Izvor: Blic, 25.Jun.2013, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve mučenja bez zaštite države
Borba protiv mučenja, svirepog, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja je osnovno pravo koje Evropska unija štiti i promoviše. Na putu ka Evropskoj uniji, Bosna i Hercegovina mora da obezbedi adekvatan sistem zaštite žrtava nasilja, ali i pravo na nadoknadu za žrtve.
U okviru strukturalnog dijaloga EU i BiH o pravosuđu dogovara se na koji način da se obezbedi pristup pravdi i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravo na nadoknadu žrtvama, u delu koji se odnosi na predmete ratnog zločina, kao i Zakona o zaštiti ugroženih svedoka i Zakona o programu zaštite svedoka.
Žrtve seksualnog nasilja
Važna ali politički osetljiva i složena tema je situacija u kojoj se nalaze mnoge žene koje su bile žrtve silovanja i seksualnog nasilja tokom sukoba od 1991. do 1995. godine. U nastojanju da se njihove potrebe rešavaju na sveobuhvatan način u izradi je program na državnom nivou za podršku žrtvama seksualnog nasilja tokom rata. Međutim, izostaje puna politička podrška iz entiteta, koji će biti odgovorni za veliki deo sprovođenja, tako da je usvajanje programa odgođeno.
Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH pripremilo je nacrt Zakona o žrtvama mučenja na osnovu rada međuresorne radne grupe koju su činili predstavnici Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, Ministarstva pravde, Ministarstva rada i socijalne politike FBiH, Tužilaštva BiH, Vlade Brčkog i predstavnici organizacija civilnog društva koje rade sa žrtvama mučenja.
Prema Konvenciji UN protiv mučenja i ostalih oblika svirepog, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (1984), koja je sastavni deo Ustava BiH, sve žrtve moraju da imaju isti pristup pravdi. Od 2004. godine do danas, Komitet UN-a za borbu protiv mučenja u nekoliko navrata tražio je od BiH da usvoji zakon o pravima žrtava mučenja, koji bi predstavljao zakonski osnov za utvrđivanje statusa žrtve, definisanje prava i obezbeđivanje mehanizma zaštite.
U izveštaju iz 2005. godine BiH je data jasna preporuka: “Utvrditi zakonske i druge mere koje će se primenjivati u celoj državi, uključujući zvaničan program rehabilitacije žrtava mučenja, priznati im status žrtve i obezbediti kapacitet da traže obeštećenje i pravo na pravičnu i adekvatnu nadoknadu i rehabilitaciju u skladu sa zahtevima iz Konvencije.”
Veliki problem u BiH predstavlja i nasilje u porodici. Podaci pokazuju da je oko 47 odsto žena u BiH tokom života, a svaka deseta u poslednjih godinu dana, bar jednom bila izložena nekoj vrsti nasilja.
- To pokazuje da BiH, kao društvo, prihvata kulturu nasilja - kaže direktorka Agencije za ravnopravnost polova BiH Samra Filipović-Hadžiabdić. Naglašava da je BiH prva zemlja u regiji koja je napravila Studiju o rasprostranjenosti i karakteristikama nasilja nad ženama. Studija je urađena na uzorku od 3.300 domaćinstava sa područja BiH.
- Porazna činjenica je da 58 odsto ispitanica koje su preživele nasilje uopšte nije svesno da su žrtve nasilja, ne prepoznaju koji su to činovi nasilja i kome treba da se obrate - smatra Hadžiabdićeva i dodaje da je ova neupućenost prisutnija u ruralnim područjima BiH.
Direktorka Džender centra RS Spomenka Krunić kaže da su mlade neudate devojke u Srpskoj izložene visokom procentu psihičkog i seksualnog nasilja.
- Ustanovljeno je da su alkoholizam i narkomanija jaki faktori koji utiču na pojavu nasilja u RS, kao i da obrazovni status znatno utiče da nasilja bude manje - izjavila je Krunićeva.
Ustanovljena stopa nasilja za celu BiH, koja je otprilike ista i za entitete, pokazuje da je stanje zabrinjavajuće zbog čega, kako kaže Krunićeva, treba još mnogo raditi na prevenciji, uklanjanju posledica i podizanju svesti na nultu tolerancije na nasilje. Ona kaže da zbog loših materijalnih kapaciteta i nedostatka onih koji mogu da rade sa žrtvama nasilja, još uvek nemamo adekvatan, blagovremen i efikasan odgovor sistema na nasilje i zaštitu žrtava.
Najčitanije SADA:
