Izvor: Glas javnosti, 30.Mar.2011, 07:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gadafi - narcis, šoumen ili psihopata
VAŠINGTON - Kraj krize u Libiji verovatno će u velikoj meri zavisiti od instinkta pukovnika Muamera Gadafija, i bilo kakvo pronicanje u te instinkte bilo bi od velikog značaja za političare, piše Njujork tajms.
"On (Gadafi) je zaslepljena narcisoidna ličnost koja će se boriti do poslednjeg daha. Ili je impulsivni šoumen koji će odleteti prvim avionom kada bude sateran u ćošak. Ili je možda psihopata, proračunati strateg, lud poput pustinjske lisice", >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << navodi list.
Novinari svoje utiske o Gadafiju formiraju na osnovu anegdota, ili ranijeg ponašanja, drugi analiziraju njegove nedavne tirade o Al Kaidi i predsedniku SAD Baraku Obami. List napominje da je barem jedna grupa pokušala da načini profil najpoznatijeg libijskog pukovnika zasnovan na naučnim metodama, i da će, najverovatnije, njeni zaključci imati uticaja na američku politiku.
Decenijama su analitičari Centralne obaveštajne službe (CIA) i američkog ministarstva odbrane davali psihološke procene neprijateljskih lidera, poput Gadafija, Kim Džong-ila i Uga Čavesa, ali i saveznika, potencijalnih naslednika i drugih istaknutih zvaničnika. Na njihove ocene oslanjaju se diplomate, vojni stratezi i predsednici.
Politički profil je možda najznačajniji u slučajevima kada imate lidera koji dominira društvom i može da deluje praktično bez ograničenja, kaže Džerold Prost, psihijatar koji vodi program političke psihologije na Univerzitetu Džordžtaun, a osnovao je ogranak CIA koji se bavi analizom ponašanja.
Zvanični dosijei pojedinih lidera su poverljivi, ali metodi profilisanja su dobro poznati. Civilni psiholozi su razvili mnoge tehnike, oslanjajući se uglavnom na javne informacije o nekom lideru: govori, saopštenja, biografski podaci, ponašanje koje se može primetiti.
Metod koji je najpre korišćen modeliran je na osnovu studija slučaja, psihobiografija koje terapeuti stvore kada sastavljaju dijagnozu. Prvi put je primenjeno ranih 40-ih godina na nemačkom lideru Adolfu Hitleru. Analitičari i dalje koriste taj pristup, ali sada zasnovan na čvršćim biografskim podacima. U profile koji je uradio za magazin Forin polisi , Džerald Post zaključuje da je Gadafi, iako uglavnom racionalan, sklon samoobmanama kada je pod pritiskom, a sada je pod najvećim stresom od kako je došao na vlast u Libiji.
U suštini, Gadafi sebe vidi kao autsajdera koji na kraju pobeđuje, muslimanskog ratnika koji se bori iako mu niko ne daje šanse, zbog čega je zaista spreman da ide do kraja, smatra Post. Procene, međutim, nekada mogu navesti na pogrešne zaključke, kao kada je irački lider Sadam Husein početkom 90-ih profilisan kao pragmatičar koji će popustiti pod pritiskom.
Stručnjaci su tokom godina naučili da se ograde u svojim procenama, zamenjujući istorije slučaja sa tehnikama analize sadržaja, koje traže pravilnosti u izjavama i tekstovima lidera. Na primer, učestalost korišćenja nekih kategorija reči (ja, moje) u intervjuima i govorima.
Tehnika profesora Dejvida Vintera sa Univerziteta Mičigen, oslanja se na slične izvore da bi procenila motive lidera, posebno njihovu potrebu za moći, uspehom i društvom. Vinter koji je radio profile i američkih predsednika Ričarda Niksona i Bila Klintona, ističe da se ne može sa sigurnošću predvideti nečije ponašanje.
Pogledaj vesti o: Gadafi, Moamer Gadafi, Vašington
