Izvor: Blic, 02.Sep.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto moramo ulagati u prosvetu
Najveće povećanje u svim kategorijama obuhvaćenim predloženim budžetom EU za period 2014-2020. odnosi se na obrazovanje. Bez dodatnih ulaganja nećemo ispuniti ciljeve za 2020. godinu, a to su smanjenje broja učenika koji pre vremena prekinu školovanje sa 14 na 10 odsto i više ili odgovarajuće univerzitetsko obrazovanje za najmanje 40 odsto mladih ljudi.
Povećanje budžeta omogućiće EU da doprinese >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ličnom razvoju mnogih mladih ljudi i povećanju njihovog znanja; na ovaj način ne samo da će im biti omogućeno da vode ispunjen život već će se poboljšati i njihove šanse da se zaposle. Najzad, to će pomoći Evropi da omogući ravnopravnije i kvalitetnije obrazovanje i time ostvari veću konkurentnost na globalnom nivou.
Uverena sam da će to takođe pomoći evropskim zemljama da kreiraju i sprovedu u delo efikasnu politiku i reforme kako bi podstakle modernizaciju obrazovnih sistema i ustanova. U izvesnoj meri naša šema za mobilnost na nivou univerzitetskih studija postala je žrtva sopstvene uspešnosti: potražnja za mestima je tolika da smo zbog nedovoljnih sredstava prinuđeni da odbijemo svakog drugog kandidata. Dodatna sredstva bi nam omogućila da finansijski pomognemo mnogo više ljudi, možda čak i 800.000 širom Evrope godišnje.
Naša sredstva bi bila upotpunjena značajnim sredstvima namenjenim obrazovanju i obuci koja obezbeđuje Strukturni fond EU za regionalni razvoj, kao i našim budžetom za istraživanje i inovacije. Iz sadašnjeg budžeta (2007-2013), na primer, troši se oko 72,5 milijardi evra na obrazovanje i obuku u evropskim regionima, a očekuje se da će približno ista količina novca biti izdvojena i u budućnosti.
Planovi Evropske komisije obuhvataju obezbeđivanje dodatnih sredstava za kulturu i talente u ukupnom iznosu od 1,6 milijardi evra (povećanje od 37 odsto). Investiranje EU u istraživanje i inovacije takođe će biti značajno povećano u periodu 2014-2020. Nova strategija EU "Horizon 2020” povećaće globalnu konkurentnost Evrope i doprineće stvaranju novih radnih mesta i ideja u budućnosti.
Program finansiranja istraživačkog rada "Mari Kiri”, koji obezbeđuje materijalnu podršku za obuku i profesionalni razvoj mladih istraživača, kao i Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT) biće deo ovog programa.
Sve ove teme su relevantne u globalnim razmerama, a predstavljaju prioritet i za Srbiju. Moja želja da se povećaju investicije u obrazovanje, omladinu, kreativnost i inovacije potiče iz mog uverenja da su upravo to one oblasti u kojima Evropa može da ostvari značajan višak vrednosti.
Želela bih da ohrabrim Srbiju da na evropskom nivou igra aktivnu ulogu u domenu obrazovanja i kulture ne samo radi dobrobiti svojih građana već i radi ostvarenja ambicije da postane članica EU.
Povezane vesti: U Velenje po diplomu Tadić: Postoji mogućnost da ne dobijemo status kandidata Sedmogodišnji budžet za proširenje EU 12,5 milijardi evra Obrazovanje zavisi od politike Srpska Vlada četiri puta pokušala da prevari Brisel
