Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Avg.2015, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto EU izbeglice naziva "migrantima"
Evropska unija čini veoma malo u rešavanju izbegličke krize koja preti humanitarnom katastrofom, izjavio je portparol UNHCR za srednju Evropu Babar Baloh i ocenio da nije u redu da Evropa, koja je pozornica najviših standarda ljudskih prava, ljudima koji beže od ratnih strahota okreće leđa i pred nosom im zatvara vrata.
Za sedam meseci ove godine oko 225.000 izbeglica prešlo je Sredozemno more na putu do >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Evrope. Više od 2.100 se utopilo ili nestalo, saopštile su Ujedinjene nacije.
"Kada bi za te ljude postojala ikakva legalna mogućnost, kada bi im se omogućilo da legalno putuju, traže azil i stignu do bezbednosti, onda oni ne bi morali da idu opasnim morskim putevima, a onda danima i danima pešače", rekao je Baloh, koji je u intervjuu Radio Slobodna Evropa otkrio i zašto evropski političari izbeglice nazivaju migrantima.
Evropa može mnogo više da uradi, a ne čini baš mnogo, što je vrlo evidentno u slučaju Grčke, u koju je došlo oko 100.000 ljudi. Mi smatramo da aktuelna situacija zahteva kolektivnu i dalekosežnu reakciju Evrope, zasnovanu na humanitarnim principima, na shvatanju da se radi o ljudskim bićima koja beže od rata u zonama konflikta, ukazao je Baloh.
Njima bi, dodao je on, morala da se ponudi zaštita koju nisu imali u svojim zemljama, zbog čega i beže iz Sirije, Iraka, Avganistana, Pakistana, Eritreje i drugih delova sveta.
Evropa bi, kako je istakao, takođe, mogla da učini mnogo više u pogledu istinske solidarnosti i podele odgovornosti, i to kako širom Evropske unije – u zemljama poput Grčke, Italije, Mađarske, Bugarske, tako i u zemljama na granici Unije, kao što su Makedonija i Srbija.
Ono što smatramo da Evropska unija pre svega treba da razume i da prizna jeste da je ovo izbeglička kriza, a ne migrantska kriza, kako je mnogi evropski političari etiketiraju, naglasio je Baloh.
Na pitanje zašto govore „migrantska“ umesto „izbeglička kriza“, Baloh je odgovorio: "Time sa sebe skidaju odgovornost za te ljude".
U Mađarskoj je tokom ove godine 90.000 ljudi apliciralo za azil, od kojih 60.000 dolazi iz Sirije, Iraka, Avganistana i Pakistana.
Kako je rekao, iz toga je više nego jasno da se uopšte ne radi o migrantskoj krizi već o izbegličkoj krizi. To su žene, deca, porodice koje beže od rata i progona, istakao je Baloh.
On je ocenio da postavljanje barijera i podizanje ograda nije nikakvo rešenje.
Deo pravog rešenja bilo da se pokuša obezbediti neki alternativni legalni aranžman za te očajne ljude koji stižu u evropske zemlje. Jedan od tih načina, kako je rekao, mogao biti da se omogući legalno spajanje porodica, spajanje ratnih izbeglica sa članovima njihovih porodica koji žive u evropskim zemljama.
Kada bi za te ljude postojala takva legalna mogućnost, kada bi im se omogućilo da legalno putuju i traže azil i stignu do bezbednosti, onda oni ne bi morali da idu opasnim morskim putevima, a onda danima i danima pešače, poručio je on.
Te žene i ta deca koji nikom ništa nisu skrivili pobegli su od progona i ratnih strahota, a mnogi među njima su već izgubili svoje najbliže, članove svojih porodica. Kad to saznate, kad to vidite, onda je zaista minimum ono što tražimo od stanovništva evropskih zemalja - da to razumeju, da pokažu solidarnost i empatiju rekao je Baloh.
Nije u redu da Evropa, koja je pozornica najviših standarda ljudskih prava, okreće leđa tim ljudima i da im zatvara svoja vrata, rekao je on.
"Nešto nije u redu sa ovim svetom, Izgubili smo osnovnu ljudsku saosećajnost i razumevanje", ocenio je portparol UNHCR.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
