Izvor: BKTV News, 10.Maj.2013, 18:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko nas sve prisluškuje: „Šesto čulo“ države
Vreme u kome živimo obeležava trijumf tehnologije i pad privatnosti i ličnih sloboda. Vreme „hladnog rata“ sa aspekta kontrle ljudi, njihove privatnosti, ideja ili javnog delovanja deluje kao „romantizam“. Poslednje dve decenije u svetu, pa tako i u Srbiji je „orvelovsko doba“ masovne kontrole ljudi, prisluškivanja svih komunikacija u „interesu“ države, vlasti, partija, vođa, kompanija. Svuda oko nas su kamere, prisluškuju se telefoni, elektonska pošta, kontroliše se globalna >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << mreža „Fejsbuk“, „Tviter“… Sve je to delo „Velikog brata“ koji sakuplja sve o nama da bi nas držao pod kontrolom da ne iskočimo „iz koloseka“ javnog mišljenja. Pod kontrolom tajnih službi su građani, domaće i strane kompanije, ali i državne institucije.
Upravo zbog toga je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja rekao „da službe državne bezbednosti nisu jedine koje se bave prisluškivanjem i praćenjem elektronske komunikacije, kao i da je broj ljudi koji ima pristup takvim informacijama mnogo veći nego što se može i pretpostaviti. Pored državnih, u Srbiji postoji i privatni sektor bezbednosti“. Dakle, treba postaviti pitanje na koji način radi „privatni sektor bezbednosti“ i čime se bavi? Neki podaci govre da se u Srbiji svakodnevno prisluškuje ili kontroliše protok informacija blizu 400.000 ljudi, od čega svega oko 15.000 zakonski.
Na kraju 2012. godine broj ljudi „na obradi“ MUP daleko je veći što pokazuje informacija poverenika za zaštitu podataka Rodoljuba Šabića: „Samo kod jednog telefonskog operatera za godinu dana evidentirano je više od 270.000 uzimanja listinga. Kada se ovo pomnoži sa brojem operatera, proizlazi da se uvid ostvaruje u milion listinga. Na šesnaest kontrolisanih objekata Republičkog hidro-meteorološkoh zavoda pronađeno je više od 430 antenskih uređaja i druga komunikaciona oprema nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla.
Ko su glavne mete prisluškivanja u Srbiji? Pre svega to su političari, advokati, direktori kompanija, kriminalci sa dosijeima, novinari, navijačke grupe, pripadnici desničarskih organizacija… Taj spisak je različit za zainteresovane strane. Masovna je kontrola elektronske pošte, fiksnih i mobilnih u najačim državnim i privatnim kompanijama kako bi se održao „poredak” i sprečilo bilo kakvo veće iskakanje na štetu menadžmenta, uprave ili uticaja države. Mafija ima svoj sistem prisluškivanja i često je uvezana sa strukturama „tehničke pismenosti” iz državnih organa koji „odrade“ za njih posao. Često se poklope metode informatičke kontole mafije i tajnih službi i državnih kompanija. Državni organi kažu da prisluškuju oko 1500 lica u Srbiji, ali taj broj je sigurno mnogo veći. Rankovićeva UDBA je danas smešna „u kontorli ljudi, odnosno prisluškivanju u odnosu na moć domaćih službi BIA ili VBA. Da ne govorimo o jakim mrežama kontrole stranih službi građana Srbije.
Postavlja se pitanje kako se legalno prisluškuje? Državna agencija dostavlja sudski nalog operateru da joj se omogući fizički pristup njegovim prostorijama kako bi mogla da instalira odgovarajući softver. Softver reaguje na osnovu pozvanog broja ili ključne reči, na osnovu čega se obavljaju monitoring i zapisivanje na računaru. Taj računar nije dostupan zaposlenima kod operatera. Bezbednosne službe negde u mreži mogu da urade takozvanu eksternu konekciju i da na osnovu svojih programa kontrolišu komunikaciju. Sve ovo navedeno je samo forma koja se često zloupotrebljava, jer vlast i interesne grupe žele mnogo više u kontroli ljudi. Zato u SAD još uvek važi “Patriotski zakon” donet 2001. godine posle 11. septembra sa ciljem većeg ovlašćenja i upliva tajnih službi u privatnost građana SAD.
Tomislav Kresović
Tweet
Pogledaj vesti o: Facebook, Veliki Brat
