Izvor: Politika, 29.Okt.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su mladi protiv EU
Poverenje građana u Evropsku uniju je opalo i ni polovina nije za članstvo a najmanje su to mladi Beograđani, dok stariji bolje shvataju koristi od EU i više njih se opredeljuje za ulazak u uniju
Građani od 18 do 29 godina su više protiv ulaska u EU, čak 42 odsto njih, dok je za ulazak 41 odsto. Svaki drugi učenik ili student je protiv članstva, dok je svaki treći za članstvo. Najviše protivnika članstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u Beogradu. Ovo pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koje je sproveo Cesid i prema kome je 47 odsto ispitanika za ulazak u EU, a od onih koji imaju 60 i više godina za članstvo se izjasnilo čak 51 odsto.
Do juče mladi su bili najveći i najjači zagovornici Evrope, oni su bili za sistem vrednosti koji ona nosi u sebi, za način života koji u njoj postoji. Otuda i iznenađenje i neverica, zašto su se mladi okrenuli protiv članstva u Evropskoj uniji?
Svetlana Logar iz Ipsos strateškog marketinga, kaže da nije bitno šta se dešava, da li nas Evropa pritiska ili ne, već kako se to interpretira. „Opredeljenje za EU mnogo varira i zavisi od trenutne situacije. Nikada nismo imali podatak da su mladi više protiv ulaska u Evropu od starijih. U proseku uvek imamo polovinu koja bi glasala za ulazak u EU i pored krize u Evropi, svega što su videli na televiziji i pritisaka iz EU. Znači da su vrlo proevropski orijentisani. Ljudima i nije jasno šta smo sve već dobili. Kada smo dobili beli šengen to je jako podiglo motivaciju i procenat opredeljenih za EU je odmah bio veći. To je motivacija za ulazak u Evropu.”
Neka istraživanja Ipsosa pokazala su da ljudi u Srbiji misle da je ona dobila najviše pomoći od Rusije i Japana. To nije tačno. Najviše je dobila od EU, 3,3 milijarde evra od 2000. godine. Za isto vreme je iz Rusije stiglo 150 miliona, oko 20 puta manje nego iz EU.
Strateški marketing više od decenije radi ispitivanje javnog mnjenja o opredeljenju za i protiv ulaska u EU i Svetlana Logar kaže da podrška za ulazak nikada nije bila manja od 46 odsto. „Varijacije su bile prisutne i pre krize. Na primer, 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, došao je „Fijat” i održan „Evrosong”, podrška EU je bila oko 70 odsto. U ovim, lošim okolnostima podrška je opala za oko 20 odsto.”
Prema poslednjem istraživanju ISM 48 odsto ispitanika podržava ulazak u EU, dok je 33 odsto protiv. Skoro polovina anketiranih, 44 odsto, misli da EU ne želi da Srbija postane članica, što je po oceni Vensana Dežera, šefa delegacije EU u Srbiji iznenađujuće jer je Srbija podnela zahtev za članstvo koji je prihvaćen, a EU je potvrdila da želi da Srbija postane članica.
Bojan Đurić poslanik LDP-a u Skupštini Srbije, objašnjava nisko opredeljenje mladih za EU formiranjem nove vlade za koju mladi ne veruju da je sklona Evropi.
„Mladi od 18 do 29 godina se ne sećaju devedesetih godina i sve može da im se proda. Niko mladima ne objašnjava šta je Evropska unija, a oni vide da ni tamo nema više para. Na Beogradskom univerzitetu katedre drže profesori koji nisu evropski orijentisani. Ipak okidač je to što se desilo posle izbora, narodnjaštvo, zabrana „parade ponosa”... sve je to uticalo. Pored toga ljudi samo delimično razmišljaju šta je dobar odgovor u anketama.”
Demokratska stranka Srbije nije u vladi ali je zadovoljna rezultatima istraživanja prema kojima je poverenje građana Srbije u EU u padu, jer je po njima sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prepreka razvoja domaće privrede i poljoprivrede. „Posebno ohrabruje činjenica da su mladi protiv ulaska Srbije u EU. To je pouzdan znak da se Srbija otrežnjuje od teških zabluda da je EU taj poželjni cilj ka kome Srbija treba da teži, rekao je portparol DSS-a Petar Petković.
Željko Ivanji savetnik Suzane Grubješić, potpredsednice za evropske integracije, misli drugačije. On kaže da mladi ne mogu da čekaju a stari znaju da promene ne dolaze tako brzo. „Ova generacija mladih je pragmatična i sve hoće odmah, a stariji znaju za koristi koje donosi članstvo u EU. Tek sa počekom pregovora će se nešto osetiti, jer ekonomska kriza je onemogućila da se putuje, što mladima nedostaje. Oni vide i da se EU svela na političke kriterijume, a njih više interesuju ljudska prava, školovanje u EU, razmena studenata, što će se takođe sigurno menjati nabolje. Mladima sve informacije nisu dostupne. Ako se ističu politički kriterijumi normalno je da oni to osuđuju i ne shvataju koristi evropskih integracije koje moramo da im objasnimo. Ljudi koji imaju iskustvo a naročito oni koji su živeli u EU, znaju prednosti unije – od demokratije do slobodnog protoka robe. Zato je starija generacija više za EU.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 29.10.2012.
