Izvor: B92, 11.Avg.2013, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog SSP-a sve manje para od carina
Beograd -- Liberalizacija carina na uvoz robe iz EU skupo će koštati Srbiju. Za pet godina prepolovljen priliv novca od naknada za uvoz, pišu Novosti.
Priliv novca u državnu kasu od carine na uvezenu robu iz EU prepolovljen je u odnosu na pre pet godina. "Krivac" za manje para je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan 2008. godine, koji predviđa postepeno smanjenje carina za uvoz robe iz EU, i njeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << konačno ukidanje početkom sledeće godine.
Siromašniji državni buđelar od "jeftinije" carine samo je jedna od posledica koje izaziza ovaj dokument. Mnogo veću štetu, slažu se stručnjaci, pretrpeće domaća privreda, a naročito prehrambena industrija - zvezda uzdanica srpske ekonomije.
Tokom 2008. u budžet Srbije se od carina slilo 68 milijardi dinara, a prošle skoro duplo manje - 35 milijardi dinara. Ove godine ekonomisti ne očekuju da suma dobijena od naknada za uvozne proizvode pređe 30 milijardi dinara. Istina, manje se i uvozi iz EU, ali u procentu koji nije ni približan smanjenju prihoda od carine.
Prosečna carinska stopa u Srbiji je 7,4, a za poljoprivredne proizvode 14,2 odsto. Koliko je to niska stopa zaštite najbolje ilustruju primeri razvijenih zemalja, poput Japana i Norveške, koji štite pojedine svoje robe i stopama od 50 do čak 100 odsto.
U trgovinskim lancima udeo domaće robe na rafovima iznosi oko 70 procenata. Kada se 2014. godine potpuno ukinu carine na uvoz pojedinih prehrambenih proizvoda, ovi procenti mogli bi značajno da se izmene, i to u korist uvoznih. Naime, u Zakonu o trgovini Srbije ne postoji odredba koja određuje minimalno učešće domaćih proizvoda u srpskim prodavnicama, čime je izjednačen tretman robe domaćeg i stranog porekla.
Stručnjaci upozoravaju da će uvozni proizvodi, naročito hrana, postati značajno jeftiniji od domaćih i da srpski proizvođači neće moći da izdrže takvu konkurenciju. Domaća privreda bi tako izgubila bitku za sopstveno tržište.
"Naš seljak proizovodi 11 puta manje hrane nego nemački" - objašnjava Miladin Ševaralić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. "Mi smo jedina zemlja koja je uvela liberalizaciju carine a da nismo dobili nijedan evrocent za poboljšanje konkurentnosti srpske poljoprivrede. Veliki broj proizvođača će propasti, to je praksa iz drugih zemalja. Pod naletom jeftinih proizvoda stradaće proizovođači. Pedeset miliona evra, koliko ćemo od Brisela dobiti za poljoprivredu sa datumom za početak pregovora, nije dovoljno da bi rešilo te probleme."
Naš sagovornik kaže da su veće subvencije za agrar, ali i generalno za domaću proizvodnju, jedino rešenje koje nam je ostalo. U zapadnim zemljama ne samo da se proizvode veće količine hrane, već njihovi farmeri dobijaju i daleko obilniju pomoć od svojih država.
Šta će se desiti sa srpskom privredom kada potpuno neometano "nagrne" inostrana konkurencija i to sa nižim cenama, uvidela je i država, izgleda kasno. Prema rečima Danila Golubovića, državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, naša zemlja probaće da u pregovorima sa Evropskom komisijom izdejstvuje produženje važenja carinske naplate, makar za strateške proizvode.
"Na dosadašnjim sastancima nismo uspeli da se dogovorimo sa evropskim kolegama" - kaže Golubović. "Oni ne popuštaju u svom stavu da se moraju poštovati sve odredbe Sporazuma, a mi ne želimo da domaće poljoprivrednike ostavimo na cedilu. Činimo sve što je u našoj moći da ubedimo predstavnike Evropske komisije da promene odluku i sada ostaje da sačekamo političku odluka Brisela. Očekujemo još susreta sa predstavnicima EU, i to vrlo skoro, već početkom septembra, u okviru kojih ćemo i dalje insistirati na prolongiranju mere o potpunom ukidanju carina, makar za hranu."
Približavanje Evropskoj uniji donelo je, ipak, i neke pogodnosti za srpsku poljoprivredu. Tako je Evropa 2000. godine dala mogućnosti bescarinskog izvoza našim privrednicima u zemljama EU.
"Imali smo pristup tržištu od preko pola milijarde stanovnika, odnosno potencijalnih korisnika" - tvrdi državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović. "S druge strane, neki proizvodi, kao što su šećer i bejbi bif, bili su na kvoti, čime je Srbija dobila značajan devizni priliv, a industrija šećera je ostvarila "izuzetan bum" u svom razvoju, i ne samo u kvantitetu, nego i u kvalitetu."
Mnoge zemlje na svaki način brane svoju privredu. Ruski ministri i državnici će tako, prema nedavno donetom propisu, moći da se voze samo automobilima koji su proizvedeni u ovoj zemlji, a hrana koja se kupuje za potrebe državnih firmi biće pravljena isključivo u Rusiji.
