Izvor: Politika, 25.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kućno i virtuelno nasilje
Postoji prost mehanizam po kojem neki ljudi,ma kojim povodom, spuštaju problem koji ne mogu da reše na niži nivo. Tako dobijaju dva problema: izvorni i „pomoćni”
Odgovor novinarke Marijane Stevanović na „tvit” koji joj je tokom izborne noći Biljana Srbljanović volens-nolens uputila, a po kojem je „izveštačica Pinka iz Kraljeva imala (...) dugogodišnji problem sa paradontozom”, samo je povod ovog teksta. Njegov glavni predmet nije ni analiza dotičnog posta; >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na kraju krajeva, obavila ju je u svojoj reakciji na „Fejsbuku”„Pinkova” saradnica sama, i to na način kojem se ne bi imalo mnogo šta dodati. Tema ovog teksta sadržana je u rečenici kojom Stevanovićeva objašnjava da, iako je to nekome drugačije izgledalo, ona nema nikakav problem s paradontozom:„Ali imam ožiljak iznad usne, već deset godina, otkad sam od tadašnjeg muža dobila batine, kao što ih svaka treća žena u Srbiji (...) dobija svaki dan. Naravno da sam nasilnika napustila, naravno da nije osuđen.”
Ne zalazeći u konkretan slučaj, u koji, na kraju krajeva, moja neznatnost nije ni upućena, moramda se zadržimna tonu kojim potpisnicareakcije obelodanjuje svoje priznanje. Po njemu je porodično nasilje nešto što se u Srbiji podrazumeva, kao što je to slučaj i s izostankom sankcija za one koji ga sprovode. Podaci govore da za takav ton, nažalost, i te kako ima osnova. Trend porasta rečene vrste nasilja obelodanila je pre nešto više od dve godine „na javnom slušanju” u Skupštini RS tadašnja državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević.Po istom izvoru, od 2005. do 2009. broj žrtava kućnog maltretmana je u Srbiji uvećan za11 puta. Prema istraživanju Marije Babović, Katarine Ginić i Olivere Vuković „Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama u centralnoj Srbiji”,u našoj državi je 54 odsto njih bilo izloženo nekoj vrsti problema o kojem pričamo. Nije baš utešno ni to što su, po najnovijim podacima Agencije EU za osnovna ljudska prava (FRA –Fundamental Rights Agency), okolnosti u tom sektoru daleko od savršenih i unutar Evropske unije. Otprilike trećina žena je u ovom području doživela nasilje, koje se kreće između 22 odsto u Španiji, Malti i na Kipru, i 52 procenta u Danskoj. (Ne treba sumnjati da ovakve nevolje prijavljuje i srazmerno znatno manje žena na kulturno manje razvijenom jugu nego na svesolidnom severu Evrope.)
Verovatno se porast kućnog nasilja može tumačiti naraslomekonomskom krizom. Postoji prost mehanizam po kojem neki ljudi,ma kojim povodom,spuštaju problem koji ne mogu da reše na niži nivo. Tako dobijaju dva problema: izvorni i „pomoćni”. Ako je prvi nedostatak ekonomskih sredstava,i akter ne može da ga reši, takav čovek ga često „pomoćno” transferuje na bliže i slabije. Da li je on, naprimer,kućnim nokautom nejači izašao iz svoje glavne nedaće? Nije, ali je napravio novu i smanjio onu osnovnu utolikošto za nju, upravo zbog nove, više nema toliko vremena. Uz takav sindrom ide praktično shvatanje ukućana svojim vlasništvom, kaošto je mali kućni nasilnik u praksi svojina političara, koji su mu stvorili glavni problem,ali im on ne može ništa. Primenom dotičnog mehanizma on samo nesvesno pokazuje koliko se divi političarima, sorti koja redovno „rešava” glavni problem stvaranjem novih, zašta ima toliko primera, dana njih ne vredi trošiti skučen prostor.
Španija spada u zemlje EU gde je prijavljeno kućno nasilje po istraživanju FRA najmanje. Nije zgoreg napomenuti da u lokalni paradoksspada činjenica da je u toj državi svaka trećažrtva kućnog nasilja muškoga pola. Ipak, po nekim aspektima svakidašnjice reklo bi se da kod nas ima mnogo manje problema kojim se ovaj tekst bavi nego uŠpaniji, počev od togašto je za razliku od srpskih televizijskih kanala, TV Espanja, uključujući i dnevnike, puna priloga koji opominju na kućno nasilje. U našem kontekstu, samo njegovo pominjanje u odgovoru Marijane Stevanović predstavlja smeo i društveno koristančin. Lokalni paradoks je pak u Srbiji u tomešto se fizičkom izgledužena,na koji je moglo uticati kućno nasilje,podsmevaju i nekežene koje se inače predstavljaju kao najosvešćeniji sloj društva.
Igor Marojević
objavljeno: 25.03.2014.
Pogledaj vesti o: Facebook
