Izvor: Večernje novosti, 25.Maj.2013, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žarko Puhovski: U Evropu ali bez euforije

PREOSTALO je manje od četrdeset dana do ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, ali euforija se ne oseća. Obrnuto, ljudi pritisnuti ekonomskom krizom više nego ikada, razočarani su svime što se poslednjih dvadesetak godina događalo, osećajući da su izdani i od političara i od politike.Sa dr Žarkom Puhovskim, jednim od najboljih političkih analitičara u Hrvatskoj, dugogodišnjim profesorom političke filozofije, razgovaramo kad Hrvatsku potresaju mnogi problemi, a i retorika desnice podseća >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na prošla, neslavna vremena. * Šta su razlozi apatiji?- Tri su razloga. Prvi, čekalo se dugo pa se izduvalo oduševljenje. Drugi, sada to nije ekonomski profitabilno, jer će se kratkotrajno više izgubiti ukidanjem privilegija zbog Cefte, nego što će se na drugoj strani dobiti. Dobijamo pravo da izvozimo tamo gde nemamo šta da izvozimo, a gubimo pravo da izvozimo tamo gde imamo. I treći, s obzirom na unutrašnje probleme, pre svega, nezapolenost i činjenicu da ni EU ne stoji bolje, jačaju otpori i s desnice i levice. Desni tvrde da EU ugrožava nacionalnu suverenost, a levi da je reč o zajednici krupnog kapitala. To stvara atmosferu koja, najpristojnije rečeno, nije euforična.* Hrvatska ulazi u EU i kao težak ekonomski bolesnik?- Ulazimo kao teški bolesnik u Uniju koja je i sama teški bolesnik, jer sve što je loše u Hrvatkoj postoji i u EU, ali na višem nivou. I na nižem, kao što su Bugarska i Rumunija, delom Kipar i Grčka ili baltičke države kada je reč o pravima manjina. Hrvatska u EU neće da bude najgora, ali sigurno ni među najboljima.PROTEKTORAT BiH sada živi dejtonsko fantamazgorično razdoblje, neku čudnu institucionalnu ikebanu koja ne funkcioniše, pa je čak i načelno teško da se kaže da li je BiH država ili protektorat. U BiH se EU osramotila i izgubila uticaj i jedino rešenje je da se Amerika angažuje.* Hoće li ulaskom u EU Hrvatska da okrene leđa regionu ili kako hrvatski nacionalisti kažu “pobeći sa Balkana”?- To će da se dogodi, ali to malo ko shvata. Nove šengenske granice koje se dižu za tri, četiri godine bitno su veći problem za hrvatsko-srpske odnose od svega drugog. U Hrvatskoj se to videlo na primeru Slovenije i njenog ulaska u šengenski prostor, a sada će to da dožive Srbija, BiH i Crna Gora. U više navrata sam govorio da je trebalo pokrenuti akcije da se izbore neke sitne pogodnosti za zemlje regiona, poput “trećeg ulaska” na budućoj evropsko-hrvatskoj granici, koji bi bio propustljiviji za građane zemalja koje nisu u EU. Imaćemo velike gužve na granicama, a za Hrvatsku će to biti problem zbog turizma.* Kako će se razvijati srpsko-hrvatski odnosi?- Nikad u istoriji Srbija nije bila manje važna za Hrvatsku nego danas. Taj nedostatak zanimanja video se pre nekoliko dana, kada su se hrvatski novinari iz petnih žila mučili da objasne ko je Aleksandar Vučić, jer Hrvatska ne prati zbivanja u Srbiji. Ponavlja se ono što je Zagreb iskusio sa Ljubljanom, jer je Hrvatska išla u EU “preko” Slovenije. Tako će Beograd morati da prihvati da se u EU ide “preko” Zagreba, a ne Budimpešte ili Bukurešta. Hrvatska će da dobije, ne sasvim zasluženu, ali po logici EU neupitnu ulogu predstavnika za ovaj deo Evrope. Hrvatski političari zato moraju da budu pristojni da to trijumfalistički ne ističu.* Kako gledate na pokušaje EU da se stabilizuje region?- Imamo dva ključna problema u regionu, a to su BiH i Makedonija, gde je dugo na laganoj vatri podgrejavan konflikt. Srbija i Kosovo više nisu prioritetni problemi, ali je rešenje, nažalost, učinjeno na isti pogrešan način kao što se 1991. reagovalo na Republiku Srpsku Krajinu. Tada se govorilo o pravima Srba u Kninu i Hrvata u Zagrebu, umesto obrnuto. Trebalo je govoriti o pravima Srba u Zagrebu i Hrvata u Krajini, jer su oni bili ugroženi. Sada se govori o srpskim pravima na severu Kosova, a ne pravima Srba u Dečanima, a uvek je ključno pitanje manjina. Kada se teritorijalizuju etnički odnosi onda to implicira etničko čišćenje i to se iz iskustva 1991. do 1994. nije naučilo ili se možda naučilo, ali se ponavlja. Tim, po mom sudu, privremenim rešenjem na Kosovu, postignuto je i privremeno zamrzavanje sukoba. Ponavlja se iskustvo koje smo imali sa Dejtonom, koji je odličan sporazum za prekid vatre, ali i loš mirovni sporazum.RAT SE NIJE MOGAO ZAUSTAVITI * Zbog čega u ratno vreme devedesetih nije u Zagrebu stvorena jedna građanska, srpska stranka? Da li bi se time nešto izmenilo ili bar zaustavilo? - Srbi su se našli u sendviču između Beograda i Zagreba. Jedna grupa nas išla je u jesen 1990. u Knin, Slobodan Lang, Ivan Zvonimir Čičak, Milorad Pupovac i ja i rekli smo im da će ih Milošević ostaviti, kad-tad. Oni su smatrali da smo mi neka rezervna varijanta hrvatskog nacionalizma. U međuvremenu se svašta događalo, pa i to da su, da tako kažem, povređena prava Srba u Vukovaru koje su neki platili životom i pre početka rata, samo zato što su bili Srbi. Rat je krenuo i to se nije moglo zaustaviti.* Kakav je status Srba u Hrvatskoj? - Pitanje Srba u Hrvatskoj, nažalost, je rešeno tako što su oni postali zanemariva manjina. Toliko mala manjina da više ni histerični hrvatski nacionalisti ne mogu smatrati da mogu da budu “remetilački čimbenik”, kako je voleo da govori prvi hrvatski predsednik. Srpska manjina je svedena na tri-četiri odsto stanovništva i igra neku ulogu zahvaljujući političkim lukavstvima svojih čelnika, ali to nije mnogo pomoglo ljudima u konkretnom životu, od Vukovara do zaleđa Zadra. U velikim gradovima nema ozbiljnih poteškoća za Srbe, ali u manjim mestima u zaleđu Zadra, u Vukovaru, neugodne su napetosti.* Koliko se to osetilo na nedavnim evropskim i sada lokalnim izborima u Hrvatskoj?- S jedne strane, na ovim izborima su se pojavili kandidati koji su imali činove u vojsci koja je bila u ratu sa Hrvatskom, što je formalno dopušteno ali nije politički pametno, a s druge strane je vidljiv neopisiv primitivizam insistiranja na ćirilici kao trnu u hrvatskom telu. To je navelo vladu na defanzivu, ali ako Željko Sabo kao kandidat SDP pobedi u Vukovaru, što bi bilo dobro jer je dobar gradonačelnik, verujem da će se vlada preko leta odvažiti i pokušati “prošvercovati” ćirilične napise. Oko tih tabli ponavlja se ono što je radio Hajder u Austriji sa slovenačkim tablama, nasuprot kojem i srpski i hrvatski političari deluju bojažljivo.* Odakle pojačana retorika prema Srbima u Hrvatskoj, kojih nakon “Oluje” gotovo i nema?- Desnica je ostala bez argumenata. Godinama su tvrdili da inostrani moćnici žele Hrvatsku da vrate u Jugoslaviju, da će Hrvatska da čeka Srbiju za ulazak u EU. Sve se to nije dogodilo i sada je desnici ostalo da tvrdi da vlast ne poštuje tradicije i vrednosti onoga što se naziva domovinskim ratom. S druge strane tu je i vezivanje desnice sa Katoličkom crkvom kako bi se neki sadržaji učinili političkim, kao pitanje braka, pobačaja, homoseksualaca.* Hrvatski premijer Zoran Milanović u intervjuu Bi-Bi-Siju rekao je da u Hrvatskoj nema ekstremizma?- Milanović je jedan dan rekao da oni koji ga kritikuju treba da “idu na Bizant” i tako ponovio klasičan model hrvatske radikalne desnice. Jer, “ići na Bizant” se odnosilo uvek na Srbe, dakle “Srbi, idite u Srbiju”, a Milanović je to kazao HDZ-u, ali je tako osnažio njihovu retoriku. A zbog inostranih razloga je želeo da postupi državnički pa je rekao da hrvatska desnica nije radikalna. Naravno da nije radikalna u smislu neonacizma, ali imate pojedine ispade Ruže Tomašić koji se ne razlikuju od onoga što je govorio i činio bivši francuski predsednik Nikolas Sarkozi. Tako pada i tvrdnja da Ruža Tomašić sramoti Hrvatsku u EU, jer je Sarkozi ne samo rekao da “goste”, Rome, treba maknuti, već ih je i proterao. Sve to, nažalost, postoji u EU.MALO LEVO, MALO DESNO * Gde ide u političkom smislu Hrvatska?- Ovi lokalni izbori su pokazali da dvopartijski model ostaje. Obe stranke su se našle u najlošijoj situaciji, HDZ jer je izgubio izbore a stranka je vezana uz korupciju, SDP što vlada u teškoj ekonomskoj situaciji i ima lošu vladu i premijera koji se stalno svađa sa svima. Ali oni su uzeli u Hrvatskoj 80 odsto svega što postoji. Neke mrvice ostavili su Bandiću ili Jakovčiću u Istri. Godinama, ako ne i decenijama, još će se vrteti sve između HDZ i SDP.* Koliko je realno očekivati, kada je reč o srpsko-hrvatskim odnosima, da se povuku tužbe za genocid?- Mislim da jeste, jer će vam svaki stručnjak interno reći da su šanse veoma slabe da se sa tim tužbama nešto uradi. U Hrvatskoj je bilo stravičnih zločina, ali ne i genocida. U Vukovaru su ubijani i Srbi koji su branili grad, a ne samo Hrvati. Jedini pravi genocid je bio u Škabrnji, ali tu je na delu perverzna međunarodna situacija da za osamdeset mrtvih niko neće da prizna genocid. Ali i šansa Srbije nije naročita. Jer koliko god se radilo o proterivanju velikog broja ljudi iz Krajine nije teško dokazati da je bilo i dogovoreno etničko čišćenje između Zagreba i Beograda.* Koliko ta prošlost opterećuje narode na ovim prostorima?- S jedne strane, prošlost ne može da se poništi, a uvek postoje radikali koji će insistirati da se o žrtvama ponovo govori i stalno govori, jer drugu “municiju” nemaju. A u Hrvatskoj je specifično i to da se levica i desnica razlikuju po opcijama vezanim uz Jasenovac i Blajburg, a ne po odnosu rada i kapitala.* HDZ se vraća Tuđmanu,poziva na tuđmanizam. Što je to, zapravo?- Tuđman nije ništa napravio ni napisao što bi dalo za pravo da se govori o tuđmanizmu. On je bio nacionalistički, uspešni državni vođa, otac hrvatske nezavisnosti. Ima spora kolika je cena bila te nezavisnosti, koliko mrtvih, prognanih. Koliko god je rat počeo napadom JNA iz Beograda Hrvatska nije učinila sve što se moglo da taj rat izbegne, a Tuđman je jednom rukom smirivao situaciju, a drugom podržavao radikale. A oni su se na nedopustiv način ponašali prema Srbima. Imamo podatke da je ozbiljan broj Srba ubijen u Vukovaru i pre početka napada na grad. Danas govoriti o tuđmanizmu to je prazan balon.

Nastavak na Večernje novosti...