Izvor: Blic, 10.Dec.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoran Janković, lider
Tek sada je do kraja postao jasan životni moto Zorana Jankovića: „Do uspeha se dolazi s mnogo rada i mnogo pravde!“ U njegovom slučaju rada nije falilo, ali život je udesio da bude i dovoljno pravde kako bi ovaj uporni čovek, poreklom iz male smederevske varoši, postao prvi Srbin premijer jedne države koja je članica Evropske unije. Što je izvesno posle nedavnog trijumfa Jankovića na vanrednim parlamentarnim izborima u Sloveniji.
I dok se njegova rodna Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << batrga na bespućima ka toj zajednici, dotle odavno poevropljeni Slovenci s nadom gledaju u tog Srbina veselih očiju i zamamne energije, očekujući da im njihov državni brod vrati u mirnije vode.
Nije Zoran Janković tako glatko pobedio iskusne slovenačke političke vukove sa strankom kojoj tek što su babine prošle (osnovana je mesec i po dana pre izbora) zato što je prepredeniji od Janeza Janše ili zato što je lepši od Boruta Pahora, već iz prostog razloga što je jedan praktičan narod, a Slovenci to svakako jesu, prepoznao čoveka koji ume, može i hoće. I treba im!
Koliko god vrcali hvalospevi, ljubavi tu nema mesta, a davno je to shvatio i sam Janković: „Neki me jednostavno ne podnose. Smeta im moje poreklo i kažu, odakle je došao, neka se tamo i vrati", rekao je jula prošle godine.
Na još jasniji način objasniće to profesor Mladen Dolar: „Fenomen Janković nam govori da nam ne trebaju političari, već rukovodioci firmi i ljudi koji će se pobrinuti da se stvari dese!" Upravo tako!
Za početak desio im se Janković, a da li će odgovoriti i ovom zadatku, to verovatno više ni on ne zna. Iako je do sada - kao uspešan privrednik, a potom i gradonačelnik Ljubljane - imao raznih izazova koje je uspešno rešavao, trenutno se, kao budući mandatar nove vlade, sprema da u ruke uzme najvreliji krompir do sada: državicu sa evropske periferije zarobljenu u vrtlogu dužničke krize.
Ukoliko i ovo prebrodi, definitivno će se utvrditi na pijedestalu južnjačkog heroja ispod Alpa, a ako ne uspe, biće kriv i za ono što nema veze s njim. Ali ne treba sumnjati da je čovek koji jasno stavlja do znanja da ga u poslu zanimaju samo izvršne funkcije u stanju da iznese i tu odgovornost. Osim toga, on je, kandidujući se, stavio na kocku sigurnu poziciju gradonačelnika, koju je, po zakonu, morao da napusti kako bi učestvovao na izborima.
Da je kojim slučajem izgubio, ostao bi i bez tog mesta, a i njegovi politički protivnici bi likovali. Ovako mogu samo da s političke margine, na koju ih je blickrigom bacio ovaj Smederevac, grizu nokte i razmišljaju gde su to pogrešili.
A Zoran Janković je, očigledno, odigrao bez greške. Nakon što ih je uspavao pričom kako mu ne pada na pamet da se kandiduje na vanrednim parlamentranim izborima, iznenada se 11. oktobra pojavio na ljubljanskom Kongresnom trgu obznanjujući kandidaturu za mandatara nove vlade i promovišući novu stranku Pozitivna Slovenija.
Tom nastupu prethodila je večera sa 26 uglednih Slovenaca (među kojima su bili i Milan Kučan, France Bučar, Janez Stanovnik...), koji su ga otvoreno pozvali da to uradi. Janković je poslušao, izašao i pobedio!
Nije samo slovenački strah od budućnosti zaokruživao njegovo ime, olovka je pamtila i Jankovićeve ranije uspehe: kad je na mestu prvog čoveka „Merkatora" doveo tu firmu na vodeću poziciju u regionu; kada je kao gradonačelnik Ljubljane život njenim stanovnicima učinio mnogo boljim; kada je nakon etiketiranja da je tajkun transparentno dao na uvid javnosti svoju imovinu; kada je za vreme njegovog predsedavanja Rukometnim savezom Slovenije reprezentacija osvojila srebro na Evropskom prvenstvu 2004.
I sve to je uradio uprkos bukagijama na nogama u vidu svog južnjačkog porekla koje je u Sloveniji i dalje mnogo više mana nego prednost. Pobeda Zorana Jankovića u Srbiji je dočekana sa euforijom, ali to radovanje ima gorak ukus. Jer, kako neko jetko primeti, Hrvati su dobili svog Zorana, Slovenci svog, a mi smo našeg ubili!
A u svojoj novoj domovini, u koju je stigao kao desetogodišnjak, nije se odrekao otadžbine niti rodnog sela i ljudi s kojima je proveo rano detinjstvo. Kad god stigne, obilazi Saraorce, njegovi seljani su mu česti gosti u Ljubljani, održava staru porodičnu kućicu, ne pomišljajući da u najboljoj tradiciji ovdašnjeg prazilučkog razmetanja tu izgradi palatu. A mogao bi, jer se njegovo bogatstvo procenjuje na oko 30 miliona evra.
Koje potegne samo kad mora. Kao kad su mu pakosno spočitavali večeru s kontroverznom Katarinom Kresal, bivšom ministarkom, čiji su nestašluci došli glave vladi Boruta Pahora: „Mogu da večeram s kim god želim i kada god hoću, pogotovo kad to sam plaćam!"
Zoran Janković je rođen u Saraorcima kod Smedereva 1953. i završio je Ekonomski fakultet u Ljubljani. U poslovno-političku orbitu ga je izbacilo postavljenje na mesto predsednika uprave „Merkatora". S tog mesta smeniće ga 2006. moćni politički krugovi kojima je smetao. Mogli su da ga smene, ali ne i da ga unište.
Vaskrsnuo je iste godine kao gradonačelnik Ljubljane sa osvojenih 63 odsto glasova, a posle isteka prvog, dobio je poverenje građana i za drugi mandat. Posle pobede njegove stranke Pozitivna Slovenija viđen je na mestu novog premijera Slovenije. Oženjen je i ima dva sina.
Povezane vesti: I Borut Pahor podržao Jankovića za premijera Budući premijer Slovenije iz Smedereva Borut Pahor, pomiritelj
