Izvor: SrbijaDanas.com, 16.Apr.2021, 11:17

BEOGRAD RAZOREN OD SAVEZNIKA PRE 77 GODINA: Najteže bombardovanje koje je pretrpela naša prestonica (FOTO)

Na današnji dan, pre 77 godina, 16. i 17. aprila dogodilo se savezničko bombardovanje Beograda u kome je poginulo i povređeno više hiljada civila, a pričinjena je velika materijalna štet.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić na svojoj Fejsbuk stranici objavio je da je Beograd bombardovan tri puta u aprilu, a dva puta u maju 1944. godine.

– Najteže bombardovanje dogodilo se 16/17. aprila >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << 1944. godine na pravoslavni Uskrs. Beograd je bombardovalo oko 600 savezničkih bombardera, za trećinu više nego u aprilu 1941. godine. Nacisti nisu imali protivvazdušnu odbranu za razliku od aprila 1941. godine kada je Beograd branio Šesti lovački puk avijacije Kraljevine Jugoslavije koji je oborio između 30 i 40 nemačkih aviona. Prema nemačkim izvorima u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine poginulo je oko 1.600 civila, 343 nemačka i 96 italijanskih vojnika. Jugoslovenska Vlada u izbeglištvu koja se nalazila u Londonu tvrdila je da je u Beogradu bilo oko 3.000 civilnih žrtava, a u Zemunu oko 1.200. Na grobljima je zvanično sahranjeno oko 750 lica, mada nisu svi poginuli sahranjeni na groblju. Ambasada SAD u Beogradu, posle Drugog svetskog rata, procenila je broj poginulih na 2.271 lice – navodi se u objavi.

На данашњи дан, пре 77 година, 16-17. априла догодило се савезничко бомбардовање Београда у коме је погинуло и повређено...

Posted by Горан Весић on Петак, 16. април 2021.

Kako je naveo Vesić, saveznici su zvanično objavili da su njihovi ciljevi bombardovanja bili železnički koloseci Beograd - Sava, Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogožarski i Ikarus, Danubijus, Zmaj, Teleoptik, zemunska železnička stanica, aerodrom, brodogradilište i rafinerija na Čukarici. Oštećeni su mostovi na Savi i Dunavu. Pogođeno je tadašnje porodilište u Krunskoj ulici (danas Zavod za zaštitu zdravlja studenata). Razaranja su bila najveća u oblasti Bajlonove pijace gde je poginulo 200 ljudi od zalutale bombe. Pogođena je Palata Albanija (sklonište u kome su svi izginuli), Terazije, Tehnički i Pravni fakultet, više bolnica, humanitarnih institucija i crkava.

– Saveznici su posle rata tvrdili da su za bombardovanje dobili saglasnost Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske kao i Jugoslovenske vlade u izbeglištvu koja se nalazila u Londonu. Postoje dokazi da je bombardovanje nemačkih ciljeva u Beogradu tražila komanda vojske Draže Mihajlovića još 1942. i 1943. godine. Naravno, niko od njih nije tražio da se bombarduju civilni ciljevi već samo položaji nacista. Beograd nikada neće zaboraviti ovo bombardovanje i nevine žrtve, naše sugrađanke i sugrađane – navodi se u objavi Gorana Vesića.

Nastavak na SrbijaDanas.com...

RTS: Godišnjica savezničkog bombardovanja Beograda