Izvor: Politika, 25.Apr.2012, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto univerziteti ne sarađuju
Moguća je saradnja privatnih i državnih univerziteta u EU, ali to se u Srbiji ne događa
Da li je evropska reforma visokog obrazovanja, poznatija kao bolonjski proces, u krizi? Šta nam je ona do sada donela? Da li su naši univerziteti, pod pritiskom studentskih demonstracija i zahteva za snižavanje bodova potrebnih za upis u narednu godinu studija, u rascepu između dnevne politike i bolonjskih kriterijuma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u stanju da je ikada sprovedu? Šta na tom planu mogu učiniti sami univerziteti?
U evropskim zemljama koje su daleko uznapredovale u primeni bolonjske deklaracije nema bolećivosti prema studentskim zahtevima za snižavanje kriterijuma studiranja, niti političkih ustupaka pod pritiskom. To znači da, na primer, u Francuskoj, nije moguće preći u narednu godinu studija bez ostvarenih prosečnih 50 odstoplus jedan poen, niti je moguće prenositi ispite iz jedne u drugu godinu. Kod nas je još uvek praksa, koja se svake godine obezbeđuje demonstracijama, da se pređe u narednu godinu sa 48 poena (odnosno sa dva zaostala ispita) i često dođe u četvrtu godinu sa zaostalim ispitom iz prve ili druge godine studija. Iako smo sebi dali čvrste rokove da se uklopimo u bolonjske kriterijume, mi to pod pritiskom stalno odlažemo, pa se ocena našeg visokog školstva na evropskoj lestvici iz godine u godinu snižava. Kako to promeniti i unaprediti uticaj i ugled naših univerziteta, profesora i svršenih studenata? Jedan od puteva je, sigurno, stalna i efikasna regionalna saradnja sa univerzitetima iz EU.
Naučnoj javnosti je, možda, promakla vest da su 18. aprila ove godine promovisane zajedničke master latinoameričke studije, koje su koncipiralii organizovali državnislovenačkiuniverzitet Univerzana Primorskem iz Kopra i privatniMegatrend univerzitet iz Beograda. U vođenju tih studija, kao partneri, učestvuju još i mađarski državni Univerzitet iz Pečuja i čuveni Instituto Universitario Ortega Y Gasset iz Madrida. Prethodno je ovaj zajednički program master studija morao da dobije zeleno svetlo od evropske institucije za akreditaciju.
Ovakav oblik regionalne saradnje sa uglednim univerzitetskim institucijama iz zemalja članica EU doprineo je svojevrsnom priznanju kvaliteta našeg univerziteta i njegovih profesora.Ujedno, to je dokaz da je moguća saradnja privatnih i državnih univerziteta u EU, što se u Srbiji ne događa.Zajednički program latinoameričkih master studija počinje ove jeseni, uporedo u Kopru i Beogradu, uz učešće profesora sa pomenutih visokoškolskih ustanova iz Srbije, Slovenije, Španije i Mađarske.
Šta se dobija ovakvim vidovima regionalne saradnje? Najpre, zvanično priznanje kvaliteta naših obrazovnih ustanova (privatnih ili državnih, svejedno),što je potvrđeno i neophodnom i prethodnom evropskom akreditacijom. Takođe, to je i eksplicitno priznanje kvaliteta naših programa i profesora za oblast ne samo latinoameričkih studija već i disciplina kakve su međunarodni odnosi, ekonomska diplomatija i drugo.Značaj latinoameričkih privreda, među kojima su i brazilska i argentinska, kao veoma perspektivne,potenciran je na prošlogodišnjem samitu rukovodstava Slovenije i Srbije. Za uspehe na tom planu, pored kvalitetnih proizvoda i projekata, potrebni su i kvalitetni kadrovi koje će pripremati ovaj zajednički master program.
Regionalnom saradnjom i doslednom primenom univerzitetskih kriterijuma možemo da poboljšamo naše rezultate u primeni bolonjske deklaracije koju smo svečano potpisali i obavezali se da ćemo je primenjivati.
Kada svi shvatimo da ćemo na taj način poboljšati ugled naših univerziteta i diploma svršenih studenata, tada će valjda polako popuštati politički i drugi pritisci za snižavanje kriterijuma ocenjivanja i za odlaganje primene preuzetih obaveza, od čega svi imamo štete–državni i privatni univerziteti, profesori, ali i studenti i privreda.
*Redovni profesor, Fakultet za međunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta
Vladimir Prvulović
objavljeno: 25.04.2012
