Izvor: B92, 04.Dec.2012, 22:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Želja za profitom skrivala otrov

Beograd -- Da je srpski kukuruz zaražen otorvnim aflatoksinima bilo poznato u Evropi još početkom oktobra. Sistemska kontrola poljoprivrednih proizvoda ne postoji.

Evropa je još početkom oktobra znala da je ovogodišnji rod kukuruza iz Srbije zaražen otrovnim aflatoksinima. Italija je tada sa svojih granica vratila kontingent srpskog zrna, a istog momenta obavešteni su potrošači sa svih tržišta Evropske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << . U Srbiju je vest da je domaći kukuruz kontaminiran "stigla" posle gotovo dva meseca, pišu Novosti.

Upozorenje da je kukuruz iz Srbije nebezbedan za upotrebu, po čitavom Starom kontinentu „raširio“ je RAPEKS - sistem obaveštavanja i uzbunjivanja. Ovaj sistem velikom brzinom šalje potrošačima podatke o svim proizvodima čija upotreba je opasna po zdravlje ljudi i životinja. Kod nas kupci mogu da se informišu putem sajta NEPRO.

"I Srbija preuzima podatke iz evropskog sistema za alarmiranje", kaže za „Novosti“ Vera Vida, predsednik Centra za potrošače Srbije.

"Po zakonu, svaki nezbezbedan proizvod mora da se povuče sa tržišta, ali to pravilo važi za članice Evropske unije. Verujem da je informacija da je kukuruz zatrovan, određenim krugovima bila poznata i u Srbiji, ali da se zataškavala. To je neko znao, ali mu nije odgovaralo da se raširi takva vest. Ko bi to mogao da bude? Najverovatnije svi koji su tu zarađivali."

Da li je i problem sa zatrovanim kukuruzom još jedan pokazatelj koliko je srpski potrošač obavešten o sigurnosti proizvoda na sopstvenom tržištu. Zabrinjava i činjenica da pojedini proizvodi, koje je Evropa proglasila nebezbednim, u Srbiji prođu kontrolu i nađu se na našem tržištu.

Još veći problem je i to što sistemska kontrola poljoprivrednih proizvoda u Srbiji ne postoji.

I poljoprivredici smatraju da bi za njih bilo dobro da postoji laboratorija koja bi analizirala bezbednost poljoprivrednih proizvoda.

"Kada nađem kupca za moje jabuke, moram da platim analize u nekoj od akreditovanih laboratorija", kaže Stojan Marjanović, voćar iz Starog Slankamena.

"Kada bismo imali državnu laboratoriju, verovatno bi cene bile povoljnije, ili bi bar bile subvencionisane. S druge strane, verovatno bi i povećana kontrola sprečila dolazak svega i svačega na pijace, pošto smo tu, zasad, bukvalno, bez prave kontrole..."

Prema rečima dr Jovanke Lević, direktora novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, naša zemlja nema državnu referentnu laboratoriju, koja bi bila zadužena za analize, a ni državni organ, koji bi sistematski kontrolisao ispravnost i stanje poljoprivrednih proizvoda, odnosno, davao zadatke za analiziranje nekoj od četrdesetak akreditovanih laboratorija.

"Svi rezultati do kojih akreditovane laboratorije dođu, su tačni, jer su laboratorije podložne državnoj i međunarodnoj kontroli", ističe Jovanka Lević.

"Nacionalnu laboratoriju, kojoj će Ministarstvo davati zadatke, šta i kada da analizira, i koja će biti na državnom budžetu, međutim, nemamo, jer zahteva mnogo sredstava. Ministarstvo, već prema potrebi, angažuje neke laboratorije, i od njih dobija adekvatne usluge. Kada bismo mi imali takvu laboratoriju, daleko lakše bi se sprovodio sistematski monitoring i mogle bi da se i preventivno preduzimaju akcije, kako bi se sprečili slučajevi, kao što je ovaj sa kukuruzom."

Nastavak na B92...