni lider koji je posetio Libiju i javno se sreo sa Gadafijem. Bler izrazio nadu da će Libija biti snažan saveznik u ratu protiv terorizma.
Maj 2006 - SAD ponovo uspostavile diplomatske odnose sa Libijom, nakon objavljivanja programa Tripolija za masovno uništenje hemijskog oružja, pa je Libija uklonjena sa liste nacija koje podržavaju terorizam.
Avgust 2008 - U Bengaziju sklopljen sporazum kojim se između Libije i Italije uređuje nasleđeni spor iz vremena italijanske kolonizacije od 1912. do 1943. odnosno 1950. godine. Italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio da će Rim isplatiti Tripoliju pet milijardi dolara u narednih 25 godina na ime štete nanete tokom kolonijalnog perioda.
30. mart 2009 - Na samitu Arapske lige u Kataru, Gadafi izvređao saudijskog kralja Abdulaha i sebe proglasio "kraljem svih kraljeva", ali je nakon toga Abdulaha pozvao u Tripoli.
Septembar 2009 - Gadafi se u Njujorku sastao sa porodicama žrtava terorističkog napada na avion nad Škotskom 1988. godine i izrazio im saučešće.
15. februara 2011- Demonstranti u Bengaziju u koloni krenuli ka vladinim zgradama, bacajući kamenje i molotovljeve koktele i palili vozila. Očevici su naveli da su protesti počeli kada je uhapšen advokat Tarbel, istaknuti kritičar vlasti. On je kasnije pušten iz zatvora, ali protesti, u kojima je, kako su naveli očevici, učestvovalo i do 2.000 ljudi, nastavljeni su.
17. februara - Pukovnik Gadafi se u automobilu bez krova provozao u koloni vozila ulicama Tripolija. Na snimku koji je emitovala libijska televizija, kolonu automobila su pratile razdragane pristalice.
20. februara - Protesti se proširili iz istočne Libije na Tripoli. Počela evakuacija stranaca.
Do sada, najmanje 640 ljudi izgubilo je život u protestima protiv režima Moamera Gadafija, saopštila Međunarodna federacija za ljudska prava. Ruska novinska agencija RIA Novosti navela je da je broj poginulih premašio 500, a da broj ranjenih dostiže 4.000.
Pogledaj vesti o: Gadafi
