Izvor: BKTV News, 04.Jul.2017, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je carinska unija neprihvatljiva za Zapadni Balkan?
Ideja o formiranju carinske unije među zemljama Zapadnog Balkana, koju je lansirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, je bez sumnje ekonomski veoma korisna za zemlje regiona.
U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da je ovu ideju svesrdno podržala i Evropska Unija. Stvaranje uslova za brži protok robe i kapitala u regionu od oko 20 miliona stanovnika je sigurno element koji bi značajno unapredio robnu razmenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << stvorio uslove za dolazak novih investitora i bez sumnje obezbedio dinamičniji privredni rast zemalja Zapadnog Balkana. I sigurno bi u uslovima povećanih političkih tenzija u regionu bila relaksirajući element – faktor stabilnosti.
Međutim, i pored nesumljivih ekonomskih benefita za čitav region, politički lidera pojedinih zemalja regiona dočekali su ovu ideju srpskog predsednika u najmanju ruku sa nepoverenjem i apriori odbijanjem. Korišćenje kvazi opravdanja da bi carinska unija u stvari bila „ekonomsko obnavljanje bivše Jugoslavije“, da bi ona mogla da bude ,,utešna nagrada,, zbog usporavanja evrointegracija regiona, pa čak i neformalni strah od nekakve ekonomske ,,majorizacije“ Srbije u regionu – samo su loš alibi političarima u regionu koji svoju poziciju grade na političkoj nestabilnosti i kojima nije u interesu smirivanje tenzija i jačanje ekonomske saradnje u regionu.
Zaista su čudna objašnjenja odbijanja ove inicijative koja su dolazila iz Crne Gore, ili pak iz Sarajeva. U najmanju ruku su neobična uverenja pojedinih političara da će članstvo u NATO paktu samo po sebi doneti rešenja ekonomskih problema, ili pak da će nestabilna situacija u regionu ubediti zvanični Brisel da ubrza proces evrointegracija Zapadnog Balkana.
Region definitivno mora učiniti nešto i za sebe. A ova inicijativa je mogla da bude upravo deo takvih napora. Jer bez opipljivog privrednog razvoja (koji sada ide prilično sporo) i jasne perspektive evrointegracija (koje još uvek nema, zbog vidljivih problema unutar EU), region Zapadnog Balkana je u ozbiljnoj opasnosti da ponovo utone u kovitlac sukoba – u poslednje vreme previše je neuralgičnih tačaka u regionu koje prete da eksplodiraju i da region ponovo uvuku u spiralu neraščišćenih računa iz prošlosti.
Neki u regionu računaju na najavljeni program pomoći EU – tzv. „Berlin plus“, koji mnogi vide kao ,,utešnu nagradu“ zemljama regiona za čekanje na punopravno članstvo u Uniji. Ali mnogi zaboravljaju da bi carinska unija mogla upravo značajno da pomogne uspešnoj realizaciji ovog programa.
Sa druge strane, stiče se utisak kao da je jedino Srbiji stalo da smanjivanja tenzija u regionu, i kao da zvanični Beograd jedino razume da je privredni razvoj i jačanje regionalne ekonomske saradnje najbolji ,,lek,, za relaksaciju odnosa medju državama regiona. I zato ne čudi što velike sile poslednjih godina na Srbiju gledaju kao na faktor stabilnosti u regionu, kao zemlju koja vodi odgovornu regionalnu politiku i koja insistira na jačanju saradnje medju zemljama Zapadnog Balkana, koje su po prirodi i kompatibilnosti svojih privreda ,,osudjene“ da saradjuju.
Zemlje Zapadnog Balkana moraju da se okrenu budućnosti i regionalnoj saradnji, moraju da se menjanju i da se uklapaju u evropske standarde, kako bi što pre postali prihvatljivi za EU, kako bi ih zemlje Unije prihvatile kao punopravne članove tog ,,kluba država“. Potpirivanje nestabilnosti nas samo vraća u ,,ružnu prošlost“.
.jpg)
