Izvor: Politika, 10.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zečević: Nema ozbiljne alternative ulasku u EU
Političari iz EU dobro znaju da bi integrisanje Srbije doprinelo političkoj stabilnosti i ekonomskom razvoju Unije u celini
„Srbija nema ozbiljnu alternativu ulasku u Evropsku uniju. Alternativno spoljnopolitičko usmeravanje Srbije bilo bi kontraproduktivno i u sebi bi sadržalo više zamki i nelogičnosti”, kaže Slobodan Zečević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << profesor prava EU na Evropskom univerzitetu.
Povodom nekih mišljenja u domaćoj javnosti o tome da nas Brisel zapravo ne želi, Zečević kaže da „nedovoljno duboke institucionalne reforme Unije i nepostojanje jedinstvene evropske spoljne politike dovode do toga da jedna ili dve države članice (verovatno pod uticajem SAD) mogu da blokiraju volju ogromne većine članica koje žele da zaključe SSP sa Srbijom”. On smatra da „i političari iz EU dobro znaju da bi integrisanje Srbije doprinelo političkoj stabilnosti i ekonomskom razvoju jugoistočne Evrope kao i Unije u celini”.
U nedavnoj prošlosti evropski nedovoljno određena spoljna politika Srbije dovela je do tragičnog kašnjenja na evropskom putu. „Ne zaboravimo da smo 2001. godine sami promovisali koncept sporog pristupanja EU i da su neki zastupnici tog projekta još u vrhu državne administracije”, navodi Zečević.
U odluci EU da ukine vize građanima Srbije postoje, kako objašnjava, politički i demografsko-ekonomski razlozi. U političkom smislu reč je o gestu dobre volje prema Srbiji, čijim građanima Unija želi da pokaže da nisu u getu i da kao i drugi građani Evrope mogu da putuju u države članice EU.
Kad je reč o ekonomskom i demografskom pogledu, postoje, kaže, razvijene države članice koje imaju negativan priraštaj stanovništva. Stoga, „razvijene članice EU svesno prihvataju mogućnost dolaska radne snage iz Srbije u bližoj budućnosti”. Ta radna snaga za njih je prihvatljivija nego ona iz Afrike i Azije, koja se teže integriše u njihovo društvo.
„S druge strane, ukoliko se Srbija ne bude ekonomski razvijala u dovoljnoj meri da zadrži svoju radnu snagu, preti joj nedostatak radnika”, ukazuje Zečević i dodaje da su za budući razvoj potrebna sredstva. „Ako bi se Srbija opredelila da ne ulazi u EU, po kojoj bi logici mogla da traži finansijsku pomoć iz evropskih pretpristupnih fondova”, upitao je on.
Slikovit je primer Bugarske, koja ima oko osam miliona stanovnika (slično kao naša zemlja), što inače predstavlja svega oko 1,5 odsto od ukupnog stanovništva EU. Bugarska u ovom trenutku ima jednog člana Komisije i jednog sudiju u Sudu pravde EU, kao i Nemačka (82 miliona stanovnika). Kada se odlučuje kvalifikovanom većinom u Savetu ministara, bugarski ministar raspolaže sa 10 glasova, a nemački sa 29 od ukupno 345 glasova svih ministara država članica. Pored toga, Bugarska ima i 18 poslanika u Evropskom parlamentu, a Nemačka 99 od ukupno 785. To znači da Bugari biraju jednog poslanika na 444.000 stanovnika, dok Nemci imaju jednog poslanika na 820.000 stanovnika.
Bez pristupanja EU Srbija ne bi imala nikakav uticaj ni na utvrđivanje njenih spoljnopolitičkih pravaca delovanja niti bi učestvovala u programima buduće evropske odbrane, naglašava prof. Zečević.
Naš sagovornik posebno ističe da srpskoj integraciji u EU mogu da naškode nepromišljeni potezi u oblasti privrede. Primera radi do juče smo nudili JAT ruskim i indijskim avio-kompanijama, iako evropski propisi nalažu da u EU pravo na slobodno pružanje avio-usluga imaju kompanije koje su pod kontrolom evropskih država ili njihovih državljana. Pored toga, još devedesetih godina smo uplatili avans za kupovinu aviona evropskog proizvođača Erbas, ali su sukcesivna rukovodstva JAT-a posle 2000. godine uporno tražila da kupe avione u Kanadi i u Brazilu. Hrvatska i Slovenija radile su upravo suprotno.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 11/05/2009]
