Izvor: N1 televizija, 29.Avg.2017, 18:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gojgić: Svi znaju za zločine OVK, ali nekad to nije dovoljno

Novinarka Radio-televizije Vojvodine Ljubica Gojgić ocenila je u Danu uživo TV N1 da će od političke procene zavisiti koja će se imena naći na prvim optužnicima Specijalnog suda za zločine OVK.

Od početka jula, kada je usvojen Pravilnik o postupku i dokazima, Specijalni sud za ratne zločine OVK spreman je za rad. Taj sud, osnovan u kosovskoj skupštini, sudiće samo za zločine Oslobodilačke vojske Kosova u periodu od 1998. do 2000. godine.

Ljubica Gojgić >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << podsetila je da je predsednica tog suda Ekaterina Trendafilova izjavila da je sve spremno za početak njegovog rada, nije bilo nagoveštaja niti najava kada bi mogle da budu podignute prve optužnice. Taj trenutak i imena potencijalnih optuženih, kako kaže, ostaju u domenu spekulacija.

Ko će se ne kraju naći na prvim optužnicama, prema mišljenju Ljubice Gojgić, zavisiće od političke procene. Ukoliko Specijalni sud bude kontaminiran politikom koliko je bio i Haški tribunal, onda će on imati velike probleme, smatra Gojgić.

Podseća i da se priča o suđenju za zločine koje je počinila OVK vrti već 10-15 godina, kao i da prema izjavama novinara, specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, specijalnog istražitelja Klinta Vilijamsona, pa i predstavnika UNMIK-a i Euleksa, postoje ozbiljne optužbe na račun lidera OVK.

“Znaju da je bilo kidnapovanja posle povlačenja srpske vojse i policije, da je bilo odvođenja ljudi na sever Albanije i da je bilo zločina, vađenja organa”, ističe Gojgić.

Dik Marti nije birao reči kada je govorio o Tačiju

Podseća i da je ime aktuelnog predsednika Kosova Hašima Tačija bilo prvo koje se pojavilo u vezi sa potencijalnim optužnicama, i to ne kao medijska spekulacija, već upravo u izveštaju Dika Martija koji, kako kaže, nije birao reči kada je govorio o bivšem komandantu OVK.

Marti je, kako kaže, Tačija u izveštaju nazvao bosom mafije koja se bavi švercom droge, oružja i trgovinom ljudskih organa, pisao je da EU to zna, da UNMIK to zna, da obaveštajci NATO i bar tri obaveštajne službe EU imaju iste podatke kako funkcioniše ta mafijaška struktura koja se izrodila iz onoga što je nekada bila OVK.

Ljubica Gojgić kaže i da je pre nekoliko godina bila učesnik jednog neformalnog sastanka novinara sa Klintom Vilijamsonom, koji je tada tek počinjao da radi kao budući tužilac, i da je na pitanje kakvu saradnju ima sa tadašnjim premijerom Kosova Hašimom Tačijem, rekao da Tužilaštvo nema kontakt sa njim jer je Tači u statusu osumnjičenog.

Ona podseća i da se Tačiju nije sudilo u Haškom tribunalu za razliku od Ramuša Haradinaja koji je u dva procesa oslobođen usled nedostatka dokaza i uz pritužbe Tužilaštva da je bilo nemoguće raditi na Kosovu.

“I Klint Vilijamson je rekao da će to biti veliki problem. Jako je teško pristupiti svedocima zbog bezbednosti i straha. Oni bi morali da govore o predsedniku Kosova, što nije prijatno”, ističe Gojgić.

OVK bila gerila, teško dokazti komandnu odgovornost

Sagovornica N1 ukazuje i na to da nije lako dokazati komandnu odgovornost lidera OVK, jer je reč o gerili koja nije imala načelnika generalštaba, tako da se osumnjičeni moraju dovoditi direktno u vezu sa zličinima.

“Klint Vilijamson je sam na to upozoravao. Sve ono što je tužilaštvo saznalo, korespondira sa izveštajem Dika Martija. Dogodilo se posle 1999. organizovano etničko čiščenje Srba južno od Ibra, bilo je desetak slučajeva trgovine organima. Rekao je da je teško naći dokaze. Nešto što svi znamo nije dovoljno za optužnicu i presudu pred ozbiljnim većem”, konstatuje Gojgić.

Iako zločini nikada ne zastarevaju, dugačak period koji je bio potreban za konstituisanje Specijalnog suda za OVK i činjenica da se o zločinima i trgovini orgnnima na Kosovu govori još od 1999. godine, prema njenim rečima, kod čoveka stvaraju bojazan da se kupuje vreme i da očekivanja da je pravda spora, ali dostižna, neće biti ispunjena.

Ocenila je i da kada politički lideri u Prištini ne žele da sprovode dogovore iz Brisela, međunarodnoj zajednici šalju signale da na Kosovu može biti još manje bezbedno.

Iako će se Tači u četvrtak u Briselu sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pitanje je šta on može da obeća, a još veće pitanje je šta od obećanog može da sprovede, kaže Gojgić.

“Od 15 tačaka Briselskog sporazuma, šest se odnosilo na Zajednicu sprskih opština. To je daleko od formiranja, a za Srbe je jako važno, a zato što je jakko važno, zato je i nema. To je najbolniji deo Briselskog sporazuma koji na Kosovu ne žele da se pretvori u stvarnost”, smatra Ljubica Gojgić.

Nastavak na N1 televizija...